Отворите главни мени

Персида Карађорђевић (Бранковина, 15. фебруар 1813Беч, 17. март/29. март 1873) је била супруга владајућег кнеза Србије Александра Карађорђевића.[1]

Персида Карађорђевић
Persida Karadjordjevic.jpg
Персида Карађорђевић, рад Катарине Ивановић
Датум рођења 15. фебруар 1813.
Место рођења Бранковина
Османско царство
Датум смрти 29. март 1873.(1873-03-29) (60 год.)
Место смрти Беч
Аустроугарска
Гроб Беч 1873, посмртни остаци пренети на Опленац 1911 год.
Династија Карађорђевићи
Отац Јеврем Ненадовић
Мајка Јованка Ненадовић рођ. Миловановић
Супружник Александар Карађорђевић
Потомство Петар I Карађорђевић, Арсен Карађорђевић, Клеопатра Карађорђевић
Кнегиња Србије
Период 14. септембар 1842 – 24. октобар 1858.
Претходник Љубица Обреновић
Наследник Јулија Хуњади

Садржај

БиографијаУреди

 
кнез Александар и кнегиња Персида

Потиче из угледне породице Ненадовић из Бранковине код Ваљева. Унука је првог српског министра полиције и војводе Јакова Ненадовић, а ћерка Јеврема Ненадовића и Јованке. Јованкин отац био је војвода Младен Миловановић. По природи предузимљива и темпераментна особа, кнегииња Персида била је главни саветник свог мужа.

Са кнезом Александром имала је десеторо деце:[2]: ћерке Полексију, Клеопатру, Јелену и Јелисавету, и синове Алексија, Светозара, Андреја (сва тројица умрли као деца), Петра, Ђорђе и Арсена.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Јаков Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јеврем Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Неранџа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Персида Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Младен Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јованка Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Босиљка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ПородицаУреди

Политичка и културна делатностУреди

У Србији тог доба осећао се њен утицај, како у политици тако и у култури.За њу се везује оснивање првог српског позоришта 1847. За добротворни рад, хуманост и културну делатност султан Абдул Меџид доделио јој је Велики орден 1864 год. За тадашњи живот престонице била су значајна честа уметничка посела која је приређивала.[1]

Ктиторски радУреди

 
Црква Светог Илије у Врелу

Црква Светог Илије у Сокобањи подигнута је на њену иницијативу. Цркви Вазнесења Господњег у Мионици даровала скупоцени крст.[3]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Николић, Дејан (2009). Српске краљице и царице. Деспотовац: Народна библиотека Ресавска школа. стр. 233—237. ISBN 978-86-82379-31-7. (COBISS.SR 167420172)
  2. ^ Радомир Ј. Поповић: Принцеза Клеопатра Карађорђевић-Петронијевић, Даница за 2012. годину, Вукова задужбина, Београд. pp. 352.
  3. ^ Лош, Татјана. „Персида Карађорђевић: мудра кнегиња, велика ктиторка”. Центар за истраживање православнога монархизма. Приступљено 16. 12. 2016. 

Спољашње везеУреди