Периодичност функције

У математици, периодична функција је функција која понавља своје вредности у правилним интервалима или периодима. Најважнији примери су тригонометријске функције, које се понављају у интервалима од 2π радијана. Периодичне функције се користе у науци за описивање осцилација, таласа и других појава које показују периодичност. Свака функција која није периодична назива се апериодна.

Илустрација периодичне функције са периодом

P.

ДефиницијаУреди

За функцију реалне променљиве $f:X\rightarrow \mathbb {R}$ кажемо да је периодична са периодом $T$ , ако постоји $T>0$ такво да важи:

f(x+T)=f(x).

Најмањи такав број $T$ (ако постоји), назива се основни период функције $f$ .

Неке периодичне функцијеУреди

Синусна и косинусна функцијаУреди

График f(x) = sin(x) и g(x) = cos(x); обе функције су периодичне са периодом 2π.

Синусна и косинусна функција, синусоида и косинусоида, обе су периодичне функције и то обе са периодом $2\pi$ .

Функција "цео део"Уреди

Функција "цео део"

Функција "цео део" је периодична са периодом 1.

Дирихлеова функцијаУреди

Једна од интересантних периодичних функција је, рецимо, Дирихлеова функција $D\colon \mathbb {R} \mapsto \{0,1\}$ дефинисана као:

D(x)={\begin{cases}1,&x\in \mathbb {Q} ,\\0,&x\in \mathbb {R} \backslash \mathbb {Q} ,\end{cases}}

која је периодична, али нема најмањи период.

Томаова функцијаУреди

Томаова функција

Модификована Дирихлеова функција, која задржава њене карактеристичне особине, али је графички занимљивија, је Томаова функција.

Томаова функција $D\colon \mathbb {R} \mapsto \mathbb {R}$ се дефинише као:

D(x)={\begin{cases}{\frac {1}{x}},&x\in \mathbb {Q} ,\\0,&x\in \mathbb {R} \backslash \mathbb {Q} .\end{cases}}

Види јошУреди

Можда ће те интересовати и неке друге особине функција:

ЛитератураУреди

Душан Аднађевић, Зоран Каделбург: Математичка анализа 1, Студентски трг, Београд, 1995.