Питер Земан
Питер Земан (хол. Pieter Zeeman; Зонемер, 25. мај 1865 — Амстердам, 9. октобар 1943) био је холандски физичар.
| Питер Земан | |
|---|---|
 Питер Земан | |
| Датум рођења | 25. мај 1865. |
| Место рођења | Зонемер Холандија |
| Датум смрти | 9. октобар 1943. (78 год.) |
| Место смрти | Амстердам |
| Поље | физика |
| Школа | Универзитет у Лајдену |
| Награде |  Нобелова награда за физику (1902) |
БиографијаУреди
Земан је студирао физику код професора Хендрик Антон Лоренца и Хајке Камерлинг Онеса на Универзитету у Лајдену. По завршетку студија остао је у Лајдену и радио као доцент. Године 1897. прешао је на Универзитет у Амстердаму и тамо постао редовни професор 1900. Од 1908. је директор Института за физику.
ДостигнућаУреди
Питер Земан је постао чувен по открићу ефекта који носи његово име. Године 1896, открио је да се спектралне линије извора светлости у јаком магнетском пољу поларизују. Овај феномен потврдио је таласну природу светлости.
За истраживања утицаја магнетизма на зрачење Земан је, са својим учитељем Хендрик Антон Лоренцом, награђен Нобеловом наградом за физику 1902..[1]
РеференцеУреди
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1902”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 28. 12. 2018.
Спољашње везеУреди
| Питер Земан на Викимедијиној остави. |
 | Овај чланак везан за физичаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
- Биографија Питер Земан (1865—1943) у Националној библиотеци Холандије
- Питер Земан (Универзитет у Лајдену)
- Фотографија и информације