Петар Божиновски

Петар Божиновски Кочо (Битољ, 15. јануар 1920Скопље, 26. септембар 1970), учесник Народноослободилачке борбе, потпуковник ЈНА, друштвено-политички радник СР Македоније и народни херој Југославије.

петар божиновски
Petar Bozhinovski.jpg
Петар Божиновски Кочо
Датум рођења(1920-01-15)15. јануар 1920.
Место рођењаБитољ
Краљевство СХС
Датум смрти26. септембар 1970.(1970-09-26) (50 год.)
Место смртиСкопље, СР Македонија
СФР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чинпотпуковник
Народни херој од30. јула 1952.
Одликовања
Орден народног хероја
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођен је 15. јануара 1920. године у Битољу, у сиромашној радничкој породици. После основне школе, завршио је два разреда гимназије. Након тога је изучио кројачки занат, али се запослио у дуванском монополу. Након запослења у монополу, постао је активиста у УРС-овим синдикатима и присуствовао илегалним кружоцима.

Почетком 1941. године примљен је у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије, а убрзо после окупације, у Битољу је постао члан Комунистичке партије Југославије. Постао је и члан Месног оперативног штаба у Битољу, на чијем је челу тада био секретар МК КПЈ, Стив Наумов. Петар се с њим договарао око пребацивања бораца из града у партизанске одреде.

Крајем 1941. године, бугарска полиција расписала је потерницу за њим и новчану награду ономе ко га убије или пријави полицији. Због тога је на своју молбу био пребачен у Битољски партизански одредПелистер“, 22. априла 1942. године. Петар се у одреду истакао при ослобађању села Смилева 2. августа 1942., у нападу на бугарску полицијску станицу у селу Кажани и у борби на железничкој станици Српци, 15. новембра 1942. године. Тада је био рањен, а током борбе је спасао живот једном рањеном партизану.

Почетком 1943. године, Главни штаб НОВ и ПО Македоније поставио га је за свог курира. Од августа 1943. био је заменик политичког комесара чете у партизанском одредуДаме Груев“, након чега је од јуна до октобра 1944. био заменик политичког комесара Седме македонске бригаде. У августу 1944. године био је делегат на Првом заседању Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније.

Одмах после ослобођења радио је у Државном секретаријату унутрашњих послова, у чину потпуковника ЈНА, а затим у Управи царина. Преминуо је 26. септембра 1970. године у Скопљу, као помоћник генералног директора ПТТ Македоније.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 30. јула 1952. године.

ЛитератураУреди