Пегаз (сазвежђе)
Сазвежђе Пегаз је једно од 88 савремених сазвежђа и једно од 48 сазвежђа које наводи Клаудије Птоломеј у свом Алмагесту. Представља крилатог коња из грчке митологије, и заједно са оближњим сазвежђима Персеј, Андромеда, Цефеј и Касиопеја део је представе мита о Персеју.
| Сазвежђе | |
 | |
| Латинско име | Pegasus |
|---|---|
| Скраћеница | Peg |
| Генитив | Pegasi |
| Симболизује | Пегаз |
| Ректасцензија | 23 |
| Деклинација | +20 |
| Површина | 1121 sq. deg. (7) |
| Најсјајнија звезда | Ениф (ε Peg) (2,38m) |
| Метеорски ројеви | Пегазиди |
| Суседна сазвежђа | |
| Видљиво у распону +90° и −60°. У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у октобру. | |
ЗвездеУреди
Најсјајније звезде Пегаза су назване најчешће у складу са положајем који имају на представи коња. Сва имена су арапског порекла. Најсјајнија звезда је Ениф, ε Пегаза, а нема звезде са ознаком δ, јер је накадашња δ Пегаза — Алферац — по савременој класификацији α Андромеде.
| Ознака | Име | Магнитуда | Спектрална класа | Значење |
|---|---|---|---|---|
| α | Маркаб | 2,49 | B9 | седло |
| β | Шиат | 2,4 — 2,8 | M2 | нога |
| γ | Алгениб | 2,84 | B2 | пупак |
| ε | Ениф | 2,4 | K2 | нос |
| ζ | Хомам | 3,4 | B8 | човек високог духа |
| η | Матар | 3,02 | G2 | кишна срећна звезда |
| θ | Бахам | 3,5 | A2 | домаће животиње |
| μ | Садалбари | 3,6 | M2 | срећна звезда ужитка |
За осам звезда које припадају овом сазвежђу се зна да имају планете, а 51 Пегаза је прва звезда налик Сунцу око које је детектована екстрасоларна планета. IK Pegasi је најближа звезда кандидат за супернову. Око звезде HD 209458 орбитира планета HD 209458 b — прва екстрасоларна планета у чијој је атмосфери детектована водена пара.
Остали објектиУреди
Од Месјеових објаката у Пегазу се налази збијено звездано јато М15. NGC 7331 је спирална галаксија удаљена 14,249 мегапарсека од Сунчевог система.
У сазвежђу Пегаз се налази и Стефанов квинтет — група од пет галаксија, од чега су четири гравитационо повезане док се пета само привидно налази у истој области.
ПриказУреди
На ноћном небу се лако уочава астеризам који чине α, β и γ Пегаза и α Андромеде (тзв. „велики Пегазов квадрат“). Стране квадрата су дужине око 10°. Дијагонално од Алфераца почиње врат Пегаза, који се завршава Енифом као њушком.
Види јошУреди
- Пегазиди — метеорски рој чији је радијант у сазвежђу Пегаз
Спољашње везеУреди
| Пегаз на Викимедијиној остави. |