Перо Почек
Перо Почек (Цетиње, 20. март 1878 — Рим, 2. фебруар 1963) био је српски сликар из Црне Горе. Сликао је портрете, мртву природу, пејзаже и друге композиције инспирисана традицијом родног краја.
| Перо Почек | |
|---|---|
 Аутопортрет сликара | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 20. март 1878. |
| Место рођења | Цетиње, Књажевина Црна Гора |
| Датум смрти | 2. фебруар 1963. (84 год.) |
| Место смрти | Рим, Италија |
| Уметнички рад | |
| Правац | академски релаизам (почетак каријере) импресионизам |
Биографија уреди
Рођен је у многобројној и сиромашној породици која се бавила трговином, у Доњем Крају на Цетињу. Као дијете показивао је дар за сликање и у недостатку адекватног прибора цртао је на камену.[1] Школовао се на Институту лијепих умјенотсти у Напуљу, на основу стипендије краља Николе I. Дипломирао је као најбољи у класи професора Доменика Морелија који је био истакнути умјетник тог доба. Након завршених студија враћа се на Цетиње гдје проводи неколико година.[1]
У колориту на дјелима Пера Почека првобитно доминира тамна гама, да би оквирно 1903. почео користити свијетле боје које послије једног периода напушта и враћа се изразу са тамнијим колоритом.[1]
По завршетку Првог свјетског рата живио је и радио у Италији.[1]
Први је у Црној Гори приредио самосталну изложбу 1907. године у згради Министарства војног на Цетињу. Излагао је у Лондону, Риму, Милану, Амстердаму, Софији. Неки од умјетника са којима је Почек излагао су Урош Предић, Марко Мурат и Иван Мештровић.[1]
О својој слици Гусле је забиљежио:[1]
...Сред стијешњених гора нашега Племена, наставља се са крајном истрајношћу и пожртвовањем чување и спас свога Српскога имена - Црногорци га слиједе током столећа у тој истрајној борби, руковођени завјетом својих предака, да ништа не поштеде за сачувати своју Народност.
Народни музеј Црне Горе и Његошев музеј посједују неколико његових слика.[1]
Додијељен му је Орден књаза Данила I трећег степена.
Почеков опус није систематично обрађен и анализиран.
Његови потомци живе у Италији и никада нијесу били у Црној Гори.[2]
Одабране слике уреди
- Напуљ са Везува
- Вршидба
- Стара Његошева капела
- Млин
- Капри
- Планински пун мјесец
- Гусле
- Олуја
- Црногорац
- Јаруга
- Прољеће на Каприју
- Јасан мјесец
- Весели октобар
- Римска панорама
- Обала сирена (циклус слика)
- Под цетињским манастиром
- Молитва Данилова
- Илустрација Горског вијенца
- Гроб Његошев
- Аутопортрет
- Портрет Максима Горког
