Браћа Крстић (Петар, Београд, 24. децембар 1899 — Београд, 1991; Бранко, Београд, 15. децембар 1902 — Београд, 1978), били су српски архитекти и универзитетски професори. Стварили су у неколико стилова а посебно су значајне њихови пројекти остварени у Српско-византијски стилу.

Биографије уреди

Петар Крстић је дипломирао на Техничком факултету у Београду 1924. Био је редовни професор на предмету Архитектонске конструкције, а Бранко, дипломирао 1927. на истом факултету, доцент на предмету Архитектонско цртање у периоду од 1949—1959. године. Петар Крстић је написао један од најважнијих уџбеника на том факултету: „Архитектонске конструкције“ (у два тома), а Бранко Крстић уџбеник „Архитектонско цртање“.

Браћа Крстић су били и професори на Архитектонском факултету Београдског универзитета.

Петар и Бранко Крстић су своју каријеру започели награђеним пројектом за Павиљон Југославије на изложби у Филаделфији 1925. године, а потом и нaграђеним решењем за Светосавски храм 1927. године. Припадали су Групи архитеката модерног правца, а њихово заједничко дело обухвата више десетина пројектованих и изведених објеката, међу којима су палата Аграрне банке, црква Св. Марка, Игуманова палата.[1]

Важнија дела уреди

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Дoм браће Крстић”. beogradskonasledje.rs. Приступљено 24. 1. 2024. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди