Отворите главни мени

Пећински медвјед (лат. Ursus spelaeus) изумрла је врста медведа, која је позната преко фосилних остатака и праисторијских цртежа на зидовима пећина настали током средњег и касног плеистоцена.

Пећински медвјед
Временски распон:
0.25–0.027 Ma
средњи Плеистоцен - касни Плеистоцен
Ursus5.jpg
илустација пећинског медвједа
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
U. spelaeus
Биномијално име
Ursus spelaeus
Johann Christian Rosenmüller, 1794.

У областима у којима нису пронађени остаци пећинског медведа, откривени су остаци мрког медведа (лат. Ursus arctos). Пећински медвед је био већег раста, зуби су били прилагођени храни биљног порекла и имао је избочину на чеоном делу лобање. Остаци пронађени у Европи припадају јединкама које су угинуле током хибернације, старијим јединкама или младунцима, према чему се закључује да пећински медвед није био чест плен човека. Величина медведа се смањује током постглацијала.

СтаништеУреди

Пећински медвед је живео широм Европе, од Шпаније до Евроазије, и од Италије и Грчке до Белгије. Било их је и у Немачкој, Пољској, Мађарској, Румунији и у неким деловима Русије. Не постоје докази да је овај медвед живео у северној Британији, Скандинавији и балтичким земљама, које су у то време биле под дубоким ледом. Највише остатака ове врсте пронађени су у Аустрији, Швајцарској, на југу Немачке, северној Италији, северној Шпанији, Хрватској, Мађарској и Румунији. Иако је у неким пећинама пронађен велики број скелета, научници верују да су скелети акумулирани у периоду од 100.000 година, што би значило отприлике 2 смртна случаја годишње[1].

ФосилиУреди

Пећински цртежиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Bieder, Robert (2005). Мечка. стр. страна 192. ISBN 978-1-86189-204-1. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди