Пећки управни округ
Пећки управни округ је управни округ у административном систему Републике Србије, на подручју Аутономне Покрајине Косова и Метохије. Званично седиште округа налази се у граду Пећи, али окружна управа је почевши од 1999. године измештена и потом се налазила у оближњем Гораждевцу. У том периоду, функцију пећког окружног начелника обављали су: Јова Поповић (до 2001. године), Миливоје Рибаћ (2001-2004), Милисав Петровић (2004-2008), Стојан Дончић (2008-2013), Винка Радосављевић (2013-2020) и Мило Стевановић (од 2020. године).
| Пећки управни округ | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Србија |
| Регион | Косово и Метохија |
| Историјске области | Метохија |
| Админ. центар | Пећ |
| — број ст. | 414.187 |
| Општине и градови | 5 |
Пећки управни округ обухвата општине:
- Општина Дечани, место Дечани
- Општина Ђаковица, место Ђаковица
- Општина Исток, место Исток
- Општина Клина, место Клина
- Општина Пећ, место Пећ
Историја
уреди
За време постојања средњовековне српске државе, у Пећи се почевши од краја 13. века налазило седиште поглавара Српске православне цркве, који су столовали у Пећком манастиру. Током раздобља османске власти, у Пећи се налазило и седиште Пећког санџака. Након ослобођења Пећи (1912) и укључивања већег дела Метохије у састав тадашње Краљевине Црне Горе, формирана је Пећка област која је обухватала три капетаније (Пећка, Ђаковичка, Источка).[1]
За време Краљевине СХС постојао је стари Метохијски округ (1918-1922) са седиштем у Пећи и надлежношћу над три среза (Пећки, Ђаковички, Источки). Читаво тo подручје укључено је 1922. године у састав новостворене Зетске области. У склопу нове обласне управе, пећко окружно начелство задржало је само надзорне функције над радом подручних срезова. Такво стање је опстало све до 1929. године, када је након укљувања тог подручја у састав новостворене Зетске бановине укинуто пећко окружно начелство, чији су срезови потпали под надлежност новоустановљеног окружног инспектората у Косовској Митровици. За време Другог светског рата, окупатори су 1941. године установили Пећку префектуру, која је функционисала све до ослобођења 1944. године.[2][3]
Окружни ниво управе обновљен је посебном уредбом, коју је Влада Републике Србије донела 29. јануара 1992. године,[4] а која је прописивала делокруг и начин вођења оних послова државне управе које министарства обављају изван својих седишта, у окрузима као подручним огранцима државне власти. Према тој уредби, Пећки округ је обухватао пет општина: Пећ, Дечани, Ђаковица, Исток, Клина. Према уредби Владе Републике Србије од 23. фебруара 2006. године, окрузи мењају име у управни окрузи.[5]
На подручјима која улазе у састав Пећког округа, кретање укупног броја становника било је обележено убрзаним порастом: 276.193 (1971), 348.557 (1981), 414.187 (1991). Током новије историје, првобитна етничка слика тог простора знатно се променила, тако да након исељавања и протеривања Срба изразиту већину становништва на подручју Пећког округа данас чине Албанци.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Љушић 2001, стр. 264-266.
- ^ Димић 2001.
- ^ Ристановић 2012, стр. 171-194.
- ^ Уредба о начину вршења послова министарстава и посебних организација ван њиховог седишта (Службени гласник Републике Србије, бр. 3/1992)
- ^ Уредба о управним окрузима (Службени гласник Републике Србије, бр. 15 од 27. фебруара 2006. године)
Литература
уреди- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Гинић, Иванка (1955). Административно-територијалне промене у НР Србији од 1834-1954 године (PDF). Београд: Завод за статистику НР Србије.
- Ивановић, Милан (2013). Метохија: Споменици и разарања. Нови Сад-Београд: Прометеј & Службени гласник.
- Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ристановић, Петар (2012). „Административне промене на простору Старе Србије 1912-1941” (PDF). Баштина: гласник. 32: 171—194. Архивирано из оригинала 02. 06. 2020. г. Приступљено 17. 05. 2025.
