Паул Кле

Паул Кле
	Аутопортрет Паула Клеа насликан 1922.
Датум рођења	18. децембар 1879.
Место рођења	Минхенсе код Берна; Швајцарска
Датум смрти	29. јун 1940. (60 год.)
Место смрти	Муралто; Швајцарска

Паул Кле (нем. Paul Klee; Минхенсе код Берна, 18. децембар 1879 — Муралто, 29. јун 1940) био је немачко-швајцарски сликар, члан уметничке групе Плави јахач (нем. Der Blaue Reiter).^[1]^[2]^[3] На његово стваралаштво утицало је неколико праваца савремене уметности: експресионизам, кубизам и надреализам. Кле и његов пријатељ Василиј Кандински познати су по свом педагошком раду у школи Баухаус.

Паул Кле- аутопортрет

Центар Паул Кле у Берну

Садржај

БиографијаУреди

Родио се 1879. године у Швајцарској, отац му је био учитељ музике а мајка швајцарска певачица. Детињство је провео у Швајцарској, а пошто је по оцу добио немачко држављанство, одселио се после матуре 1898. у Минхен. После двоумљења између музике (био је изванредан и талентован виолиниста), литературе и ликовне уметности, ипак се определио за сликарство. Прво је студирао графику на приватној школи Хенрика Книра и у то доба стицао не само уметничка већ и сексуална искуства. Из једне такве краткотрајне везе родио му се син који је после неколико недеља умро.

У октобру 1900. посећивао је часове сликарства код Франца фон Штика на Минхенској академији, где је студирао и Василиј Кандински са којим се много касније упознао. Године 1901, је напустио академију. После пута по Италији био је у Берлину код родитеља где је сликао актове и свирао у оркестру и писао позоришне критике. Године 1900. оженио се са клавиристкињом Лили Штрумпф и следеће године им се родио син Феликс. Наредне године је провео у домаћинству и посветио се васпитавању свога сина, док је Лили зарађивала за живот и тада се Клеов сликарски живот споро развијао.

Плави јахач и пут за ТунисУреди

Године 1911, упознао је Аугуста Макеа и Василија Кандинског. Скупа са њима упознао је и Франц Марка, Габријелу Минтерл, Алексеј Јавленског и друге, сви су се заједно интересовали за готику, примитивну уметност и нове савремене ликовне правце фовизам и кубизам. С њима је Кле нашао заједнички језик и делио погледе на уметност.

Кандински и Марк у то доба раде на алманаху "Der Blaue Reiter" - Плави јахач, који је постао једно од најважнијих дела у савременој уметности 20. века. Прва њихова изложба била је отворена крајем 1911. године у модерној галерији Танхојзер у Минхену. Ту Кле није учествовао али је за један часопис написао рецензију. На другој њиховој изложби је учествовао и Кле, а после изложби у Минхену излагали су и у другим градовима као на пример у Келну и Берлину.

Године 1914, године Паул Кле је са Франц Марком и Лујом Моајеом посетио Тунис. На овом путу Кле налази приступ ка боји и у свој дневник уписује: " ... ја и боја смо једно. Ја сам сликар“.

БаухаусУреди

Током Првог светског рата Кле је позван у немачку армију, али као сликар имао је среће и није распоређен за фронт већ је радио на маскирним узорцима за авионе. У рату је изгубио пријатеље Аугуст Макеа и Франц Марка.

И у армији је Кле имао привилегије да излаже, па је у галерији Штурм у Берлину излагао више апстрактних акварела. Из армије је отпуштен 1918. године.

Године 1920, је била његова ретроспективна изложба у Минхену и тада постаје признат сликар. Тако је добио понуду да предаје сликарство у Баухаусу у Вајмару- школи коју је основао Валтер Гропијус. Примио је понуду и освануо је са Кандинским на равном и академском нивоу, прво је радио као руководилац радионица а после су обојица водили властита предавања сликарства.

Баухаус је била прогресивна школа и морала је да се бори против конзервативних схватања национал- социјалиста. Баухаус се преселио у Десау у зграду коју је пројектовао сам Валтер Гропијус и у којој су били и станови за педагоге и где је и Паул Кле становао. Обојица (Кле и Кандински) интензивно предају на Баухаусу. После кратког премештања у Берлин 1932. године Баухаус је укинут.

Кле је на Баухаусу остао до 1930. године и после је примио професуру на диселдорфској академији. После наступа нацизма као "дегенерисани уметник“ он је отпуштен.

Умро је 29. јуна 1940. године у Локарно-Мурату.

Његова дела су после његове смрти приказивана на Документима 1 године 1955. Документима 2 године 1959. и Докумантима 3 1964. године у Каселу.

РеференцеУреди

^ Disegno e progettazione By Marcello Petrignani p. 17
^ Guilo Carlo Argan "Preface", Paul Klee, The Thinking Eye, (ed. Jürg Spiller), Lund Humphries, London, 1961, p. 13.
^ The private Klee: Works by Paul Klee from the Bürgi Collection Scottish National Gallery of Modern Art, Edinburgh, 12 August – 20 October 2000

ЛитератураУреди

Историја уметности H.W. Janson, Београд 1982.
Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1959.
Mala prosvetina enciklopedija, Beograd, 1959.
Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
Berggruen, Olivier (2011). „Paul Klee – In Search of Natural Signs”. The Writing of Art. Pushkin Press. ISBN 978-1906548629.
Paul Klee: Catalogue Raisonné. 9 vols. Edited by the Paul Klee Foundation, Museum of Fine Arts, Berne. New York: Thames & Hudson, 1998–2004.
Paul Klee: 1933 published by Städtische Galerie im Lenbachhaus, Munich, Helmut Friedel. Contains essays in German by Pamela Kort, Osamu Okuda, and Otto Karl Werckmeister.
Reto Sorg und Osamu Okuda Die satirische Muse – Hans Bloesch, Paul Klee und das Editionsprojekt Der Musterbürger. ZIP Zürich (Klee-Studien; 2). 2005. ISBN 978-3-909252-07-7.
Kort, Pamela (2004). Comic Grotesque: Wit And Mockery In German Art, 1870–1940. Prestel. стр. 208. ISBN 978-3791331959. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2008.
Otto Karl Werckmeister (1989 [1984]). The Making of Paul Klee's Career, 1914–1920. University of Chicago Press, 343 pages, 125 halftones. Шаблон:ISBN?
Marcel Franciscono Paul Klee: His Work and Thought. University Of Chicago Press, 406 pages. 1991. ISBN 978-0-226-25990-1..
Wilhelm Hausenstein (1921). Kairuan oder eine Geschichte vom Maler Klee und von der Kunst dieses Zeitalters ('Kairuan or a History of the Artist Klee and the Art of this Age')

Спољашње везеУреди

[1] Disegno e progettazione By Marcello Petrignani p. 17

[2] Guilo Carlo Argan "Preface", Paul Klee, The Thinking Eye, (ed. Jürg Spiller), Lund Humphries, London, 1961, p. 13.

[EdinburghShow-3] The private Klee: Works by Paul Klee from the Bürgi Collection Scottish National Gallery of Modern Art, Edinburgh, 12 August – 20 October 2000

[1]

[2]

[3]

Паул Кле
Аутопортрет Паула Клеа насликан 1922.
Датум рођења	(1879-12-18)18. децембар 1879.
Место рођења	Минхенсе код Берна Швајцарска
Датум смрти	29. јун 1940.(1940-06-29) (60 год.)
Место смрти	Муралто Швајцарска