Петар Крешимир IV

Петар Крешимир IV
Петар Крешимир IV
	Споменик Петру Крешимиру у Шибенику
Лични подаци
Пуно име	Петар Крешимир IV Трпимировић
Место рођења	Краљевина Хрватска
Датум смрти	1074.
Место смрти	Краљевина Хрватска
Породица
Родитељи	Стјепан I Трпимировић
Династија	Трпимировићи
Период	1058—1074.
Претходник	Стјепан I Трпимировић
Наследник	Дмитар Звонимир

Петар Крешимир IV, хрватски краљ, владао је од 1058. до 1074. године.

По мајци је био од Орсеола и одгајен у Венецији. Дошао на власт као зрео човек, он је од Византије поново добио далматинске градове, али сад не на управу него у посед.

Пошто је обновио моћ своје државе Крешимир IV довршио је дело, започето од Томислава, потпуно културно припајање Хрватске западу, а хрватске цркве Риму. XI век је век препорода католичке цркве. Клинијевски покрет за реформом ојачао је папинску власт, учврстио дисциплину у редовима свештенства, обратио пажњу на чистоту обреда и догми и истакао тежњу за универзалном духовном и световном влашћу Римске столице над целим хришћанством. У то време дошло је половином XI века до потпуног расцепа међу источном и западном црквом. Хрватска као погранична земља између истока и запада мењајући од примања хришћанства на овамо јурисдикцију сад Рима сад Цариграда, имала је мешане обреде, па и навике. Рим је прегао да и ту истисне све што није одговарало његовим догмама и његовим прописима. Зато је послан тамо 1060 да испита живот свештенства папински легат опат Мајнард. У Сплиту се састао нови сабор да спроведе одлуке римског латеранског синода 1059. Требало је и католичку цркву у Хрватској очистити од разних источних обичаја: женидба свештенства, словенска служба, ношење браде и дуге косе, посвећивање свештеника без знања латинског језика итд. Крешимир IV, одгојен у Венецији, још мање је бранио словенску службу у Хрватској од краља Томислива. Победа латинских бискупа била је потпуна и хрватска црква унифицирана светској католичкој организацији.

Иако је папа одобрио одлуке сплитског сабора, ипак их је у Хрватској било врло тешко спровести. Кад су саопштене свештенству и народу, изазвале су велико узбуђење. Забрана словенске службе по црквама, присиљавање свештеника да се раздвајају од породица и све већи утицај латинских бискупа изазвао је отпор у народу.

Ниже свештенство, ниже племство и народ били су против рефорама сплитског сабора, краљ, високо племство и свештенство су их помагали. Борба између народа и латинске странке почела је још за живота Кресимировог и биће главни узрок неслози и нередима међу Хрватима, па и пропасти хрватске државе 1102.