Петар Радивојевић

Петар Радивојевић (Кушиљево код Свилајнца, 4. октобар 1877Београд, 21. октобар 1961) био је српски и југословенски пешадијски официр, бригадни генерал Југословенске војске, учесник Балканских ратова и Првог светског рата, троструки носилац Карађорђеве звезде и бројних одликовања.

Петар Радивојевић
Petar Radivojevic.jpg
Бригадни генерал Драгослав Миљковић
Датум рођења(1877-10-04)4. октобар 1877.
Место рођењаКушиљево
Кнежевина Србија
Датум смрти21. октобар 1961.(1961-10-21) (84 год.)
Место смртиБеоград
ФНРЈ
СлужбаКраљевина Србија
Краљевина Југославија
ВојскаКраљевина Србија Војска Краљевине Србије
Југословенска војска
Родпешадија
Чин Kingdom of Yugoslavia-Brigadier general.svg KoY-Army-Infantry-General.svg Пешадијски бригадни генерал
Битке/ратовиБалкански ратови
Први светски рат
Други светски рат
ОдликовањаКарађорђева звезда

БиографијаУреди

Образовање и рана каријераУреди

Рођен је 4. октобра 1877. године у Кушиљеву код Свилајнца, као син свештеника Антонија Радивојевића и Митре. Након завршене пиротске гимназије, полази на школовање у XXX класи Војне академије у Београду.

Службовао је као водник VI и XVII пешадијског пука, потом као вршилац дужности командира чете у IV пешадијском пуку. Између 1906. и 1912. године је био командир чете и Митраљеског одељења XVII пешадијског пука у Ваљеву.[1]

Оженио се 27. априла 1908. године са Зорком Андрић, кћерком ваљевског трговца Луке Андрића и са њом имао синове Радмила и Славка.

Балкански ратовиУреди

У Први балкански рат је ступио као командир Митраљеског одељења XVII пешадијског пука. Учествовао је у Кумановској, Прилепској и Битољској бици, као и опсади Скадра. У Другом балканском рату је учествовао у Брегалничкој бици.

Први светски ратУреди

Учествовао је у Церској, Дринској и Колубарској бици, а потом и повлачењу преко Албаније. Упућен је са Солунског фронта у Одесу, маја 1916. године, ради формирања Српске добровољачке дивизије од заробљених аустроугарских војника српске националности на Источном фронту. Преузео је команду над другим добровољачким пуком и водио га у бици на Добруџи.

У јануару 1918. године, враћа се на Солунски фронт као командант Другог југословенског пука. Рањаван је у три наврата.

Међуратна каријераУреди

Био је заступник начелника интендатуре Дринске дивизијске области у Ваљеву, командант пешадијског пука Краљеве гарде, командант Моравске пешадијске дивизије, Дринске пешадијске дивизије, помоћник команданта града Београда и вршилац дужности начелника Економског одељења Министарства војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије.

Пензионисан је 15. септембра 1938. године.

Преминуо је 21. октобра 1961. године у Београду.

ОдликовањаУреди

Унапређења у чиновеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Петар Радивојевић”. Први светски рат.