Петар Бергамо (Мућ поред Сплитa, 27. фебруар 1930Загреб, 4. септембар 2022)[1] био је југословенски композитор. Добитник је „Седмојулске награде“ године 1963. за дело Студије за симфонијски оркестар опус 7, које је препознато као једно од најзначајнијих дела савремене српске музике.[2]

Петар Бергамо
Лични подаци
Датум рођења(1930-02-27)27. фебруар 1930.
Место рођењаСплит, Краљевина Југославија
Датум смрти4. септембар 2022.(2022-09-04) (92 год.)
Место смртиЗагреб,
Композиторски рад
ПериодПозни романтизам
Најважнија дела
Студије за симфонијски оркестар опус 7
Прва симфинија опус 2
Варијацију на непрекидну тему за клавир опус 3

НаградеСедмојулска награда 1963.

Биографија уреди

Петар Бергамо је рођен 27. фебруара у Сплиту, у Хрватској, у Краљевини Југославији. Завршио је Музичку академију у Београду 1960. године, где је студирао композицију код Станојла Рајичића и дириговање код Живојина Здравковића. Такође је завршио постдипломске студије композиције на истој Академији 1964. године. Био је асистент и професор композиције и инструмента у периоду од 1965. до 1972. године. Након тога следеће три године је био музички уредник на Universal Edition у Бечу.

Дела уреди

Бергамо је написао две симфоније, дела за хор, песме за децу, партитуру за филм и музику за радио. У почетку свог стварања, Бергамо је писао у позном романтичарском стилу. Касније, његови радови показују повећање тенденције атоналности и ослобађање од традиционалних устаљених облика изражавања. Његов опус обухвата:

Извори уреди

  1. ^ HRT Glazba: Otišao je Petar Bergamo (1930. – 2022.). Објављено и приступљено 5. септембрa 2022.
  2. ^ Композиције Петра Бергама (антологија српске музике), Стефан Цветковић, РТС, 1. август 2014. Приступљено 23. августа 2014.

Спољашње везе уреди