Пица
Пица (итал. pizza) је специјалитет италијанске кухиње, најчешће направљен од танког, округлог теста на коме се поред парадајз соса могу наћи разне врсте сира, меса, поврћа, воћа, зачина и других састојака према укусу.[1] Инвентивност укуса се може надопунити и инвентивношћу распореда самих састојака на пици, који могу бити распоређени у облику орнамената или других интересантних фигура. Иначе, ово јело се сматра посебно карактеристичним за наполитанску кухињу.[2] Данас је пица веома популарно јело у свету, пре свега због јефтиних и лако доступних састојака и једноставности припреме.
 Пица | |
| Врста јела | пециво |
|---|---|
| Место порекла |  Напуљ |
| Регије или држава |  Италија |
| Део националне кухиње | Италијанска кухиња |
| Температура сервирања | топло и хладно |
| Главни састојци | тесто, парадајз, разни додаци |
| Варијације | Врсте пица |
 Медија: Пица | |
У Италији се пица која се сервира у формалним околностима, као што је ресторан, представља нераздељена у режњеве и једе се ножем и виљушком.[3][4] У неформалним околностима, она се реже на режњеве који се држе руком при јелу.
ИсторијаУреди
За војнике персијског цара Дарија Великог, навикнутим на дуге маршеве, је речено да су на својим штитовима пекли неку врсту хлеба и на то додавали сир и урме. Рисмки историчар Марко Порције Катон је у 3. веку пре нове ере описао „округло тесто преливено маслиновим уљем, биљем и медом испечено на камену“. Вергилије је у својој „Енејиди“ описао колаче или округли хлеб.
Из ископина Помпеје коју је Везув затрпао 79. године, пронађени су остаци округлог пецива. У кувару Марка Гавија Апија пописани су састојци који се додају на подлогу од пецива: пилеће месо, пинољи (семе приморског бора, важан састојак медитеранске кухиње и данас), сир, бели лук, мента, бибер и уље, што су састојци данашњих пица.
У средњем веку слуге су јеле остатке хране својих господара, што је било уобичајено. Те остатке би ставили на парче хлеба, прелили неким сосом, зачинили оним што би имали при руци и ставили у пећницу да се подгреје. Парадајз је донет у Европу из Перуа у 16. веку. Сиромаштво становништва из Напуља је додало парадајз свом јелу и створило пицу какву данас познајемо.
Сама реч пица (pizza) први пут се појавила 997. године у рукопису из Гаете (Gaete), града на југу Италије.
ПрипремаУреди
Као подлога за пицу користи се обично хлебно тесто од класичног брашна (тип 500). Тесто се справља од брашна, свежег или сувог квасца, воде, соли, шећера и маслиновог уља.[5] Након мешења тесто се оставља да одстоји најмање 3-4 сата и онда се развија оклагијом на дебљину 0,5-1cm. На припремљену подлогу ређају се остали састојци пице: парадајз-сос, свеж парадајз, сир (најбоље моцарела), шунка, шампињони и сл. Многи састојци се на пицу стављају након печења, како би сачували укус и форму (пршута, јаја, маслине, пармезан, зачини итд). Такође, неке намирнице се спремају посебно и додају на готову пицу, као нпр. разне врсте поврћа и плодови мора. Када је све спремно пица се ставља на печење. Рерна мора бити максимално загрејана, како би тесто одмах почело да се пече и како не би упило састојке који су на њему. Када се сир растопи и тесто промени боју, пица је готова.[6]
Врсте пицаУреди
Овом одељку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Следе називи и описи неких од многобројних врста пица:
- Каприћоза — парадајз-пире, гауда, шунка, шампињони, маслине,
- Маргерита — ољуштени парадајз, моцарела, маслиново уље, босиљак,
- Кватро стађони (Четири годишња доба) — парадајз, моцарела, печурке, шкољке, рачићи, паприка, шунка, црне маслине, маслиново уље, лимунов сок,
- Наполитана — парадајз, свеж сир, салама, маслиново уље,
- Сицилијана — умак од парадајза, моцарела, паприка, суве кобасице, шампињони,
- Фунги (Гљиве) — умак од парадајза, качкаваљ, шампињони, љуте папричице,
- Везувио — умак од парадајза, качкаваљ, шунка,
- Партенопеа — парадајз, моцарела, свеж сир, пикантна салама, капар, маслиново уље,
- Сорпреза — умак од парадајза, качкаваљ, сланина, печурке, јаје, лук, фефероне.[6]
- Вегетаријана
- Кватро формађи (Четири сира) - по правилу моцарела, горгонзола, пармезан и крем-сир (фонтина, рикота итд.). Може се правити са парадајзом (роса - црвена кватро формађи пица) или без њега (бјанка - бела кватро формађи пица).
ГалеријаУреди
Пица са јагодама, бананом и кремом од чоколаде
Три врсте пица
Пица Росини
Пица са пилетином, моцарелом и спанаћем
Пица са кукурузом
Крашка пица
Пица са Нутелом
Пица са морским плодовима
Хавајска пица
Пица са чоколадом и крушком
.jpg)
.jpg)
.jpg)
РеференцеУреди
- ^ „144843”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
- ^ „Pica Margarita (Margherita)”. Pizza-fabrika. Архивирано из оригинала на датум 26. 09. 2020. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ Naylor, Tony (6. 9. 2019). „How to eat: Neapolitan-style pizza”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 14. 9. 2019. Приступљено 20. 9. 2019.
- ^ Godoy, Maria (13. 1. 2014). „Italians To New Yorkers: 'Forkgate' Scandal? Fuhggedaboutit”. National Public Radio. Архивирано из оригинала на датум 20. 9. 2019. Приступљено 20. 9. 2019.
- ^ „Najbrža pizza”. Recepti. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ а б Кнежевић, Сандра; Пелапрат Велики Кувар. 2004. ISBN 978-86-7710-049-0. COBISS.SR-ID 117422604
ЛитератураУреди
- „The Saveur Ultimate Guide to Pizza”. Saveur. Приступљено 2. 11. 2014.
- Kliman, Todd (5. 9. 2012). „Easy as pie: A Guide to Regional Pizza”. The Washingtonian. Explanation of eight pizza styles: Maryland, Roman, "Gourmet" Wood-fired, Generic boxed, New York, Neapolitan, Chicago, and New Haven.
- Helstosky, Carol (2008). Pizza: A Global History. London: Reaktion Books. ISBN 978-1-86189-391-8. OCLC 225876066.
- Chudgar, Sonya (22. 3. 2012). „An Expert Guide to World-Class Pizza”. QSR Magazine. Приступљено 16. 10. 2012.* Raichlen, Steven (2008). The Barbecue! Bible. Workman Publishing. стр. 381—384. ISBN 978-0761149446.
- Delpha, J.; Oringer, K. (2015). Grilled Pizza the Right Way. Macmillan. ISBN 978-1-62414-106-5. 208 pages.
