Отворите главни мени

Пном Пен (кмер. ភ្នំពេញ) је главни и највећи град Камбоџе. Године 2006, достигао је број од 2 милиона становника. Налази се на југозападу земље, на рекама Тонле Сап, Меконг и Басак.

Пном Пен
ភ្នំពេញ
Phnom Penh Montage.png
Пном Пен
Административни подаци
Држава Камбоџа
ПокрајинаПном Пен
Становништво
Становништво
 — 2012.1.501.725
 — густина4.004,6 ст./km2
Географске карактеристике
Координате11°33′00″ СГШ; 104°55′00″ ИГД / 11.55° СГШ; 104.916667° ИГД / 11.55; 104.916667Координате: 11°33′00″ СГШ; 104°55′00″ ИГД / 11.55° СГШ; 104.916667° ИГД / 11.55; 104.916667
Ндм. висина11,9 (минимално 2) m
Површина375 km2
Пном Пен на мапи Камбоџе
Пном Пен
Пном Пен
Пном Пен на мапи Камбоџе
Остали подаци
ГрадоначелникPa Socheatvong
Позивни број023
Веб-сајт
www.phnompenh.gov.kh

Име је добио од фразе „Ват фаном даун пен“ (храм на брду баке Пен), која се односила на храм (Ват фаном) саграђен 1372. на вештачком брду високом 27 m. У храму се чува 5 статуа Буде. Једно од старих имена града је и „Кронг чактомук“ (Град са четири лица). То име потиче од облика река које се укрштају код Пном Пена.

ГеографијаУреди

КлимаУреди

Клима у Пном Пену је тропска саванска. Температуре су високе целе године (18° до 38 °C). Карактеристични су тропски монсуни. Југозападни се крећу ка копну доносећи влажан ваздух од маја до октобра. Североисточни монсуни најављују сушну сезону од новембра до марта. Највише падавина има у септембру и октобру, а најмање у јануару и фебруару.

Клима Пном Пена (температура: 1988–2013, екстреми: 1906–2013)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 36,1
(97)
38,1
(100,6)
40,0
(104)
40,5
(104,9)
40,0
(104)
39,2
(102,6)
37,2
(99)
37,8
(100)
35,5
(95,9)
36,1
(97)
34,4
(93,9)
37,2
(99)
40,5
(104,9)
Максимум, °C (°F) 31,6
(88,9)
33,2
(91,8)
34,6
(94,3)
35,3
(95,5)
34,8
(94,6)
33,8
(92,8)
32,9
(91,2)
32,7
(90,9)
32,2
(90)
31,4
(88,5)
31,1
(88)
30,8
(87,4)
32,9
(91,2)
Просек, °C (°F) 26,6
(79,9)
28,0
(82,4)
29,4
(84,9)
30,2
(86,4)
30,0
(86)
29,2
(84,6)
28,7
(83,7)
28,5
(83,3)
28,2
(82,8)
27,2
(81)
27,1
(80,8)
26,3
(79,3)
28,3
(82,9)
Минимум, °C (°F) 21,8
(71,2)
22,8
(73)
24,3
(75,7)
25,5
(77,9)
25,6
(78,1)
24,9
(76,8)
24,8
(76,6)
24,6
(76,3)
24,4
(75,9)
24,2
(75,6)
23,2
(73,8)
21,9
(71,4)
24,0
(75,2)
Апсолутни минимум, °C (°F) 12,8
(55)
15,2
(59,4)
19,0
(66,2)
17,8
(64)
20,6
(69,1)
21,2
(70,2)
20,1
(68,2)
20,0
(68)
21,1
(70)
17,2
(63)
16,7
(62,1)
14,4
(57,9)
12,8
(55)
Количина кише, mm (in) 12,1
(0,476)
6,6
(0,26)
34,8
(1,37)
78,8
(3,102)
118,2
(4,654)
145,0
(5,709)
162,1
(6,382)
182,7
(7,193)
270,9
(10,665)
248,1
(9,768)
120,5
(4,744)
32,1
(1,264)
1.411,9
(55,587)
Дани са кишом (≥ 0.1 mm) 1,2 1,1 3,4 6,8 15,9 17,0 18,1 18,3 21,5 19,3 10,2 4,5 137,3
Релативна влажност, % 73 71 71 73 77 78 80 81 84 84 78 73 77
Сунчани сати — месечни просек 260 226 267 240 202 192 143 174 129 202 213 242 2.490
Извор #1: Deutscher Wetterdienst[1]
Извор #2: Danish Meteorological Institute (sun, 1931–1960)[2]

ИсторијаУреди

 
Ступа у Пном Пену

Пном Пен је био престоница Кмерског краљевства од 1432. до 1505, а онда је напуштен 360 година. Краљ Нородом I је овде преселио престоницу 1866. Тада је изграђена садашња краљевска палата. Француски колонијалисти су 1870. претворили ово село у град изградњом хотела, школа, касарни, банке, судова и других јавних институција. Током 1920-их Пном Пен је био познат по надимку „бисер Азије“ јер је био један од најлепших француских колонијалних градова у Индокини.[3] За време Вијетнамског рата град су преплавиле стотине хиљада избеглица. Црвени Кмери су заузели град 17. априла 1975. Добар део становништва, а нарочито они који су били богатији и образованији, истерани су из града и натерани да раде на пољопривредним имањима. Режим Пол Пота је претворио једну од градских средњих школа у затвор и мучилиште за политичке противнике. Данас је ова зграда Музеј геноцида. У овом периоду режим је побио велики број људи од 2 милиона мртвих, а многи су умрли од глади услед неефикасне производње хране. Режим Црвених Кмера су уклонили Вијетнамци 1979.[4] Тада се народ вратио у град. Уз страну помоћ Пном Пен је поново изграђен. Данас је привредни, индустријски, трговински, политички и културни центар земље.

СтановништвоУреди

 
Пном Пен у јануару 2018.

Године 2008. Пном Пен је имао 2.009.264 становника, што даје густину насељености од 5.358 становника по километру квадратном (површина града је 375 km²). Годишње повећање броја становника је 3,92%.

У граду живе углавном Кмери који представљају 90% популације. Веће мањинске заједнице су: Кинези, Вијетнамци, Тајланђани, Будонг и друге. Главна религија је теравадски будизам. Постоје мање заједнице муслимана и хришћана.

Главни језик је кмерски, а у граду се често користе енглески и француски.

ПривредаУреди

СаобраћајУреди

ЗнаменитостиУреди

 
Престона дворана у краљевској палати

Најстарија грађевина у граду, Ват фаном, изграђена је 1373. Најважније туристичке атракције су: Краљевска палата са Сребрном пагодом из половине 19. века, Национални музеј с краја 19. века кога су изградили Французи у кмерском стилу, и Споменик независности изграђен 1950-их у традиционалном стилу. Из периода француске колонијалне власти у Пном Пену су остали булевари, виле, цркве и пијаца у стилу Арт деко.

Од 1950-их до периода власти Црвених Кмера град је доживљавао велики раст и трансформацију. Млада независна нација се трудила да покаже свој оригинални архитектонски стил - „Нова кмерска архитектура“, преко младих архитеката образованих у Француској. Њихово стваралаштво се базирало на комбиновању европске постмодерне архитектуре, Баухауса и традиционалне архитектуре Ангкора. Најзначајнији архитект овог стила био је Ван Моливан.

Споменици и музеји посвећени геноциду почињеном за време Црвених Кмера су Музеј геноцида Туол Сленг (бивша средња школа која је коришћена као концентрациони логор) и центар Чоенг Ек. Споменик вијетнамско-камбоџанског пријатељства подигнут је касних 1970-их када су вијетнамске трупе збациле режим Црвених Кмера.

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Klimatafel von Phnom Penh / Kambodscha” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 23. 1. 2016. 
  2. ^ Cappelen, John; Jensen, Jens. „Cambodia – Phnom Penh” (PDF). Climate Data for Selected Stations (1931–1960) (на језику: Danish). Danish Meteorological Institute. стр. 44. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 4. 2013. Приступљено 9. 3. 2013. 
  3. ^ Peace of Angkor Phnom Penh Архивирано на сајту Wayback Machine (април 16, 2007) (на језику: енглески) Accessed 2007-07-27
  4. ^ Vietnamese take Phnom Penh, History Today

ЛитератураУреди

  • Groslier, B.P. (2006). Angkor And Cambodia In the Sixteenth Century. Bangkok: Orchid Press. 
  • Igout, Michel; Dubuisson, Serge (1993). Phnom Penh Then and Now. Bangkok: White Lotus. ISBN 978-974-8495-84-2. OCLC 29795478. 
  • LeBoutillier, Kris; Ariff, Shahida (2004). Journey Through Phnom Penh: A Pictorial Guide to the Jewel of Cambodia. Singapore: Times Editions. ISBN 978-981-232-596-9. OCLC 55501046. 
  • Leroy, Joakim; Hoskin, John (2005). AZU's Dreams of Cambodia. Phnom Penh. Hong Kong: AZU Editions Ltd. ISBN 978-988-98140-2-1. OCLC 62328690. 
  • In Robert Ludlum's Jason Bourne novel series, David Webb is a young officer posted in Phnom Penh with his wife and his two children.

Спољашње везеУреди