Пајсанду (pajsanˈdu) (шп. Paysandú) је главни град Пајсанду департмента у западном Уругвају.

Пајсанду
Paysandú
Главни град
Басилика у Пајсанду
Басилика у Пајсанду
Пајсанду на карти Уругваја
Пајсанду
Пајсанду
Локација града у Уругвају
Координате: 32° 19′ 17″ S 58° 4′ 32″ W / 32.32139° Ј; 58.07556° З / -32.32139; -58.07556
Држава Uruguay
Основан1756
Надморска висина34 m (112 ft)
Становништво (2011)
 • Укупно76.412[1]
Временска зонаUTC −3
Postal code60000
Тел. бр+598 472 (+5 digits)
КлимаCfa


Историја града уреди

Град је основан 1749. године као језуитско утврђење на обали реке Уругвај. Године 1865. град је постао једно од попришта битке између Уругваја и Бразила. Уругвајску војску је предводио генерал Леандро Гомезо.

Локација и клима уреди

Град је лоциран на обали реке Уругвај, која формира границу Уругваја и Аргентине. Град је удаљен 378 km северозападно од Монтевидеа. државни путеви бр. 1 и бр. 3 који је спојен са путем бр. 90. по цензусу ис 2011. године Пајсанду је четврти по реду град у Уругвају по броју становника.

Недалеко од Пајсандуа а јужно од аргентинског града Колон је мост који спаја Пајсанду са аргентинском провинцијом Ентре Риос.[2]

Пајсанду има влажну суптропску климу. Просечна годишња температура је 17,9 °C. Просечне годишње падавине - 1218 мм.[3].

Становништво уреди

Становништво града по попису из 2011. године износи 76.412 људи[4].

Год Становника
1908. 20.953
1963. 51.645
1975. 62.199
1985. 68.466
1996. 74.568
2004. 77.272
2011. 76.412

Извор: Instituto Nacional de Estadística de Uruguay[5]

Референце уреди

  1. ^ [1] Ексел фајлови
  2. ^ Leitner, Gerry (јануар 2001). Argentina Travel Companion. Hunter Publishing, Inc. стр. 936. ISBN 978-0-9587498-1-7. Приступљено 30. 5. 2011. 
  3. ^ „Estadísticas climatológicas. Dirección Nacional de Meteorología”. Архивирано из оригинала 2012-10-10. г. Приступљено 2012-10-28. 
  4. ^ „Censos 2011 Cuadros Paysandú”. INE. 2012. Архивирано из оригинала 2012-11-21. г. Приступљено 25. 8. 2012. 
  5. ^ „Statistics of urban localities (1908–2004)” (PDF). INE. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-11-05. г. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе уреди