Петру Крду (25. септембар 195230. април 2011) био је српски песник, есејиста и мислилац румунског порекла, који је писао на српском и румунском језику, а бавио се и новинарством, превођењем и сликарством. Рођен је у јужнобанатском селу Барице, а факултетско образовање стекао у Букурешту. Као новинар Радио-телевизије Војводине био је аутор многих интервјуа са најпознатијим књижевницима света.[1] Књижевник са новим погледом на издаваштво, поезију и унапређивање домаће културне сцене.[2]

Петру Крду
Петру Крду
Датум рођења(1952-09-25)25. септембар 1952.
Место рођењаБарице,  ФНРЈ
Датум смрти30. април 2011.(2011-04-30) (58 год.)
Место смртиВршац,  Србија
СупружникАна Крду
Период1970—2011
Најважнија дела
Намена удвоје
Заменице
Доносилац ока
Јагода у клопци
У цркви Троја
Меланхолична тутњава
Љубичасто мастило
Саучесништво
Мој грађански шешир и нове песме : 67 неумољивих могућности сна
НаградеНаграда за поезију Фондације Лучафарул
Награда Милош Н. Ђурић
Европска награда за поезију Књижевне општине Вршац

Књижевни радУреди

Петру Крду је заједно са Васком Попом устоличио Књижевну општину Вршац (КОВ) као издавачку кућу и културну институцију видљиву изван граница Србије. У сећање на то је у Вршцу настала манифестација „Дани Петруа Крдуа”. КОВ је дуго година имао седиште у кући Јована Стерије Поповића.

Најпознатије песничке књиге Петруа Крдуа су Љубичасто мастило, Школа изгнанства, затим књига есеја Друга историја бића.[3] Писао је на српском и румунском језику.

На његову иницијативу КОВ је објавио сабрана дела Јована Стерије Поповића на српском језику, а Стеријиних Родољубаца на француском и енглеском. Основао је часопис Ковине, који објављује различите некомерцијалне и често алтернативне песнике и књижевнике, са којим сарађују и најеминентнији српски писци.

БиблиографијаУреди

ПесмеУреди

  • Намена удвоје, 1970.
  • Заменице, Књижевна општина, Вршац; Либертатеа, Панчево 1971.
  • Доносилац ока, 1974.
  • Јагода у клопци, Братство-јединство, Нови Сад, 1988.
  • У цркви Троја, Рад, Београд, 1992.
  • Меланхолична тутњава, 1995.
  • Љубичасто мастило, Рад, Београд, 1997.
  • Саучесништво: изабране и нове песме, Рад, Београд, 2003.
  • Мој грађански шешир и нове песме: 67 неумољивих могућности сна, Прометеј, Нови Сад, 2009.

ПреводиУреди

Преводио је са српског на румунски језик и обратно, затим са француског и словеначког језика. Објавио је преводе дела: М. Елијадеа, Е. Сиорана, Н. Станескуа, М. Павловића, Л. Благе, Ј. Каројана, Е. Јонескоа.[4]

АнтологијеУреди

Приредио је неколико антологија румунске, српске и словеначке поезије.[4]

НаградеУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди