Патња, или у ширем смислу бол,[1][а] може бити искуство непријатности и одбојности повезано са перцепцијом повреде или пријетње повреде код појединца.[2] Патња је основни елемент који чини негативну валенцу афективних појава. Супротност патњи је задовољство или срећа.

Трагична маска на фасади Краљевског драмског позоришта у Стокхолму у Шведској.

Патња се често категорише као физичка[б] или ментална.[в] Може доћи у свим степенима интензитета, од благог до неподношљивог. Фактори трајања и учесталости појављивања обично су комбиновани са фактором интензитета. Ставови према патњи могу се увелико разликовати, код онога појединца који пати или других људи, у зависности од тога колико се патња сматра избјеживом или неизбјеживом, корисном или бескорисном, заслуженом или незаслуженом.

Патња се јавља у животима осјећајних бића на бројне начине, често драматично. Као резултат тога, многе области људске дјелатности баве се неким видовима патње. Ови видови могу укључивати природу патње, њен процес, њено поријекло и узроке, њено значење и значај, сродна лична, друштвена и културна понашања,[6] њено лијечење, управљање и употребу.

ТерминологијаУреди

Ријеч патња се понекад користи у ужем смислу физичког бола, али чешће се односи на психички бол или на бол у ширем смислу, односно на било који непријатан осјећај, емоцију или утисак. Ријеч бол обично се односи на физички бол, али је такође уобичајен синоним за патњу. Ријечи бол и патња се често користе заједно на различите начине. На примјер, могу се користити као замјењиви синоними. Могу се користити у „контрадистинкцији” једна од друге, као у „бол је физички, патња је ментална” или „бол је неизбјежан, патња је необавезна”. Могу се користити да дефинишу једна друго, као „бол је физичка патња” или „патња је тешки физички или ментални бол”.

Квалификатори, као што су физички, ментални, емоционални или психолошки, често се користе за означавање одређене врсте бола или патње. Конкретно, ментални бол (или патња) се може користити у вези са физичким болом (или патњом) за разликовање између двије широке категорије бола или патње. Прво упозорење са таквом разликом је да користи физички бол у смислу који обично укључује не само „типично чулно искуство физичког бола”, већ и друга непријатна тјелесна искуства укључујући недостатак ваздуха, глад, вестибуларне патње, мучнину, недостатак сна и свраб. Друго упозорење је да изразе физички или ментално не треба схватати превише дословно: физички бол или патња се, у ствари, дешава кроз свјесни ум и укључује емоционалне видове, док се ментални бол или патња дешава кроз физички мозак и, будући да је емоција, укључује важне физиолошке видове.

Ријеч непријатност, коју неки људи користе као синоним за патњу или бол у ширем смислу, може се односити на основну афективну димензију бола (његов вид патње), обично у супротности са сензорном димензијом, као на примјер у овој реченици: „Болна непријатност је често, иако не увијек, блиско повезана са интензитетом и једноственим квалитетом болног осјећаја”.[7] Друге ријечи које имају дефиницију са извјесном сличношћу са патњом укључују невољу, несрећу, биједу, јад, болест, нелагодност, незадовољство и непријатност.

Друштвене наукеУреди

Друштвена патња, према Артуру Клајнману и другима, описује „колективну и индивидуалну људску патњу повезану са животним условима које су обликовале моћне друштвене силе“.[8] Таква патња је све већа брига у медицинској антропологији, етнографији, анализи масовних медија и студијама холокауста, каже Ијан Вилкинсон,[9] који развија социологију патње.[10]

Енциклопедија светских проблема и људских потенцијала је дело Уније међународних удружења. Њена главна база података се бави светским проблемима (56.564 профила), глобалним стратегијама и решењима (32.547 профила), људским вредностима (3.257 профила) и хуманом развоју (4.817 профила). У њој се наводи да је „најфундаменталнији унос који је заједнички за основне делове онај за бол (или патњу)“ и „заједничка за суштинске делове је димензија учења новог разумевања или увида као одговора на патњу“.[11]

Ралф Џ.Х. Сиу, амерички аутор, позвао је 1988. године на „стварање нове и снажне академске дисциплине, зване панетика, која би била посвећена проучавању наношења патње“.[12] Међународно друштво за панетику основано је 1991. године да проучава и развија начине за смањење наношења људске патње од стране појединаца који делују кроз професије, корпорације, владе и друге друштвене групе.[13]

У економији, следећи појмови се не односе само на ствари које сугеришу њихови позитивни називи, већ и на питање патње: благостање или квалитет живота, економија благостања, економија среће, бруто национална срећа, индикатор истинског напретка.

У закону, „бол и патња” је правни израз који се односи на душевни бол или физички бол који је тужилац претрпео као резултат повреде за коју тужилац тражи обештећење. Процене бола и патње морају се извршити за приписивање правних награда. У западном свету то су типичне које праве пороте на дискрециони начин и сматрају се субјективним, променљивим и тешко предвидљивим, на пример у САД,[14] УК,[15] Аустралији[16] и Новом Зеланду.[17] Погледајте исто тако, у америчком закону, Немарно наношење емоционалног стреса и Намерно наношење емоционалног стреса.

У студијама управљања и организације, ослањајући се на рад Ерика Касела, патња је дефинисана као невоља коју особа доживљава када примети претњу било ком аспекту свог даљег постојања, било физичком, психичком или социјалном.[18] Други истраживачи су приметили да је патња резултат немогућности да се контролишу радње које обично дефинишу нечији поглед на себе и да карактеристике патње укључују губитак аутономије, или губитак цењених односа или осећаја себе. Патња стога није одређена самом претњом, већ њеним значењем за појединца и претњом његовој личности.[18]

Биологија, неурологија, психологијаУреди

Патња и задовољство су, респективно, негативни и позитивни афекти, или хедонистички тонови, или валенције које психолози често идентификују као основне у нашим емоционалним животима.[19] Еволуциона улога физичке и менталне патње, кроз природну селекцију, је исконска: она упозорава на претње, мотивише суочавање (борба или бекство, ескапизам) и појачава негативно одређена понашања (погледајте казна, одбојност). Упркос својој почетној ометајућој природи, патња доприноси организацији значења у свету и психи појединца. Заузврат, значење одређује како појединци или друштва доживљавају патњу и како се носе са њом.

Многе мождане структуре и физиолошки процеси су укључени у патњу (нарочито предња инсула и сингулатни кортекс, оба укључена у ноцицептивни и емпатични бол).[20] Различите хипотезе покушавају да објасне искуство патње. Једна од њих, теорија преклапања бола,[21] узима у обзир, захваљујући студијама неуроимаџинга, да се цингуларни кортекс активира када мозак осети да пати од експериментално изазваног социјалног стреса, као и од физичког бола. Теорија стога предлаже да физички бол и социјални бол (тј. две радикално различите врсте патње) деле заједничку феноменолошку и неуролошку основу.

Према онлајн манифесту Дејвида Пирса „Хедонистички императив“,[22] патња је резултат дарвинистичког генетског дизајна који се може избећи. Пирс промовише замену биологије патње роботским одговором на штетне стимулусе[23] или информативно-сензитивним градијентима блаженства[24] путем генетског инжењеринга и других техничких научних достигнућа.

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Већина енциклопедија, попут The Stanford Encyclopedia of Philosophy и Encyclopædia Britannica, немају чланке о патњи и описују бол само у физичком смислу.
  2. ^ Примјери физичке патње: бол разних врста, прекомјерна топлота, прекомјерна хладноћа, свраб, глад, жеђ, мучнина, недостатак ваздуха и недостатак сна.[3][4][5]
  3. ^ Ментална патња се такође може назвати и психолошком или емоционалном (види психолошки бол). Примјери менталне патње: депресија (расположење), жаљење, туга / усамљеност / сломљено срце, гађење, иритација, љутња, љубомора, завист, жудња или чежња, фрустрација, очај, тјескоба, страх, анксиозност / паника, стид / кривица, жаљење, срамота / понижење, немир.

РеференцеУреди

  1. ^ Katz, Leonard D. (2016). „Pleasure”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (на језику: енглески). Metaphysics Research Lab, Stanford University. Приступљено 11. 3. 2022. »Pleasure, in the inclusive usages important in thought about well-being, experience, and mind, includes the affective positivity of all joy, gladness, liking, and enjoyment – all our feeling good or happy. It is often contrasted with the similarly inclusive pain, or suffering, of all our feeling bad.« 
  2. ^ Hudson, Wayne (2012). „Historicizing Suffering”. Ур.: Malpas, Jeff; Lickiss, Norelle. Perspectives on Human Suffering (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-94-007-2795-3. Приступљено 11. 3. 2022. »According to the standard account suffering is a universal human experience described as a negative basic feeling or emotion that involves a subjective character of unpleasantness, aversion, harm or threat of harm to body or mind (Spelman 1997; Cassell 1991).« 
  3. ^ „Terminology | International Association for the Study of Pain”. International Association for the Study of Pain (IASP). Приступљено 11. 3. 2022. 
  4. ^ Bailey, F. Amos (2005). The Palliative Response (на језику: енглески). Menasha Ridge Press. ISBN 978-0-89732-968-2. Приступљено 11. 3. 2022. 
  5. ^ Sumner, L. W. (1996). Welfare, Happiness, and Ethics (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 103. ISBN 978-0-19-824440-0. Приступљено 11. 3. 2022. »Think for a moment of the many physical symptoms which, when persistent, can make our lives miserable: nausea, hiccups, sneezing, dizziness, disorientation, loss of balance, itching, 'pins and needles', 'restless legs', tics, twitching, fatigue, difficulty in breathing, and so on.« 
  6. ^ Eggerman, Mark; Panter-Brick, Catherine (јул 2010). „Suffering, hope, and entrapment: Resilience and cultural values in Afghanistan”. Social Science & Medicine (на језику: енглески). 71 (1): 71—83. ISSN 0277-9536. doi:10.1016/j.socscimed.2010.03.023. 
  7. ^ Price, D. D. (2002). „Central Neural Mechanisms that Interrelate Sensory and Affective Dimensions of Pain”. Molecular Interventions. 2 (6): 392—403. ISSN 1534-0384. doi:10.1124/mi.2.6.392. 
  8. ^ Social suffering. Daedalus. Proc Amer Acad Arts Sciences 1996;125(1).
  9. ^ Iain Wilkinson, Suffering – A Sociological Introduction, Polity Press, 2005
  10. ^ „School of Social Policy, Sociology and Social Research”. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2007. Приступљено 31. 7. 2007. 
  11. ^ „Encyclopedia of world problems and human potential project – commentaries | Union of International Associations (UIA)”. Uia.be. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-17. Приступљено 2013-01-20. 
  12. ^ Ralph G.H. Siu, Panetics − The Study of the Infliction of Suffering, Journal of Humanistic Psychology, Vol. 28 No. 3, Summer 1988. See also Ralph G. H. Siu, Panetics Trilogy, Washington: The International Society for Panetics, 1994, ISBN 1-884437-00-1.
  13. ^ „ISP”. Panetics.info. Архивирано из оригинала на датум 2013-07-28. Приступљено 2013-01-20. 
  14. ^ Ronen Avraham. „Putting a Price on Pain-And-Suffering Damages: A Critique of the Current Approaches and a Preliminary Peoposal for Change” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 7. 2012. Приступљено 17. 2. 2013. 
  15. ^ Personal injuries – Citizens Advice Scotland Архивирано 2013-04-20 на сајту Wayback Machine
  16. ^ Australia
  17. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала на датум 2013-07-21. Приступљено 2013-02-17. 
  18. ^ а б Gill, M J. (2019). „The significance of suffering in organizations: Understanding variation in workers' responses to multiple modes of control”. Academy of Management Review. 44 (2): 377—404. S2CID 149501870. doi:10.5465/amr.2016.0378. 
  19. ^ Giovanna Colombetti, Appraising Valence Архивирано септембар 25, 2007 на сајту Wayback Machine, Journal of Consciousness Studies 12 (8-10), pp. 106–129 (2005).
  20. ^ Zaki, Jamil; Wager, Tor D.; Singer, Tania; Keysers, Christian; Gazzola, Valeria (април 2016). „The Anatomy of Suffering: Understanding the Relationship between Nociceptive and Empathic Pain”. Trends in Cognitive Sciences. 20 (4): 249—259. PMC 5521249 . PMID 26944221. doi:10.1016/j.tics.2016.02.003. 
  21. ^ „Pain Overlap Theory” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 2. 2012. Приступљено 2013-01-20. 
  22. ^ The Hedonistic Imperative: Table Of Contents Архивирано 2013-07-29 на сајту Wayback Machine
  23. ^ See Vanity Fair interview with Pearce Архивирано 2007-05-05 на сајту Wayback Machine
  24. ^ See Life in the Far North – An information-theoretic perspective on Heaven Архивирано 2016-03-14 на сајту Wayback Machine

ЛитератураУреди

  • Joseph A. Amato. Victims and Values: A History and a Theory of Suffering. New York: Praeger, 1990. ISBN 0-275-93690-2
  • James Davies. The Importance of Suffering: the value and meaning of emotional discontent. London: Routledge ISBN 0-415-66780-1
  • Casell, E. J. (1991). The nature of suffering and the goals of medicine (pertama изд.). New York: Oxford University Press. 
  • Cynthia Halpern. Suffering, Politics, Power: a Genealogy in Modern Political Theory. Albany: State University of New York Press, 2002. ISBN 0-7914-5103-8
  • Jamie Mayerfeld. Suffering and Moral Responsibility. New York: Oxford University Press, 2005. ISBN 0-19-515495-9
  • Thomas Metzinger. Suffering.In Kurt Almqvist & Anders Haag (2017)[eds.], The Return of Consciousness. Stockholm: Axel and Margaret Ax:son Johnson Foundation. ISBN 978-91-89672-90-1
  • David B. Morris. The Culture of Pain. Berkeley: University of California, 2002. ISBN 0-520-08276-1
  • Elaine Scarry. The Body in Pain: The Making and Unmaking of the World. New York: Oxford University Press, 1987.

ISBN 0-19-504996-9

  • Spelman, E. V. (1995). Fruits of sorrow framing our attention to suffering. Boston, Mass., USA: Beacon Press. 
  • Ronald Anderson. World Suffering and Quality of Life, Social Indicators Research Series, Volume 56, 2015. ISBN 978-94-017-9669-9; Also: Human Suffering and Quality of Life, SpringerBriefs in Well-Being and Quality of Life Research, 2014. ISBN 978-94-007-7668-5

Спољашње везеУреди