Петар Бингулац

српски дипломата, музиколог и професор

Петар Бингулац (Вуковар, 5. јул 1897Београд, 5. јануар 1990) био је српски дипломата, музиколог, музички писац, педагог, професор и критичар. Један је од најшколованијих људи свога доба.[1]

Петар Бингулац
Petar Bingulac.jpg
Проф. др Петар Бингулац
Датум рођења(1897-07-05)5. јул 1897.
Место рођењаВуковар
  Аустроугарска
Датум смрти5. јануар 1990.(1990-01-05) (92 год.)
Место смртиБеоград
  СФРЈ
НаградеOrder of Labour with the red flag RIB.gif Орден рада са црвеном заставом (1977)

Легат Петра Бингулца налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.

БиографијаУреди

 
(слева) Јосип Славенски, Анђа Бунушевац Бингулац и Петар Бингулац

Петар Бингулац рођен је 5. јула 1897. године у Вуковару, тадашњој Аустроугарској. Његов отац Никола био је политичар у Пашићевој Народној радикланој странци.[2]

У Сремским Карловцима завршио је богословију 1914. године, а потом одлази на студије у Париз где се до 1924. школује на Правном факултету и Високој школи политичких наука. Паралелно са тим, похађао је и чувену музичку академију Schola Cantorum de Paris, где му је професор композиције био Венсан Д'Енди (франц. Vincent d'Indy).[1]

По завршеним студијама, од 1925. године, па све до 1941. и почетка Другог светског рата, Бингулац је био на дипломатској служби прво у Београду, а потом Милану, Прагу и Софији. Током рата, предавао је у Музичкој школи „Станковић” предмет Музички облици, а Историју музичких стилова и Хорско певање предавао је на Музичкој академији. Од 1945. године искључиво се посветио музици и био ванредан, а затим и редован професор Музичке академије све до пензионисања 1966. године. Предавао је више предмета: Композицију, Аналитичку хармонију, Музичке облике, Познавање хорске литературе.[1] У свом родном граду Вуковару, водио је певачко друштво „Јавор”. Бавио се и списатељском делатношћу, коју је започео још 1927. и обављао више од пола века.

Петар Бингулац био је и музички критичар, а сарађивао је у часописима Звук, Гласник Музичког друштва Станковић, Мисао, Савремени акорди, Музика, Годишњак Музеја Града Београда, Рад савеза фолклориста Југославије. Научне студије објављивао је у разним зборницима и периодичним публикацијама, а један је од првих људи у земљи који је радио као коментатор Радио Београда и других радио станица.[1] Као коментатор говорио је о најразличитијим музичким проблемима, а истакао се серијом емисија „Музика XX века”, у којима је анализирао дела савремених композитора старије и млађе генерације. Посебно му је био близак Јосип Славенски[1], са којим је био у кумству.[3] Као познавалац хорске музике бавио се и музиком Стевана Стојановића Мокрањца и Јосифа Маринковића.

Петар Бингулац компоновао је за мешовите хорове „Аман девојко”, „Шаљивка ”и „Псалам”. Истакао се као оригиналан музички писац широког образовања већ у својим првим написима и критикама из београдског музичког живота, потом дописима из Италије, али и студијама о југословенском музичком фолклору и чланцима о српској црквеној музици. Писао је зналачки, критички углавном одмерено и објективно, са нескривеном наклоношћу према одређеној теми. Текстови су му често били конципирани у полемичком тону. Одликовао се бујном речитошћу и темпераментном нарацијом.[1] Био је велики ерудита, „духовит, али и непредвидљив у својим закључцима”[1], а музичкој критици подвргавао је и признате музичке ауторитете. Својом искреношћу и оштрином у текстовима осликавао је време у коме је живео, у неуобичајеном споју изворног балканства са француском културом. Важио је за човека неуморног истраживачког духа који је често ишао далеко од стереотипског академског писања историчара и теоретичара.

Године 1977. одликован је Орденом рада са црвеном заставом, за нарочите заслуге и постигнуте успехе у раду од значаја за напредак земље.

Био је у браку са Анђом Бунушевац-Бингулац, новинарком Политике и правницом која се залагала за идеју женске еманципације и важила за једину жену тадашње редакције Политике која је постигла потпуну равноправност с мушкарцима.[4]

Петар Бингулац преминуо је 5. јануара 1990. године. Удружење „Адлигат” 2019. године покренуло је иницијативу да се улици на Вождовцу додели име по њему.

Легат Петра БингулцаУреди

Легат Петра Бингулца налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, а формирали су га Станоје и Светлана Бингулац, Петрови син и снаха, чланови оснивачи Удружења. Садржи преко хиљаду публикација из његове личне библиотеке, међу којима се истичу први број Књижевних новина, прво издање Ајнштајнове Теорије релативитета на српском језику, али и издања штампана пре 1800. године. У легату су и личне белешке Петра Бингулца, његове фотографије, али и публикације Светлане Бингулац, и оригинална документација са скупштине Светске здравствене организације на којој је Светлана била представник СФРЈ четири године. Целокупна колекција музикологије у Удружењу носи име „Проф. др Петар Бингулац”.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Srpski biografski rečnik. Leskovac, Mladen,, Forišković, Aleksandar,, Popov, Čedomir,, Bešlin, Branko, 1960-, Лесковац, Младен,, Форишковић, Александар,. Novi Sad. стр. 544—545. ISBN 86-83651-49-5. OCLC 61286184. 
  2. ^ „Легат Петра Бингулца - срећан дан рада!”. Србија међу књигама. Годишњак: 107. 2017. ISSN 2620-1801 — преко Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. 
  3. ^ „Непозната фотографија Јосипа Славенског и Петра Бингулца”. Србија међу књигама. 3—19: 73. 2019. ISSN 2620-1801 — преко Удружењe за културу, уметности и међународну сарадњу „Адлигат”. 
  4. ^ Богуновић, Слободан-Гиша, author. Људи Политике : лексикон сарадника (1904-1941). стр. 60—61. ISBN 978-86-7607-148-7. OCLC 1159703986. 

Спољашње везеУреди