Пица
Пица (итал. pizza) је специјалитет италијанске кухиње, најчешће направљен од танког, округлог теста на коме се поред парадајз соса могу наћи разне врсте сира, меса, поврћа, воћа, зачина и других састојака према укусу.[1] Инвентивност укуса се може надопунити и инвентивношћу распореда самих састојака на пици, који могу бити распоређени у облику орнамената или других интересантних фигура. Иначе, ово јело се сматра посебно карактеристичним за наполитанску кухињу.[2] Данас је пица веома популарно јело у свету, пре свега због јефтиних и лако доступних састојака и једноставности припреме.
 | |
| Врста јела | пециво |
|---|---|
| Место порекла | Напуљ |
| Регије или држава | Италија |
| Део националне кухиње | Италијанска кухиња |
| Температура сервирања | топло и хладно |
| Главни састојци | тесто, парадајз, разни додаци |
| Варијације | врсте пица |
 Медији: Пица | |
Термин пица је први пут забележен у 10. веку у латинском рукопису из јужноиталијанског града Гаета у Лацију, на граници са Кампанијом.[3][4] Рафаеле Еспозито се често сматра оцем модерне пице.[5][6][7][8] Модерна пица је измишљена у Напуљу. Године 2009, напуљска пица је регистрована у Европској унији као гарантовано традиционално специјалитетно јело. Уметност прављења напуљске пице је 2017. године додата на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа.[9]
Пица и њене варијанте су међу најпопуларнијим намирницама на свету. Пица се продаје у разним ресторанима, укључујући пицерије (специјализоване за пице), медитеранске ресторане, путем доставе и као улична храна.[10] У Италији се пица која се сервира у формалним околностима, као што је ресторан, представља нераздељена у режњеве и једе се ножем и виљушком.[11][12] У неформалним околностима, она се реже на режњеве који се држе руком при јелу.
У 2017. години, светско тржиште пица је износило 128 милијарди долара, а у САД 44 милијарде долара распоређених на 76.000 пицерија.[13] Све у свему, 13% становништва САД старијег од две године конзумирало је пицу сваког дана.[14]
Историја
уреди
За војнике персијског цара Дарија Великог, навикнутим на дуге маршеве, је речено да су на својим штитовима пекли неку врсту хлеба и на то додавали сир и урме. Рисмки историчар Марко Порције Катон је у 3. веку пре нове ере описао „округло тесто преливено маслиновим уљем, биљем и медом испечено на камену“. Вергилије је у својој „Енејиди“ описао колаче или округли хлеб.
Из ископина Помпеје коју је Везув затрпао 79. године, пронађени су остаци округлог пецива. У кувару Марка Гавија Апија пописани су састојци који се додају на подлогу од пецива: пилеће месо, пинољи (семе приморског бора, важан састојак медитеранске кухиње и данас), сир, бели лук, мента, бибер и уље, што су састојци данашњих пица.
У средњем веку слуге су јеле остатке хране својих господара, што је било уобичајено. Те остатке би ставили на парче хлеба, прелили неким сосом, зачинили оним што би имали при руци и ставили у пећницу да се подгреје. Парадајз је донет у Европу из Перуа у 16. веку. Сиромаштво становништва из Напуља је додало парадајз свом јелу и створило пицу какву данас познајемо.
Сама реч пица (pizza) први пут се појавила 997. године у рукопису из Гаете (Gaete), града на југу Италије.
Припрема
уреди
Као подлога за пицу користи се обично хлебно тесто од класичног брашна (тип 500). Тесто се справља од брашна, свежег или сувог квасца, воде, соли, шећера и маслиновог уља.[15] Након мешења тесто се оставља да одстоји најмање 3-4 сата и онда се развија оклагијом на дебљину 0,5-1cm. На припремљену подлогу ређају се остали састојци пице: парадајз-сос, свеж парадајз, сир (најбоље моцарела), шунка, шампињони и сл. Многи састојци се на пицу стављају након печења, како би сачували укус и форму (пршута, јаја, маслине, пармезан, зачини итд). Такође, неке намирнице се спремају посебно и додају на готову пицу, као нпр. разне врсте поврћа и плодови мора. Када је све спремно пица се ставља на печење. Рерна мора бити максимално загрејана, како би тесто одмах почело да се пече и како не би упило састојке који су на њему. Када се сир растопи и тесто промени боју, пица је готова.[16]
Врсте
уреди
- Капричоза — парадајз-пире, гауда, шунка, шампињони, маслине,
- Маргерита — ољуштени парадајз, моцарела, маслиново уље, босиљак,
- Кватро стађони (Четири годишња доба) — парадајз, моцарела, печурке, шкољке, рачићи, паприка, шунка, црне маслине, маслиново уље, лимунов сок,
- Наполитана — парадајз, свеж сир, салама, маслиново уље,
- Сицилијана — умак од парадајза, моцарела, паприка, суве кобасице, шампињони,
- Фунги (Гљиве) — умак од парадајза, качкаваљ, шампињони, љуте папричице,
- Везувио — умак од парадајза, качкаваљ, шунка,
- Партенопеа — парадајз, моцарела, свеж сир, пикантна салама, капар, маслиново уље,
- Сорпреза — умак од парадајза, качкаваљ, сланина, печурке, јаје, лук, фефероне.[16]
- Вегетаријана
- Кватро формађи (Четири сира) - по правилу моцарела, горгонзола, пармезан и крем-сир (фонтина, рикота итд.). Може се правити са парадајзом (роса - црвена) или без њега (бјанка - бела).
Галерија
уреди-
Пица са јагодама, бананом и кремом од чоколаде -
Три врсте пица -
Пица росини -
Пица са пилетином, моцарелом и спанаћем -
Пица са кукурузом -
Крашка пица -
Пица са нутелом -
Пица са морским плодовима -
Хавајска пица -
Пица са чоколадом и крушком -
Пица са тестенином и надевом од четири врста сира
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Референце
уреди- ^ „144843”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
- ^ „Pica Margarita (Margherita)”. Pizza-fabrika. Архивирано из оригинала 26. 09. 2020. г. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ Maiden, Martin. „Linguistic Wonders Series: Pizza is a German(ic) Word”. yourDictionary.com. Архивирано из оригинала 2003-01-15. г.
- ^ Salvatore Riciniello (1987). Codice Diplomatico Gaetano.. Vol. I, La Poligrafica
- ^ Arthur Schwartz (1998). Naples at Table: Cooking in Campania. стр. 68. ISBN 9780060182618.
- ^ John Dickie (2008). Delizia!: The Epic History of the Italians and Their Food. стр. 186.
- ^ Father Giuseppe Orsini, Joseph E. Orsini (2007). Italian Baking Secrets. стр. 99.
- ^ „Pizza Margherita: History and Recipe”. ITALY Magazine. 14. 3. 2011. Архивирано из оригинала 7. 2. 2013. г. Приступљено 2022-02-21.
- ^ „Naples' pizza twirling wins Unesco 'intangible' status”. The Guardian (на језику: енглески). London. Agence France-Presse. 2017-12-07. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 2017-12-07. г. Приступљено 2017-12-07.
- ^ Miller, Hanna (2006). „American Pie”. American Heritage. Архивирано из оригинала 3. 2. 2012. г. Приступљено 4. 5. 2012.
- ^ Naylor, Tony (6. 9. 2019). „How to eat: Neapolitan-style pizza”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 14. 9. 2019. г. Приступљено 20. 9. 2019.
- ^ Godoy, Maria (13. 1. 2014). „Italians To New Yorkers: 'Forkgate' Scandal? Fuhggedaboutit”. The Salt (blog). National Public Radio. Архивирано из оригинала 20. 9. 2019. г. Приступљено 20. 9. 2019.
- ^ Hynum, Rick. „Pizza Power 2017 – A State of the Industry Report”. PMQ Pizza Magazine. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 28. 7. 2017.
- ^ Rhodes, Donna; et al. (фебруар 2014). „Consumption of Pizza” (PDF). Food Surveys Research Group Dietary Data Brief No. 11. USDA. Архивирано (PDF) из оригинала 30. 9. 2017. г. Приступљено 27. 9. 2017.
- ^ „Najbrža pizza”. Recepti. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ а б Кнежевић, Сандра; Пелапрат Велики Кувар. 2004. ISBN 978-86-7710-049-0. COBISS.SR-ID 117422604
Литература
уреди- „The Saveur Ultimate Guide to Pizza”. Saveur. Приступљено 2. 11. 2014.
- Kliman, Todd (5. 9. 2012). „Easy as pie: A Guide to Regional Pizza”. The Washingtonian. Explanation of eight pizza styles: Maryland, Roman, "Gourmet" Wood-fired, Generic boxed, New York, Neapolitan, Chicago, and New Haven.
- Helstosky, Carol (2008). Pizza: A Global History. London: Reaktion Books. ISBN 978-1-86189-391-8. OCLC 225876066.
- Chudgar, Sonya (22. 3. 2012). „An Expert Guide to World-Class Pizza”. QSR Magazine. Приступљено 16. 10. 2012.
- Raichlen, Steven (2008). The Barbecue! Bible. Workman Publishing. стр. 381—384. ISBN 978-0761149446.
- Delpha, J.; Oringer, K. (2015). Grilled Pizza the Right Way. Macmillan. ISBN 978-1-62414-106-5.
- Law, Barry A (2010). Tamime, A.Y., ур. Technology of Cheesemaking. Wiley-Blackwell. стр. 13—14, 21, 198, 348, 358—381, 383—385, 387, 508. ISBN 9781444323757. Архивирано из оригинала 2. 6. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012.
- Sherkat, F.; Walker, M. „Functionality and consumer acceptance of pizza cheese analogue”
. 57 (2):. Dairy Industry Association of Australia. Приступљено 17. 10. 2012. - Govindasamy-Lucey, S.; et al. (фебруар 2006). „Influence of Condensed Sweet Cream Buttermilk on the Manufacture, Yield, and Functionality of Pizza Cheese”. Journal of Dairy Science. 89 (2): 454—467. PMID 16428615. doi:10.3168/jds.s0022-0302(06)72109-9
. - „Chr Hansen and Novozymes develop enzyme for producing pizza cheese from whey” . Chemical Business Newsbase. 9. 3. 2009. Приступљено 28. 9. 2012.
- „Better Pizza Cheese Processing”. Prepared Foods. 1. 5. 2012. Архивирано из оригинала 20. 2. 2016. г. Приступљено 12. 2. 2016 — преко Highbeam.
- „G.C. Hahn & Co.: Supplier Spotlight”. Dairy Foods. 1. 1. 2006. Архивирано из оригинала 10. 5. 2013. г. Приступљено 30. 9. 2012 — преко Highbeam.
- Gunstone, F.D.; et al. (2006). Modifying lipids for use in food. Woodhead. стр. 476. ISBN 978-1855739710. Приступљено 30. 9. 2012.
- Gentilcore, David (2010). Pomodoro!: A History of the Tomato in Italy. Columbia University Press. ISBN 978-02-31152-06-8.
- Barrett, Liz (2014). Pizza: A Slice of American History. Minneapolis: Voyageur Press.
- Dickie, John (2010). Delizia: The Epic History of the Italians and Their Food. New York: Free Press.
- Helstosky, Carol (2008). Pizza: A Global History. London: Berg.
- Mattozzi, Antonio (2015). Inventing the Pizzeria: A History of Pizza Making in Naples. London: Bloomsbury Academic.
- Anderson, Burtan (1994). Treasures of the Italian Table
. William Morrow and Company. ISBN 978-0688115579. - Helstosky, Carol (2008). Pizza: A Global History . London: Reaktion. ISBN 978-1-86189-391-8.
- Nissan, Ephraim; Alinei, Mario (2013). „The Pizza and the Pitta: The Thing and Its Names, Antecedents and Relatives, Ushering Into Globalization”. Ур.: Felecan, Oliviu; Bughesiu, Alina. Onomastics in Contemporary Public Space. Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1443852173.
