Отворите главни мени

Пионирски парк је један од централних београдских паркова, смештен између Булевара краља Александра и Улица краља Милана, кнеза Милоша и Драгослава Јовановића. Простире се на површини од 3ha 60a 13m²

Пионирски парк
Pionirski park-Beograd - panoramio.jpg
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Координате44°48′38″ СГШ; 20°27′51″ ИГД / 44.8106035° СГШ; 20.4642482° ИГД / 44.8106035; 20.4642482
Површина3.6 ha
СтаратељЈКП Зеленило Београд[1]
Пионирски парк
У парку својом монументалношћу доминирају стара стабла копривића.

Данашњи Пионирски парк, а некадашња Дворска башта, чини заштићену околину непокретних културних добара: зграде Старог двора - данас зграда Скупштине града Београд и Новог двора - данас седиште председника Републике Србије.[1]

Историја паркаУреди

Када је 1842. године на престо ступио Александар Карађорђевић, није имао свој двор јер су сви дотадашњи конаци били својина Обреновића. Зато је држава, за потребе формирања резиденције новог кнеза Србије Александра Карађорђевића, купила кућу са баштом на Теразијама, коју је сазидао Стојан Симић, на мочварном терену који је поравнат и насут.[2] У тој згради је био стари двор, који је после убиства краља Александра Ореновића порушен.[3] Када је Србија проглашена краљевином, 1882. године, саграђена је нова зграда двора, двор краља Милана (данашњи Стари двор). Изградња зграде Новог краљевског двора - двора краља Александра I Карађорђевића, започета је, према пројекту архитекте Стојана Тителбаха,[4] 1911. године, а завршена 1922. године. Концепција градње је везана за архитектуру Старог двора са којом чини јединствену целину.

На углу данашње Улице кнеза Милоша и Булевара краља Александра се налази осматрачница Врховне команде српске војске која је пренета са солунског фронта.

После Другог светског рата, 1945. године уклоњен је високи камени зид који је затварао дворску башту и тако је постала јединствени зелени градски простор назван Пионирски парк, по чесми посвећеној пионирима која је изграђена 1952. године. Тако је остварен урбанистичко-архитектонски склоп истакнуте естетске и амбијенталне вредности, који се одржао до данас, са Пионирским парком као једним од првих паркова Београда, који је очигледан пример утицаја тадашње развијене Европе који су допирали у Србију.[1]


Године 1989. у Парку је подигнут споменик Надежди Петровић, рад вајарке Ангелине Гаталице. Споменик је поклон града Аранђеловца.[5]

Интервенције у парку у 21. векуУреди

У оквиру парка изграђена је подземна гаража на три нивоа, која је отпочела са радом 1. априла 2005. године.[6] Гаража има 467 паркинг места, са једним издвојеним местом за инвалиде и два породична и паркинг места за труднице. Улаз је из улице Драгослава Јовановића.[7]

Андрићев венацУреди

У част великана југословенске књижевности и нобеловца Иве Андрића, простор између Пионирског парка и Улице краља Милана, на коме се налази зграда Новог двора, данас носи назив Андрићев венац. Улица која се некада звала Дворско сокаче[8] преуређена је у шеталиште на коме се налази споменик Иви Андрићу.

Хортикултурно уређење паркаУреди

Пејзажно-архитектонско уређење Парка чини нераздвојиву целину са културно-историјским вредностима целог простора. Простор Парка, са значајним визурама које се пружају на околине просторне елементе, чине три различито обликоване подцелине:

  • Простор уз Улицу кнеза Милоша, решен у пејзажном (слободном) стилу, представља највећи и најквалитетнији део Парка са највише квалитетних стабала.
  • Цветни партер испред зграде Скупштине града, без високог растиња.
  • Простор према Улици краља Милана са фонтаном, богато уређеним цветним партером и два бочна дела уз зграде дворова, са неколико појединачних високих четинара и лишћара.

Богатство Парка чине различите домаће и увезене врсте дрвећа, међу којима се истиче неколико највреднијих примерака импозантних димензија, који су обележени инфо-таблама. Међу њима су храст лужњак (Quercus robur L.), копривић (Celtis australis L.), гинко (Ginkgo biloba L.), дивљи кестен (Aesculus hippocastanum L.) и други. Високо вредна дендрофлора обогаћена је бројним врстама декоративних цветница и трајница.

Као део целокупног система јавног зеленила, Пионирски парк је значајан елемент климатске инфраструктуре града Београда.[1]

Галерија фотографијаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Пионирски парк”. Званична презентација. ЈКП Зеленило - Београд. Архивирано из оригинала на датум 19. 4. 2018. Приступљено 18. 4. 2018. 
  2. ^ Мишић 2013, стр. 3.
  3. ^ Нушић 1984, стр. 7,9
  4. ^ „Зграда Новог двора”. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 19. 4. 2018. 
  5. ^ Kalezić, Darko (12. 4. 2015). „Spomenik Nadeždi Petrović: Kad sanjaš u boji”. Dan u Beogradu. Приступљено 19. 4. 2018. 
  6. ^ „Гаража Пионирски парк”. Паркинг сервис. Приступљено 19. 4. 2018. 
  7. ^ „Гаража „Пионирски парк. Званична презентација. Паркинг сервис. Приступљено 19. 4. 2018. 
  8. ^ Весић, Горан (29. 12. 2017). „Град бољи за живот”. Политика. Приступљено 19. 4. 2018. 

ЛитератураУреди

  • Zaštićena prirodna dobra Beograda. Beograd: Gradska uprava, Sekretarijat za zaštitu životne sredine : Zavod za zaštitu prirode Srbije. 2008. ISBN 978-86-912029-0-3. COBISS.SR 152972300
  • Нушић, Бранислав (1984). Стари Београд. Београд: Просвета. COBISS.SR 57704204

Спољашње везеУреди