Отворите главни мени

Пашин конак (Врање)

Изглед сeлaмлука пре прављења платоа Станише Стошића.

Пашин конак је здање у Врању које је саградио Раиф-бег Џинић 1765. године. Конак се састоји од две зраде. У првој згради (Народни Музеј) био је селамлук за боравак мушкараца, а у другој (сада пословни центар СИМПО) харемлук за пашине жене. Зграда селамлука се налази поред улице, а зграда харемлука иза ње, у дворишту. По ослобођењу Врања од Турака, ћерка последњег врањског паше Хусеин паше, Абдуљ ханума је продала владици Пајсију који га је поклонио граду. У дугогодишњој историји ове зграде у њој се налазила и прва отворена Гимназија од 1881. до 1932. Њу је као седморазредну похађао и књижевник Борисав Станковић а професори су му били, између осталих,књижевници Радоје Домановић и Јаша Продановић.[1] Након тога, ово здање је постојало као општина. У згради некадашнјег селамлука од 1960. налази се Народни музеј као Музеј народноослободилчке борбе.Временом музеј је прерастао у музеј комплексног типа, који поред историјског има И одељење археологије допуњени нумизматичком збирком И одељење етнографије. У својим збиркама данас има преко 15000 предмета. Први конзерваторско-рестаураторски радови изведени су 1955, а 1994. завршена је ревитализација.[2]

Зграда харемлука

АрхитектураУреди

Обе зграде су подигнуте у бондручном конструктивном систему са испуном од опеке, облепљене блатом и окречене. Оне представљају репрезентативне примере старе градске балканске куће симетричног типа, са снажно истуреном стрехом. У приземљу и на спрату имају велике холове неправилних облика, повезане правим, врло стрмим степеницама. Из холова се улази у простране собе које се греју из оџаклије смештене између њих. Све собе имају богато декорисане таванице у дрвету, међу којима се особито истиче она у згради харемлука. Под Турцима обе зграде спајао је висећи мост, како паша, када је ноћу одлазио у харемлук код жена, не би заобилазио кроз двориште. Пашин конак био је ограђен високим зидом(задржао се до после II светског рата), којим је, првобитно, паша скривао своју приватност.

Спољашње везеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Остојић, Емилија: Врање на раскршћу, Врање, 2004. Стр: 52.
  2. ^ Пешић, Миодраг: Врање, Врање,1975. Стр: 266-267.