Сазвежђе Пегаз је једно од 88 савремених сазвежђа и једно од 48 сазвежђа које наводи Клаудије Птоломеј у свом Алмагесту. Представља крилатог коња из грчке митологије, и заједно са оближњим сазвежђима Персеј, Андромеда, Цефеј и Касиопеја део је представе мита о Персеју.[2]

Пегаз
Сазвежђе
Пегаз
Латинско имеPegasus
СкраћеницаPeg
ГенитивPegasi
СимболизујеПегаз
Ректасцензија23
Деклинација+20[1]
Површина1121 sq. deg. (7)
Најсјајнија звездаЕниф (ε Peg) (2,38m)
Метеорски ројевиПегазиди
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +90° и −60°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у октобру.

Звезде

уреди

Најсјајније звезде Пегаза су назване најчешће у складу са положајем који имају на представи коња. Сва имена су арапског порекла. Најсјајнија звезда је Ениф, ε Пегаза, а нема звезде са ознаком δ, јер је накадашња δ Пегаза — Алферац — по савременој класификацији α Андромеде.

Ознака Име Магнитуда Спектрална класа Значење
           α Маркаб 2,49 B9 седло
           β Шиат 2,4 — 2,8 M2 нога
           γ Алгениб 2,84 B2 пупак
           ε Ениф 2,4 K2 нос
           ζ Хомам 3,4 B8 човек високог духа
           η Матар 3,02 G2 кишна срећна звезда
           θ Бахам 3,5 A2 домаће животиње
           μ Садалбари 3,6 M2 срећна звезда ужитка

За осам звезда које припадају овом сазвежђу се зна да имају планете, а 51 Пегаза је прва звезда налик Сунцу око које је детектована екстрасоларна планета. IK Pegasi је најближа звезда кандидат за супернову. Око звезде HD 209458 орбитира планета HD 209458 b — прва екстрасоларна планета у чијој је атмосфери детектована водена пара.

Остали објекти

уреди
 
Спирална галаксија NGC 7331

Од Месјеових објаката у Пегазу се налази збијено звездано јато М15. NGC 7331 је спирална галаксија удаљена 14,249 мегапарсека од Сунчевог система.

У сазвежђу Пегаз се налази и Стефанов квинтет — група од пет галаксија, од чега су четири гравитационо повезане док се пета само привидно налази у истој области.

Приказ

уреди
 
Приказ сазвежђа Пегаза и Ждребета на небу

На ноћном небу се лако уочава астеризам који чине α, β и γ Пегаза и α Андромеде (тзв. „велики Пегазов квадрат“). Стране квадрата су дужине око 10°. Дијагонално од Алфераца почиње врат Пегаза, који се завршава Енифом као њушком.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Pegasus, Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 13. 2. 2014. 
  2. ^ Thurston, Hugh (1996). Early Astronomy. Springer. стр. 3. ISBN 978-0-387-94822-5. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди