Паул Кле
Паул Кле (нем. Paul Klee; Минхенсе код Берна, 18. децембар 1879 — Муралто, 29. јун 1940) био је немачко-швајцарски сликар, члан уметничке групе Плави јахач (нем. Der Blaue Reiter).[1][2][3] На његово стваралаштво утицало је неколико праваца савремене уметности: експресионизам, кубизам и надреализам. Кле и његов пријатељ Василиј Кандински познати су по свом педагошком раду у школи Баухаус.
| Паул Кле | |
|---|---|
 Аутопортрет Паула Клеа насликан 1922. | |
| Датум рођења | 18. децембар 1879. |
| Место рођења | Минхенсе код Берна Швајцарска |
| Датум смрти | 29. јун 1940. (60 год.) |
| Место смрти | Муралто Швајцарска |
БиографијаУреди
Родио се 1879. године у Швајцарској, отац му је био учитељ музике а мајка швајцарска певачица. Детињство је провео у Швајцарској, а пошто је по оцу добио немачко држављанство, одселио се после матуре 1898. у Минхен. После двоумљења између музике (био је изванредан и талентован виолиниста), литературе и ликовне уметности, ипак се определио за сликарство. Прво је студирао графику на приватној школи Хенрика Книра и у то доба стицао не само уметничка већ и сексуална искуства. Из једне такве краткотрајне везе родио му се син који је после неколико недеља умро.
У октобру 1900. посећивао је часове сликарства код Франца фон Штика на Минхенској академији, где је студирао и Василиј Кандински са којим се много касније упознао. Године 1901, је напустио академију. После пута по Италији био је у Берлину код родитеља где је сликао актове и свирао у оркестру и писао позоришне критике. Године 1900. оженио се са клавиристкињом Лили Штрумпф и следеће године им се родио син Феликс. Наредне године је провео у домаћинству и посветио се васпитавању свога сина, док је Лили зарађивала за живот и тада се Клеов сликарски живот споро развијао.
Плави јахач и пут за ТунисУреди
Године 1911, упознао је Аугуста Макеа и Василија Кандинског. Скупа са њима упознао је и Франц Марка, Габријелу Минтерл, Алексеј Јавленског и друге, сви су се заједно интересовали за готику, примитивну уметност и нове савремене ликовне правце фовизам и кубизам. С њима је Кле нашао заједнички језик и делио погледе на уметност.
Кандински и Марк у то доба раде на алманаху "Der Blaue Reiter" - Плави јахач, који је постао једно од најважнијих дела у савременој уметности 20. века. Прва њихова изложба била је отворена крајем 1911. године у модерној галерији Танхојзер у Минхену. Ту Кле није учествовао али је за један часопис написао рецензију. На другој њиховој изложби је учествовао и Кле, а после изложби у Минхену излагали су и у другим градовима као на пример у Келну и Берлину.
Године 1914, године Паул Кле је са Франц Марком и Лујом Моајеом посетио Тунис. На овом путу Кле налази приступ ка боји и у свој дневник уписује: " ... ја и боја смо једно. Ја сам сликар“.
БаухаусУреди
Током Првог светског рата Кле је позван у немачку армију, али као сликар имао је среће и није распоређен за фронт већ је радио на маскирним узорцима за авионе. У рату је изгубио пријатеље Аугуст Макеа и Франц Марка.
И у армији је Кле имао привилегије да излаже, па је у галерији Штурм у Берлину излагао више апстрактних акварела. Из армије је отпуштен 1918. године.
Године 1920, је била његова ретроспективна изложба у Минхену и тада постаје признат сликар. Тако је добио понуду да предаје сликарство у Баухаусу у Вајмару- школи коју је основао Валтер Гропијус. Примио је понуду и освануо је са Кандинским на равном и академском нивоу, прво је радио као руководилац радионица а после су обојица водили властита предавања сликарства.
Баухаус је била прогресивна школа и морала је да се бори против конзервативних схватања национал- социјалиста. Баухаус се преселио у Десау у зграду коју је пројектовао сам Валтер Гропијус и у којој су били и станови за педагоге и где је и Паул Кле становао. Обојица (Кле и Кандински) интензивно предају на Баухаусу. После кратког премештања у Берлин 1932. године Баухаус је укинут.
Кле је на Баухаусу остао до 1930. године и после је примио професуру на диселдорфској академији. После наступа нацизма као "дегенерисани уметник“ он је отпуштен.
Умро је 29. јуна 1940. године у Локарно-Мурату.
Његова дела су после његове смрти приказивана на Документима 1 године 1955. Документима 2 године 1959. и Докумантима 3 1964. године у Каселу.
РеференцеУреди
- ^ Disegno e progettazione By Marcello Petrignani p. 17
- ^ Guilo Carlo Argan "Preface", Paul Klee, The Thinking Eye, (ed. Jürg Spiller), Lund Humphries, London, 1961, p. 13.
- ^ The private Klee: Works by Paul Klee from the Bürgi Collection Архивирано на сајту Wayback Machine (9. октобар 2009) Scottish National Gallery of Modern Art, Edinburgh, 12 August – 20 October 2000
ЛитератураУреди
- Историја уметности H.W. Janson, Београд 1982.
- Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1959.
- Mala prosvetina enciklopedija, Beograd, 1959.
- Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
- Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
- Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
- Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
- Berggruen, Olivier (2011). „Paul Klee – In Search of Natural Signs”. The Writing of Art. Pushkin Press. ISBN 978-1906548629.
- Paul Klee: Catalogue Raisonné. 9 vols. Edited by the Paul Klee Foundation, Museum of Fine Arts, Berne. New York: Thames & Hudson, 1998–2004.
- Paul Klee: 1933 published by Städtische Galerie im Lenbachhaus, Munich, Helmut Friedel. Contains essays in German by Pamela Kort, Osamu Okuda, and Otto Karl Werckmeister.
- Reto Sorg und Osamu Okuda Die satirische Muse – Hans Bloesch, Paul Klee und das Editionsprojekt Der Musterbürger. ZIP Zürich (Klee-Studien; 2). 2005. ISBN 978-3-909252-07-7.
- Kort, Pamela (2004). Comic Grotesque: Wit And Mockery In German Art, 1870–1940. Prestel. стр. 208. ISBN 978-3791331959. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2008.
- Otto Karl Werckmeister (1989 [1984]). The Making of Paul Klee's Career, 1914–1920. University of Chicago Press, 343 pages, 125 halftones. Шаблон:ISBN?
- Marcel Franciscono Paul Klee: His Work and Thought. University Of Chicago Press, 406 pages. 1991. ISBN 978-0-226-25990-1..
- Wilhelm Hausenstein (1921). Kairuan oder eine Geschichte vom Maler Klee und von der Kunst dieses Zeitalters ('Kairuan or a History of the Artist Klee and the Art of this Age')
Спољашње везеУреди
| Паул Кле на Викимедијиној остави. |
- Paul Klee Paintings, Biography, and Historical Information
- Zentrum Paul Klee - The Paul Klee museum in Bern
- Current exhibitions and connection to galeries at Artfacts.Net
- Paul Klee – Swissinfo web special
- Paul Klee at the Museum of Modern Art (MoMA)
- Paul Klee at Olga's Gallery
- Paul Klee at Famous Artists Gallery
- 3,900 Pages of Paul Klee’s Personal Notebooks Are Now Online