Песма Евровизије 1958.
Песма Евровизије 1958. (енгл. Eurovision Song Contest 1958; фр. Concours Eurovision de la chanson 1958) је био трећи по реду избор за Песму Евровизије. У организацији Европске радиодифузне уније (ЕРУ) и домаћина Nederlandse Televisie Stichting (NTS), такмичење, првобитно названо Велика европска награда такмичења за песму Евровизије 1958. (фр. Grand Prix Eurovision de la Chanson Européenne 1958; енгл. Eurovision Grand Prize of European Song 1958[1]) одржано је 12. марта 1958. у AVRO студију у Хилверсуму, у Холандији, а водитељка је била холандска телевизијска презентерка Хани Липс. Ово је био први пут да је земља домаћин била земља која је победила претходне године, традиција која се наставила до данас (са пар изузетака).
Песма Евровизије 1958. | |
---|---|
Датуми | |
Финале | 12. март 1958. |
Домаћин | |
Место одржавања | AVRO студио, Хилверсум, Холандија |
Водитељи | Хани Липс |
Диригент | Долф ван дер Линден |
Извршни супервизор | Ролф Либерман |
Емитер | NOS |
Вебсајт | eurovision |
Учесници | |
Број учесника | 10 |
Земље дебитанти | Шведска |
Повукле се | Уједињено Краљевство |
| |
Гласање | |
Систем гласања | Свака земља је имала жири од десет чланова, где је сваки члан гласао за по једну песму. |
Победничка песма | Француска — Dors, mon amour |
Десет земаља је учествовало на такмичењу, исти број као претходне године; Шведска је дебитовала на такмичењу, док је Уједињено Краљевство одлучило да не учествује.
Победила је Француска с песмом Dors, mon amour коју је певао Андре Клаво. Једна од других песама је ипак имала већи утицај после такмичења, италијанска песма Nel blu, dipinto di blu, познатија и као Volare, коју изводи Доменико Модуњо, која је завршила на трећем месту. Песма је постала светски хит, освојила два Гремија 1959. и ушла на топ-листе у више држава.
Локација
уредиТакмичење 1958. је одржано у Хилверсуму, у Холандији. Место одржавања је било AVRO студио, који је у то време служио као главни радио-телевизијски емитерски објекатхоландског амитера AVRO.[2][3] Хилверсум се често назива „медијским градом”, пошто је центар радио-телевизијских емитера у Холандији, као и седиште више организација које сачињавају Nederlandse Publieke Omroep (NPO); организацију јавних емитера.[4][5]
Иако је победила 1957, Холандија није првој понуђено право домаћинства, пошто је конвенција у то време наводила да је ће сваки емитер бити домаћин наизменично.[6] Британска радиодифузна корпорација (BBC) је била први избор домаћина, али је одустала пошто није успела да постигне договор са уметничким синдикатима.[7] Холандски Nederlandse Televisie Stichting (NTS) је добио права домаћинства пошто је сваки други емитер одбио да буде домаћин.[6][8][9] Ово је успоставило традицију да ће победник бити домаћин следеће године.[10][11]
Земље учеснице
уредиДесет земаља је учествовало на такмичењу, исти број као претходне године; Шведска је дебитовала на такмичењу, док је Уједињено Краљевство одлучило да не учествује, иако је првобитно желело да учествује и било наведено на спису земаља учесница у оригиналним правилима објављеним у новембру 1957. године.[2][7][10]
Држава | Емитер | Извођач(и) | Песма | Језик | Аутор(и) | Диригент |
---|---|---|---|---|---|---|
Аустрија | ORF | Лијен Огустин | Die ganze Welt braucht Liebe | немачки |
|
Вили Фантл |
Белгија | INR | Фуд Леклер | Ma petite chatte | француски | Андре Дохет | Долф ван дер Линден |
Данска | Statsradiofonien | Ракел Растени | Jeg rev et blad ud af min dagbog | дански | Хари Јенсен | Кај Мортенсен |
Италија | RAI | Доменико Модуњо | Nel blu, dipinto di blu | италијански |
|
Алберто Семприни |
Немачка | WDR[а] | Магрот Хилшер | Für zwei Groschen Musik | немачки |
|
Долф ван ден Линден |
Луксембург | CLT | Соланж Бери | Un grand amour | француски |
|
Долф ван ден Линден |
Француска | RTF | Андре Клаво | Dors, mon amour | француски | Франк Пурсел | |
Холандија | NTS | Кори Брокен | Heel de wereld | холандски | Бени Вреден | Долф ван ден Линден |
Шведска | SR | Алис Бабс | Lilla stjärna | шведски |
|
Долф ван ден Линден |
Швајцарска | SRG SSR | Лис Асија | Giorgio | немачки, италијански |
|
Паул Буркхард |
Извођачи који су учествовали раније
уредиИзвођач(и) | Држава | Коментар | Реф. |
---|---|---|---|
Лис Асија | Швајцарска | Представљала је Швајцарску 1956. са песмом Refrain и победила. Изводила је и другу песму Швајцарске 1956, Das alte Karussell. Представљала је Швајцарску 1957. са песмом L'enfant que j'étais. | [17][18] |
Кори Брокен | Холандија | Изводила је једну од песама Холандије 1956, Voorgoed voorbij. Представљала је Холандију 1957. са песмом Net als toen и победила. | |
Фуд Леклер | Белгија | Изводио је једну од песама Белгије 1956, Messieurs les noyés de la Seine. Представљала је Холандију 1957. са песмом Net als toen и победила. | |
Маргот Хилшер | Немачка | Представљала је Немачку 1957. са песмом Telefon, Telefon. |
Формат
уредиТакмичење је организовао и преносио NTS, где је Пјет те Нујл млађи био продуцент, Гијс Стапершоф је био режисер, а Долф ван дер Линден је био музички директор и предводио је Оркестар Metropole током такмичења.[19][20][21] Свака држава је смела да номинује свог музичког директора да предводи оркестар током њиховог наступа, док је музички директор земље домаћина дириговао оркестром за државе које то нису учиниле..[13][15]
Такмичење је било у једној од хала AVRO емитерског комплекса, хала је имала малу сцену за певаче, а оркестар са леве стране из угла публике. Позадина дела за наступ је имала променљиву позадину како би се свакој песми дао контекст речи, који је уклоњен да открије семафор током гласања. Хала је била декорисана хиљадама лала.[2][22]
Није било значајнијих промена правила у односу на 1957; свака држава је учествовала кроз једног емитера члана ЕРУ-а, са једном песмом, коју изводе до две особе на сцени.[2][10] Због кршења правила о дужини песама на претходном такмичњеу, максималан лимит од 3 минута и 30 секунди је строжије спровођен ове године.[6] Систем гласања је остао исти као и претходне године; Свака држава је имала десет чланова жирија, где је десет чланова жирија у свакој држави дало један глас својој омиљеној песми, а апстенције нису биле дозвољене. Чланови жирија нису смели да гласају за песму своје државе.[19]
Преглед такмичења
уредиТакмичење је одржано 3. марта 1957, са почетком у 21:00 по средњоевропском времену (20:00 по светском времену) и трајало око сат времена и десет минута.[23][24] Презентерка такмичења је била холандска презентерка Хани Липс.[2][13]
Током паузе је наступао Оркестар Metropole .[25]
Током преноса такмичења, због техничких проблема, у више земаља није могао да се види или чује пренос италијанске песме, која је наступала прва, те је она изведена поново после задње песме.[9][13][26]
Победила је Француска са песмом Dors, mon amour, коју је компоновао Пјер Делано , написао Хуберт Жиро , а извео Андре Клаво.[27] Италијанска песма, Nel blu, dipinto di blu коју изводи Доменико Модуњо, постала је светски хит и постала једна од првих евровизијских песама да се прослави изван тамичења.[9] Песма је популарно позната под именом Volare. Песма је достигла прво место на „Billboard Hot 100” лествици, а достигла првих пет у Белгији, Канади, Холандији и Норвешкој, као и првих десет у Уједињеном Краљевству. Песма је добила Греми награде за композицију године, као и за песму године, на првој додели Гремија у мају 1959. године.[28][29][30][31][32] Песму је обрадило више извођача, укључујући Дин Мартина, Далиду и Gipsy Kings, а преведена је и у више језика.[33][34]
Nel blu, dipinto di blu је номинована 2005. да се такмичи у „Честитамо: 50 година Песме Евровизије”, специјалном преносу у ком се одлучила најпопуларнија песма у првих 50 година такмичења, као део прославе годишњице. Од 14 песама које су изабране да се такмиче, Nel blu, dipinto di blu је завршила на другом месту иза песме Waterloo, коју је ABBA извела на такмичењу 1974. године.[35][36]
# | Држава | Извођач(и) | Песма | Пласман | Поени |
---|---|---|---|---|---|
01[б] | Италија | Доменико Модуњо | Nel blu, dipinto di blu | 3. | 13 |
02 | Холандија | Кори Брокен | Heel de wereld | 9. | 1 |
03 | Француска | Андре Клаво | Dors, mon amour | 1. | 27 |
04 | Луксембург | Соланж Бери | Un grand amour | 9. | 1 |
05 | Шведска | Алис Бабс | Lilla stjärna | 4. | 10 |
06 | Данска | Ракел Растени | Jeg rev et blad ud af min dagbog | 8. | 3 |
07 | Белгија | Фуд Леклер | Ma petite chatte | 5. | 8 |
08 | Немачка | Магрот Хилшер | Für zwei Groschen Musik | 7. | 5 |
09 | Аустрија | Лијен Огустин | Die ganze Welt braucht Liebe | 5. | 8 |
10 | Швајцарска | Лис Асија | Giorgio | 2. | 24 |
Резултати
уредиНачин гласања: Жири
|
Збиран број поена |
Државе које гласају | ||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Такмичари | Италија | 13 | 1 | 1 | 1 | 4 | 4 | 1 | 1 | |||
Холандија | 1 | 1 | ||||||||||
Француска | 27 | 6 | 1 | 1 | 9 | 1 | 1 | 7 | 1 | |||
Луксембург | 1 | 1 | ||||||||||
Шведска | 10 | 2 | 3 | 1 | 1 | 3 | ||||||
Данска | 3 | 1 | 1 | 1 | ||||||||
Белгија | 8 | 1 | 1 | 5 | 1 | |||||||
Немачка | 5 | 2 | 1 | 1 | 1 | |||||||
Аустрија | 8 | 3 | 1 | 1 | 1 | 2 | ||||||
Швајцарска | 24 | 4 | 6 | 3 | 5 | 4 | 2 |
Међународни преноси
уредиСваки емитер учесник је морао да преноси такмичење. Емитери чланови ЕРУ који нису учестовали су могли да преносе такмичење и буду „пасивни учесници”. Емитери су смели да пошаљу коментаторе који су извештавали са такмичења на својим матерњим језицима, како би преносили информације о извођачима и песмама својим гледаоцима и слушаоцима.[38]
Држава | Емитер | Пренос | Коментатори | Реф. |
---|---|---|---|---|
Аустрија | ORF | ORF | Не зна се | [39] |
Белгија | INR | INR | Не зна се | [40][41] |
Radio Belgique | Не зна се | |||
NIR | NIR | Не зна се | [40] | |
Данска | Statsradiofonien | Statsradiofonien TV, Program 1 | Свенд Педерсен | [42][43] |
Италија | RAI | Programma Nazionale, Secondo Programma | Бјанка Марија Пићинино | [41][44] |
Немачка | ARD | Deutsches Fernsehen | Не зна се | [24][40] |
Луксембург | CLT | Télé-Luxembourg | Не зна се | [45] |
Француска | RTF | RTF | Пјер Чернија | [24][46] |
France I | Не зна се | [41] | ||
Холандија | NTS | NTS | Сјеб ван дер Зи | [23][40] |
NRU | Hilversum 1 | [40] | ||
Шведска | SR | Sveriges TV | Јан Габријелсен | [47] |
Швајцарска | SRG SSR | TV DRS | Не зна се | [24][41] |
TSR, RSR 2 | Жорж Харди | |||
DRS 2 | Не зна се | |||
RSI | Не зна се |
Држава | Емитер | Пренос | Коментатори | Реф. |
---|---|---|---|---|
Уједињено Краљевство | BBC[в] | BBC Television Service | Петер Хејг | [1][13] |
Viewing figures
уредиNo official accounts of the viewing figures are known to exist. In his introductory remarks, the Dutch commentator stated that a total number of "about 25 million viewers" across Europe could be estimated.[48]
Напомене
уреди- ^ У име немачког емитерског конзорцијума ARD[16]
- ^ Током преноса такмичења, због техничких проблема, у више земаља није могао да се види или чује пренос италијанске песме, која је наступала прва, те је она изведена поново после задње песме.[9][13][26]
- ^ Одложен пренос 16. марта у 15:15 по гриничком средњем времену.[1][13]
Референце
уреди- ^ а б в „Television Programmes – Sunday Afternoon”. Radio Times. 16. 3. 1958. стр. 12. Приступљено 5. 6. 2022.
- ^ а б в г д „Hilversum 1958 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 30. 5. 2022. г. Приступљено 6. 6. 2022.
- ^ „Former AVRO-studio”. Dudok Architectuur Centrum. Архивирано из оригинала 6. 6. 2022. г. Приступљено 6. 6. 2022.
- ^ LaFleur, Louise (6. 9. 2019). „How the Netherlands hosts the Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 15. 4. 2020. г. Приступљено 6. 6. 2022.
- ^ „About Hilversum”. Gemeente Hilversum. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 6. 6. 2022.
- ^ а б в Escudero, Victor M. (26. 10. 2017). „#ThrowbackThursday to 60 years ago: Eurovision 1957”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 2. 1. 2018. г. Приступљено 3. 6. 2022.
- ^ а б Jordan, Paul; Roxburgh, Gordon (11. 1. 2017). „Shining a light on the United Kingdom: 60 Years at Eurovision”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 24. 4. 2017. г. Приступљено 31. 5. 2022.
- ^ „Looking back to just like it was in 1957”. European Broadcasting Union. 3. 3. 2014. Архивирано из оригинала 13. 5. 2018. г. Приступљено 3. 6. 2022.
- ^ а б в г O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd изд.). London, United Kingdom: Carlton Books. стр. 12—13. ISBN 978-1-84732-521-1.
- ^ а б в Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. стр. 160. ISBN 978-1-84583-065-6.
- ^ „How it works – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. 15. 1. 2017. Архивирано из оригинала 31. 5. 2022. г. Приступљено 4. 6. 2022.
- ^ „Participants of Hilversum 1958”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 1. 4. 2023. г. Приступљено 9. 6. 2023.
- ^ а б в г д ђ е ж Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. стр. 160—164. ISBN 978-1-84583-065-6.
- ^ „1958 – 3rd edition”. diggiloo.net. Архивирано из оригинала 22. 3. 2022. г. Приступљено 9. 6. 2022.
- ^ а б „Detailed overview: conductors in 1958”. And the conductor is... Приступљено 1. 7. 2022.
- ^ „Alle deutschen ESC-Acts und ihre Titel”. www.eurovision.de (на језику: немачки). ARD. Архивирано из оригинала 12. 6. 2023. г. Приступљено 12. 6. 2023.
- ^ „Participants of Lugano 1956 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 26. 10. 2021. г. Приступљено 9. 6. 2022.
- ^ „Participants of Frankfurt 1957 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 17. 5. 2022. г. Приступљено 9. 6. 2022.
- ^ а б Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. стр. 164—166. ISBN 978-1-84583-065-6.
- ^ O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd изд.). London, United Kingdom: Carlton Books. стр. 217. ISBN 978-1-84732-521-1.
- ^ „Europa's zangsterren schraapten de keel” [Europe's singing stars cleared their throats]. De Volkskrant. 12. 3. 1958. стр. 3. Приступљено 26. 6. 2023 — преко Delpher.
- ^ Zwart, Josianne (4. 11. 2017). „A decade of song: Eurovision winners through the years (1956-1959)”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 4. 11. 2017. г. Приступљено 7. 6. 2022.
- ^ а б „Hilversum in actie voor 70 minuten Eurovisie”. Nieuwe Leidsche Courant. 10. 3. 1958. стр. 5. Приступљено 11. 6. 2021.
- ^ а б в г „Télévision”. Radio – Je vois tout (на језику: француски). Lausanne, Switzerland: Héliographia SA. 5. 3. 1958. стр. 22—23. Приступљено 5. 6. 2022 — преко Scriptorium Digital Library.
- ^ O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd изд.). London, United Kingdom: Carlton Books. стр. 216. ISBN 978-1-84732-521-1.
- ^ а б Escudero, Victor M. (2. 9. 2017). „Ciao Italia! Top 10 entries from Italy”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 3. 9. 2017. г. Приступљено 9. 6. 2022.
- ^ „André Claveau – France – Hilversum 1958”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 22. 4. 2022. г. Приступљено 18. 7. 2022.
- ^ „Domenico Modugno – Nel blu dipinto di blu”. dutchcharts.nl. Архивирано из оригинала 10. 3. 2021. г. Приступљено 10. 6. 2022.
- ^ „CHUM Hit Parade Chart: Week of August 25, 1958”. CHUM Hit Parade. Архивирано из оригинала 7. 4. 2022. г. Приступљено 10. 6. 2022.
- ^ „Domenico Modugno | Full Official Chart History”. Official Charts Company. Архивирано из оригинала 28. 1. 2021. г. Приступљено 10. 6. 2022.
- ^ „1st Annual Grammy Awards | 1958”. Grammy Awards. Приступљено 10. 6. 2022.
- ^ „Billboard Hot 100 – Week of August 18, 1958”. Billboard. Архивирано из оригинала 29. 6. 2021. г. Приступљено 10. 6. 2022.
- ^ „Volare | full Official Chart History | Official Charts Company”. Official Charts Company. Архивирано из оригинала 12. 7. 2022. г. Приступљено 13. 9. 2022.
- ^ „Eurovision : ces chansons sont devenues des tubes”. Paris Match (на језику: француски). 26. 4. 2021. Архивирано из оригинала 11. 8. 2022. г. Приступљено 13. 9. 2022.
- ^ „"Congratulations" – 14 songs to compete”. European Broadcasting Union. 16. 6. 2005. Архивирано из оригинала 28. 8. 2005. г. Приступљено 10. 6. 2022.
- ^ „Abba win 'Eurovision 50th' vote”. BBC News. 23. 10. 2005. Архивирано из оригинала 10. 6. 2022. г. Приступљено 10. 6. 2022.
- ^ „Final of Hilversum 1958 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 3. 6. 2022. г. Приступљено 22. 6. 2021.
- ^ „The Rules of the Contest | Eurovision Song Contest” (на језику: енглески). European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 14. 4. 2017. г. Приступљено 13. 9. 2022.
- ^ „Austria – Hilversum 1958”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 13. 5. 2018. г. Приступљено 13. 9. 2022.
- ^ а б в г д „Programma's Binnen- en Buitenlandse Zenders”. De Telegraaf (на језику: холандски). 11. 3. 1958. стр. 9. Приступљено 5. 6. 2022.
- ^ а б в г „Programmes des Émissions Suisses et Étrangères”. Radio – Je vois tout (на језику: француски). Lausanne, Switzerland: Héliographia SA. 6. 3. 1958. стр. 38—40. Приступљено 5. 6. 2022 — преко Scriptorium Digital Library.
- ^ „Programoversigt – Fjernsyn – 12-03-1958” (на језику: дански). Dansk Kulturarv. 12. 3. 1958. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 6. 2022. г. Приступљено 5. 6. 2022.
- ^ „Programoversigt – Program 1 – 12-03-1958” (на језику: дански). Dansk Kulturarv. 12. 3. 1958. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 6. 2022. г. Приступљено 5. 6. 2022.
- ^ „Oggi e domani alla radio”. La Stampa (на језику: италијански). 12. 3. 1958. стр. 8. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ „Télé-Luxembourg”. Luxemburger Wort (на језику: немачки и француски). 11. 3. 1958. стр. 4. Приступљено 6. 11. 2022.
- ^ „La carrière de Pierre Tchernia résumée en dix moments clés”. Le Soir (на језику: француски). 8. 10. 2016. Архивирано из оригинала 5. 6. 2022. г. Приступљено 5. 6. 2022.
- ^ Thorsson, Leif; Verhage, Martin (2006). Melodifestivalen genom tiderna : de svenska uttagningarna och internationella finalerna (на језику: шведски). Stockholm: Premium Publishing. стр. 14—15. ISBN 91-89136-29-2.
- ^ Grand Prix Eurovision de la Chanson Européenne 1958 (Television programme) (на језику: Dutch). Hilversum, The Netherlands: NTS. 12. 3. 1958. Корисна информација се налази на: 00:38 min.