Отворите главни мени

Висораван или, ређе, плато, је високо положен равничарски или благо заталасан предео на надморској висини од преко 200 метара. Веће висоравни, заједно са ланцима планина и брда, чине висије.

Садржај

ОбразовањеУреди

 
Тибетска висораван — једна од највиших и највећих на свету

Висоравни се могу образовани на низ начина, од којих су чешћи:

ПоделаУреди

Једна од подела висоравни је на структурне, вулканске и ерозивне. Ове прве изграђене су у хоризонталним, непоремећеним слојевима. Река Колорадо усекла је свој познати кањон у структурној висоравни. Вулканске висоравни одликују се моћним вулканским изливима у виду плоча. Моћни изливи базалтне лаве изграђују северозападни део висоравни Декан у Индији. Ерозивне висоравни су простране, заталасане заравни - површи настале деловањем спољашњих сила. [1]

Подела висоравни врши се и према њиховом односу према непосредном окружењу:

  1. Међупланинске висоравни - Висоравни које су највише на свету, окружене високим планинским ланцима. Пример је Тибетска висораван;
  2. Пијемонтске висоравни - Висоравни које је са једне стране окружена планинама, док се са других силази у равницу или приобаље. Пример је висораван Пијемонта (Италија), која се на северу, западу и југу окружена Алпима, док се на истоку силази у Падску низију;
  3. Копнене висоравни - Висоравни које су окружене равницама и морима (тј. спуштају се у њих), а удаљене су од планина;
  4. Вулканске висоравни - Висоравни које настале вулканским деловањем. Пример је Колумбијска висораван на северозападу САД-а;
  5. Расцепкане висоравни - Висоравни су расцепканог вида, настале дуготрајном ерозијом река, које су на местима токова усекле узане и дубоке долине (клисуре и кањоне). Пример је Алегенска висораван на североистоку САД-а.

Познате висоравниУреди

Види јошУреди

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди

  1. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.