Рудник (планина)
Рудник, планина која доминира Шумадијом, налази се око 100 km јужно од Београда, односно 15 km од Горњег Милановца. Варошица Рудник је смештена између 500 и 700 m надморске висине. На Руднику има осам врхова изнад 1.000 m надморске висине (занимљиво да има два који се зову „Јавор“), а највиши је Цвијићев врх (1.132 m), раније познат као Велики Штурац. Највеће насеље на планини је варошица Рудник.
Рудник | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Цвијићев врх |
Ндм. висина | 1.132 m |
Координате | 44° 07′ 53″ С; 20° 32′ 25″ И / 44.131389° С; 20.540278° И 44° 07′ 53″ С; 20° 32′ 25″ И / 44.131389° С; 20.540278° И |
Географија | |
Државе | Србија |
Знатан део планине је под шумом са претежно буковим стаблима, а има и храста, јавора и млеча.[1]
Воде Рудника
уредиРудник чини хидрографски чвор у Шумадији, развође између сливова Велике Мораве, Западне Мораве и Колубаре. Са северне стране планину опкољава Јасеница, лева притока Велике Мораве, са западне изворишни краци Деспотовице, леве притоке Западне Мораве, а са јужне и југоисточне Гружа, такође лева притока Западне Мораве. Рудник је извориште највећих шумадијских река. Поред поменутих ту је и Лепеница и Рача, обе леве притоке Велике Мораве.
На самој планини извиру речице, које се касније спајају са већим рекама у подножју: Златарица (извире у самом месту Рудник, западно од Цвијићевог врха), Сребреница (извире источно од Цвијићевог врха, између врхова Јавор и Паљевине) и Јасеница (извире на североисточној падини планине), Брезовица (извире западно од насеља Рудник).
Туристичка понуда
уредиЗахваљујући изузетној шумовитости, природним стазама здравља и близини великих градова, Рудник је погодан за развој летњег и зимског здравственог, школског, спортског и ловног туризма. Због својих изванредних климатских услова (велика осунчаност током године, ваздушна струјања, висока јонизација ваздуха, незагађена природна средина) још 1922. године Рудник је био проглашен за ваздушну бању. Варошица и планина су повезане асфалтним путем и великим бројем стаза здравља, а постоје и терени за мале спортове. Гости могу да планинаре до Цвијићевог врха и стрмог вулканског узвишења Острвице, на коме се налазе остаци Јерининог града. Градови су остаци турске вароши и тврђаве подигнуте на српском утврђењу званом Рудник[тражи се извор] у коме је умрла Проклета Јерина, а недалеко су рушевине муслиманске богомоље Мисе. На Руднику је било остатака античког (римског) и средњовековног рударства. Но, модерни површински копови углавном су уништили те остатке. Туристи могу да посете оближња историјска места Опленац и Таково, манастире Враћевшницу, Вољавчу, Благовештење и Никоље, а околина Рудника пружа могућност за лов на високу и ситну дивљач.
Између врха Јавор и Цвијићевог врха (са његове југоисточне стране) налази се резерват природе, природно добро „Велики Штурац“, први пут стављено под заштиту 1956. године као строги природни резерват, површине 8 хектара. Спада у природна добра I категорије - природно добро од изузетног значаја.
Историја
уредиПланина Рудник је, захваљујући свом положају и рудним богатствима, кроз читаву историју имала велики значај. Почеци вађења руде датирају још у праисторији, а развој рударства креће под Римском управом, да би се наставио у средњем веку и у савремено доба. Детаљан приказ историје Рудника налази се у чланку о варошици Рудник и селу Мајдан.
Географија
уредиВрхови
уредиВрх | Висина (m) |
---|---|
Цвијићев врх (раније Велики Штурац) | 1132[2] |
Мали Штурац (раније Средњи Штурац) | 1113(1115?[2]) |
Јавор | 1107(1113?[2]) |
Молитве (Бело поље)[2] | 1096(1098?[2]) |
Банетов врх[2] | 1089 |
Прлински вис[2] раније Мали Штурац | 1058(1056?[2]) |
Паљевине | 1052(1062?[2]) |
Марјанац | 1028 |
Таван (Бјелице)[2] | 1007(1008?[2]) |
Безимени врх (Јавор раван)[2] | 1006 |
Безимени врх (Јавор раван)[2] | 1002 |
Увлака | 958 |
Јавор | 927 |
Курјак | 924 |
Суви грмови | 920 |
Велики лаз | 909 |
Градина | 830 |
Острвица | 758 |
Важно је напоменути да се Острвица налази издвојена од главне планинске масе на којој су остали врхови.
Слике
уреди-
Детаљ с планине Рудник -
Поглед на варошицу са планине -
Поглед из Мајдана
Мапе
уреди-
Део планине Рудник на карти из 1894.
-
Део планине Рудник на карти из 1894.
Референце
уреди- ^ Борисав Челиковић, приређивач: Српске земље, насеља, порекло становништва, обичаји; књига прва Качер;
Милоје Т. Ракић: Качер, антропогеографска проучавања, 1905;
Јеремија М. Павловић, Качер и Качерци. Rakić, Miloje T. (1928). Kačer. ISBN 978-86-83697-73-1. - ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Александар Дамјановић, . Упознај Рудник и Таковски крај. ISBN 978-86-84093-06-8.
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.