Питкјаранта
Питкјаранта (рус. Питкяра́нта, фин. Pitkäranta) град је у северозападном делу Русије. Налази се у Републици Карелији. Питкјаранта је административни центар Питкјарантског рејона.
| Питкјаранта | |
|---|---|
 Улица у Питкјаранти | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Република | Карелија |
| Основан | средином 19. века |
| Статус града | 1940. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 13.200 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 61° 34′ 30″ С; 31° 28′ 40″ И / 61.575° С; 31.477778° И |
| Временска зона | UTC+4 |
.svg)  Питкјаранта Питкјаранта на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 186810 |
| Позивни број | +7 81433 |
| ОКАТО код | 86233501 |
| Веб-сајт | |
| http://admin.pit.su/ | |
.png)
Град се налази на североисточној обали највећег европског језера - Ладога, 281 километар западно од Петрозаводска (главног града Карелије). У граду се налази железничка станица.
Историја уреди
Град је основан средином 19. века као језерско пристаниште.
Од 1918. до 1940. године налазио се у саставу Финске, када је после завршетка Зимског рата ушао у састав Совјетског Савеза. Године 1940. Питкјаранта добија статус града.
За време Другог светског рата град је окупирала финска војска и тада је он претрпео велика разарања.
Становништво уреди
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|
| 6.204 | 10.251 | 13.839 | 14.361[1] | 13.347[2] | 11.429 |
У граду Питкјаранта живи око 13.000 становника (2006) што представља 57% укупног становништва Питкјарантског рејона. Велику већину чине Руси, који су се овде населили по завршетку Зимског и Другог светског рата када су се Финци иселили из града.
Број становника у граду драстично опада током последњих година услед исељавања становништва у веће градове у потрази за послом.
Економија уреди
После пропасти Совјетског Савеза економија Питкјаранта, као и целе Карелије, се нашла у великој кризи.
Основа градске економије се заснива на дрвној индустрији и целулозно-папирној индустрији. Такође у граду постоји грађевинска индустрија. Постоје невелике производне линије прехрамбене индустрије које обично запошљавају по неколико особа и које производе храну за локалне потребе.
Међународна сарадња уреди
- Сортавала (рус. Сортавала) - 45 километара - западно[3]
- Лахденпохја (рус. Лахденпохья) - 68 километара - западно
- Суојарви (рус. Суоярви) - 73 километара - североисточно
- Приозерск (рус. Приозерск) - 94 километара - југозападно
- Олонец (рус. Олонец) - 102 километара - југоисточно
- Каменогорск (рус. Каменногорск) - 143 километара - југозападно
- Лодејное Поле (рус. Лодейное Поле) - 144 километара - југоисточно
- Светогорск (рус. Светогорск) - 149 километара - западно
Види још уреди
Међународна сарадња уреди
Референце уреди
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Подаци у поднаслову „Оближњи градови“ су преузети са сајта мој град, Приступљено 23. 4. 2013.
Спољашње везе уреди
- Питкјаранта у енциклопедији «Мой город» (језик: руски)
- pitkaranta.onego.ru - Сајт о граду (језик: руски)
- Сајт о граду (са великом галеријом слика) (језик: руски), (језик: фински), (језик: енглески)
- Питкјаранта на сајту intourist.onego.ru (језик: руски)
