Отворите главни мени

Перна је насељено мјесто на Кордуну, у општини Топуско, у Сисачко-мославачкој жупанији, Република Хрватска.

Перна
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластКордун
ЖупанијаСисачко-мославачка
ОпштинаТопуско
Становништво
 — (2011)Пад 176
Географске карактеристике
Координате45°17′11″ СГШ; 15°52′18″ ИГД / 45.28627° СГШ; 15.87178° ИГД / 45.28627; 15.87178Координате: 45°17′11″ СГШ; 15°52′18″ ИГД / 45.28627° СГШ; 15.87178° ИГД / 45.28627; 15.87178
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина161 м
Перна на мапи Хрватске
Перна
Перна
Перна на мапи Хрватске
Перна на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Перна
Перна
Перна на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број44415 Топуско
Позивни број+385 44
Регистарска ознакаSK

ГеографијаУреди

Налази се 9 km јужно од Вргинмоста и око 8 km западно од Топуског.

ИсторијаУреди

ПерникУреди

На стијени изнад засеока Суха Перна налазе се остаци старог утврђеног града Перника, који је као први град у Хрватској (1225. године) добио привилегије од краља Беле IV. Уз град је била и жупна црква Св. Марије, која се помиње 1334. године. Турци освајају Перник 1578., а 1584. године град је напуштен и препуштен турским војницима. Пернички владари, Перански кнезови, из рода Шубића, изумрли су средином 18. вијека.[1] Перна је по неким сачуваним изворима била пример добро брањеног града. Била је четвороугаоног облика а у предворје се улазило кроз посебну кулу и затим степеницама до улаза у главну кулу. И предворје и тврђава су били опасани зидом који је био ојачан округлим четвороугаоним кулама.[1]

Након ослобођења од Турака ово подручје није враћено старим власницима, већ је насељено Србима који су дошли из Босне. Из једног извјештаја управника бискупског посједа из године 1699., види се да се то догодило у то вријеме.

Игуман фрушкогорског манастира - филијале Дивше, био је 1753. године јеромонах Василије Релић, родом из Перне, стар 43 година. Описменио се у манастиру Лепавини код игумана Данила а 1731. године и постригао у монашки чин. У Дившу је дошао 1741. године.[2]

Војна крајинаУреди

Војна крајина обнавља Перну и држи у њему страже током 17. и 18. вијека, али су Турци у два наврата, спалили српска насеља као и старо утврђење које је данас у рушевинама.[1]

У Перни је 1789. године изграђен православни храм Успења Пресвете Богородице. У месту службују 1827. године свештеници, парох поп Михаил Тркуља и поп Матеја Жутић капелан.[3] Године 1857. он је врло сиромашан те поп Никола Беговић скупља прилоге и дарове од побожних православаца. Међу Петрињцима истакао се тамошњи учитељ Павле Паић, који је приложио икону Успења Пресвете Богородице, којој је црква у Перни и посвећена.[4] Поп Никола се много током живота бавио књижевним радом. У месној школи радио је у то време са много успеха учитељ Никола Рокнић.

Парох поп Јован Шепа је 1889. године био претплатник шаљивог листа "Стармали". Прозивао га је јавно уредник Змај као вишегодишњег дужника. Касније поп Јован се такође није прославио током истраге, говорећи лоше о својим парохијанима. Чак је гласао против српског кандидата на изборима.[5]

Храм је обновљен 1886. године, спаљен 1941. а до темеља уништен 1995. године.[6]

Године 1893. парохија Перна са својих 4.108 парохијана спадала је у ред највећих српских православних парохија.[7]

Други свјетски ратУреди

Прве ратне године, у лето 1941. формација од 200 усташа је палила жита и куће у селу Перни. Тамошњи партизански одред је био приправан да заштити народ.[8] У Другом свјетском рату су се водиле борбе између усташке војске и Партизана у околини Перне. 14. маја 1942. године, у операцији „Петрова Гора II“ усташка војска побила је 650-700 партизана, спалила село[9] и послала више од 1.400 становника Перне у концентрациони логор Јасеновац.[10][непоуздан извор?]Само 14 градова или насеља је у том логору изгубило више становника од Перне. У Меморијалном парку Петрова гора код Војнића постоји између осталог споменик логора у Перни.

Распад ЈугославијеУреди

Перна се од 1991. до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. У операцији Олуја, августа 1995. године, многи Срби су протерани из Перне.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, Перна је имала 176 становника.[11]

Прије ратова 90-их Перна је имала 471 становника, а према привременом попису из 2001. године било их је 204.

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Перна је имало 471 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
451 95,75 %
Хрвати
  
1 0,21 %
Црногорци
  
1 0,21 %
неопредељени
  
3 0,63 %
регион. опр.
  
1 0,21 %
непознато
  
14 2,97 %
укупно: 471

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Građevinar — Stranica nije pronađena Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 13, 2007) (на језику: енглески), Приступљено 23. 4. 2013.
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1903.
  3. ^ "Сербски летопис", Будим 1828. године
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  5. ^ "Српско коло", Загреб 1910.
  6. ^ Arhijerijsko namjesništvo glinsko Архивирано на сајту Wayback Machine (март 14, 2007) (на језику: енглески), Приступљено 23. 4. 2013.
  7. ^ "Српски сион", Карловци 1893.
  8. ^ "Вести - Штаба народно-ослободилачког партизанског одреда", Ужице 1. октобар 1941.
  9. ^ Устанак народа Југославије 1941., зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962., страна 491.
  10. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2007. Приступљено 20. 1. 2007. 
  11. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 27. 2. 2014. 

ЛитератураУреди

  • Војноисторијски институт – Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, Том В/32, пп. 258-66
  • Војноисторијски институт – Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941-1945 (Београд, 1964), п. 269
  • Војноисторијски институт – Ослободилачки рат народа Југославије 1941-1945, 2 Вол. (Београд, 1965), п. 252

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везеУреди