Персида Карађорђевић

супруга владајућег кнеза Србије Александра Карађорђевића

Персида Карађорђевић (Бранковина, 15. фебруар 1813Беч, 17. март/29. март 1873) је била супруга владајућег кнеза Србије Александра Карађорђевића.[1]

Персида Карађорђевић
Лични подаци
Датум рођења(1813-02-15)15. фебруар 1813.
Место рођењаБранковина, Османско царство
Датум смрти29. март 1873.(1873-03-29) (60 год.)
Место смртиБеч, Аустроугарска
ГробБеч 1873, посмртни остаци пренети на Опленац 1911. год.
Породица
СупружникАлександар Карађорђевић
Потомство10, међу којима и:
РодитељиЈеврем Ненадовић
Јованка Ненадовић рођ. Миловановић
ДинастијаКарађорђевићи
Кнегиња Србије
Период14. септембар 1842 – 24. октобар 1858.
ПретходникЉубица Обреновић
НаследникЈулија Хуњади

Биографија уреди

 
кнез Александар и кнегиња Персида

Потиче из угледне породице Ненадовић из Бранковине код Ваљева. Унука је првог српског министра полиције и војводе Јакова Ненадовић, а ћерка Јеврема Ненадовића и Јованке. Јованкин отац био је војвода Младен Миловановић. По природи предузимљива и темпераментна особа, кнегиња Персида је била главни саветник свог мужа.

Са кнезом Александром имала је десеторо деце: ћерке Полексију, Клеопатру, Јелену и Јелисавету, и синове Алексија, Светозара, Андреја (сва тројица умрли као деца), Петра, Ђорђе и Арсена.[2]

За добротворни рад, хуманост и културну делатност султан Абдул Меџид доделио јој је Орден падишаховог портрета 1864. године. За тадашњи живот престонице била су значајна честа уметничка посела која је приређивала. Једина је жена носилац турског Ордена падишаховог портрета.[3]

Породично стабло уреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Јаков Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јеврем Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Неранџа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Персида Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Младен Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јованка Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Босиљка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица уреди

Супружник уреди

име слика датум рођења датум смрти
Кнез Александар
 
11. октобар 1806. 3. мај 1885.

Деца уреди

име слика датум рођења датум смрти супружник
Кнегиња Полексија 1. фебруар 1833. 5. децембар 1914. Константин Николајевић; Александар Прешерн
Кнегиња Клеопатра
 
26. новембар 1835. 13. јул 1855. Милан Петронијевић
Кнез Алексије 23. март 1836. 21. април 1841. умро у детињству
Кнез Светозар 1841. 17. март 1847. умро у детињству
Краљ Петар I
 
29. јун 1844. 16. август 1921. Кнегиња Зорка
Кнегиња Јелена 18. октобар 1846. 26. јул 1867. Ђорђе Симић
Кнез Андреј 15. септембар 1848. 12. јул 1864. умро у младости
Кнегиња Јелисавета 27. фебруар 1850. 1. јун 1850. умрла у детињству
Кнез Ђорђе
 
10. јануар 1857. 24. децембар 1888. Није се женио
Кнез Арсен
 
16. април 1859. 19. октобар 1938. грофица Аурора Павловна Демидова

Политичка и културна делатност уреди

У Србији тог доба осећао се њен утицај, како у политици тако и у култури. Својим добронамерним интервенцијама и протежирањем фамилије Ненадовић, допринела је кнежевом паду 1858. године.[4]

За њу се везује оснивање првог српског позоришта 1847. године. За добротворни рад, хуманост и културну делатност султан Абдул Меџид доделио јој је Велики орден 1864. године. За тадашњи живот престонице била су значајна честа уметничка посела која је приређивала.[1]

Ктиторски рад уреди

 
Црква Светог Илије у Врелу

Црква Светог Илије у Сокобањи подигнута је на њену иницијативу. Цркви Вазнесења Господњег у Мионици даровала скупоцени крст.[5]

Референце уреди

  1. ^ а б Николић, Дејан (2009). Српске краљице и царице. Деспотовац: Народна библиотека Ресавска школа. стр. 233—237. ISBN 978-86-82379-31-7. COBISS.SR 167420172
  2. ^ Радомир Ј. Поповић: Принцеза Клеопатра Карађорђевић-Петронијевић, Даница за 2012. годину, Вукова задужбина, Београд. pp. 352.
  3. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 343. 
  4. ^ Карађорђевићи: од вожда до круне. 2018. ISBN 978-86-81046-45-6. 
  5. ^ Лош, Татјана. „Персида Карађорђевић: мудра кнегиња, велика ктиторка”. Центар за истраживање православнога монархизма. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 16. 12. 2016. 

Спољашње везе уреди