Племетина је насеље у општини Обилић на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Племетина површине 573 ha. Становништво почиње да долази у ово село после првог Светског рата и то већином из централне србије. Становништво у овом селу се претежно бави пољопривредом (узгаја се: кукуруз, пшеница...) а мали део и сточарством. У селу нема староседеоца.

Племетина
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаОбилић
Географске карактеристике
Координате42°42′27″ СГШ; 21°02′45″ ИГД / 42.7075° СГШ; 21.0458° ИГД / 42.7075; 21.0458Координате: 42°42′27″ СГШ; 21°02′45″ ИГД / 42.7075° СГШ; 21.0458° ИГД / 42.7075; 21.0458
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина780 м
Племетина на мапи Србије
Племетина
Племетина
Племетина на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број38211
Позивни број028
Регистарска ознакаПр

Порекло становништва по родовимаУреди

Подаци о пореклу становништва из 1934. године. [1]

Српски родови

  • Дицићи (2 к., Св. Петка), досељеници непознатог порекла.
  • Ночићи (6 к., Св. Врачи). Досељени почетком 19. века из Бајчине у Лабу. Појасеви у 1934. од досељења: Филип, Петар, Дана, Стојко (70 година). Око 1905. од овог рода су се иселиле две куће у Топлицу у село Прекодим.
  • Ивановићи (4 к., Св. Никола). Претка им око 1820. „пропудија“ господар са чифлика у Новом Селу Мађунском.
  • Маљоци (5 к., Св. Петка). Пресељени из Лесковчића око 1830. Даља старина им је у Старом Колашину.
  • Ковачани (4 к., Св. Врачи). Пресељени из Ковачице око 1840.
  • Божићи (2 к., Св. Петка). Пресељени из Драговца средином 19. века.

Роми православни

  • Јанићијевић (1 к., Св. Василије). Пресељен 1910. из В. Алаша.

Роми муслимани

  • Куртићи (5 к.) и Скендеровић (5 к.). Давно су насељени у селу. Надничари су.

Албански мухаџири

  • Рашиц (1 к.), од фиса Шаље, Ђемниц (8 к.), од фиса Сопа, братства Маврића.
  • Бацалије (3 к.), од фиса Краснића и Планалије (6 к.), од фиса Тсача. Досељени 1878. као мухаџири из Рашице, Ђемнице, Баце и В. Плане у Топлици. Последњи (Планалије) даљу старину знају у Ђаковачким Рекама („Вокши Ђаковец“).

Колонисти

  • Анђелковићи (2 к.), Попићи (1 к.) и Јовановић (1 к.). Досељени из Жупе Александровачке 1928, први из Злегиње, а друга два из Ступање.
  • Трипковић (1 к.), досељен 1920. као аутоколониста из Брешничића у Топлици.

ДемографијаУреди

Насеље има српску етничку већину.

Популација (ист.): Племетина
Година194819531961197119811991
Становништво656754929120315931840
Еволуција становништва

РеференцеУреди

  1. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди