Плавци (породица инсеката)
Плавци[1] (лат. Lycaenidae) су велика фамилија дневних лептира, претежно плаве, наранџасте или смеђе боје горње стране крила. Заступљени су великим бројем врста. У Европи живи 170 врста плаваца, а у Србији 55 врста. Фамилија је подељена на више потфамилија.
| Плавци (Lycaenidae) | |
|---|---|
| |
| Дугорепи селац (Lampides boeticus) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Подтип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| (нерангирано): | |
| Натпородица: | |
| Породица: | Lycaenidae Leach, 1815
|
| Потпородице | |
Садржај
ПотфамилијеУреди
Највећа потфамилија плаваца у Европи је потфамилија правих плаваца (Polyommatinae), са 113 врста у Европи. Затим следе репкари (Theclinae) са 40 врста у Европи, дукати (Lycaeninae) са 16 врста у Европи и Aphnaeinae, са једном врстом у Европи. У Србији живи 38 врста из подфамилије Polyommatinae, 9 врста из подфамилије Lycaeninae и 8 врста из подфамилије Theclinae.
Врсте плавацаУреди
Најчешћи плавац, како у Европи, тако и у Србији је обични плавац (Polyommatus icarus), остале честе врсте су стооки плавац (Plebejus argus), идин плавац (Plebejus idas) и агестис (Aricia agestis). Најмањи плавац у Европи је Chilades trochylus.
Ретки плавци у СрбијиУреди
У Србији постоји доста ретких врста плаваца, међу којима су пакленац (Lycaena helle), балкански дукат (Lycaena candens), веве репкар (Satyrium w-album), дугорепи селац (Lampides boeticus), бавијус (Pseudophilotes bavius), махунар (Iolana iolas), пегави мравник (Phengaris arion), мали мравник (Phengaris alcon), мочварни мравник (Phengaris teleius), боровничар (Plebejus optilete), здравчев плавац (Aricia eumedon), алпски плавац (Aricia anteros), ешери (Polyommatus escheri), смеђан (Polyommatus admetus), пругасти смеђан (Polyommatus ripartii) и дамон (Polyommatus damon).
ГалеријаУреди
Смарагдни репкар (Callophrys rubi)
Наранџасти репкар (Thecla betulae)
Најмањи лептир Европе - Chilades trochylus
Гусеница плавца Eumaeus atala
Плавац Curetis thetis
Краткорепи селац (Leptotes pirithous)
Агестис (Aricia agestis)
ИзвориУреди
- ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs.