Повеља Франца Јозефа I Павлу Георгију Спирти
Повеља Франца Јозефа I Павлу Георгију Спирти је историјски документ писан руком, готицом, којим у је Аустријски цар одао признање за оданост Аустријској царевини, и његову независност и став након 1848. године у буни против мађарских револуционара.[1][2]
Садржај повеље уреди
У повељи се у првом делу повеље истичу велике заслуге за Аустријску царевину Павла Георгија Спирте и наводе његове врлине:
- Велики обрт у трговачким пословима.
- Угледа који је уживао у Земуну и у суседној Србији.
- Оданост Аустријској царевини,
- Његовог независноги става након 1848. године у буни против мађарских револуционара, када је 1849. године у своје локалитете примио војску од две стотине људи, сместио их и више месеци водио бригу о њима.
У другом делу повеље у знак признања за верност, наводи се да је цар Франц Јозеф I донео одлуку 15. марта 1853. којом се...
Павле Георгија Спирта и његово поколење, за сва будућа времена, узимају у племство Аустријске царевине, са изразом „племић од Спирте” и дозволом да могу да користе породични грб.[2]
За вишеструку потврду ове одлуке израђена је диплома са својеручним потписом цара Франца Јозефа I и министра унутрашњих послова Александра Фрајхерн фон Баха, оверена царским воштаним печатом и датирана 19. маја 1856.[3]
Опрема уреди
Повеља која је повезана у књигу, укоричен је и пресвученим црвеним плишем и орнаментом у техници блинд друка. У средини орнамента на првој страни корица, утиснут је у златној двадесетчетворокаратној фолији грб Аустријске царевине.[3]
Како би био остварен јутисак свечане декоративности са обележјем Царевине њижни блок повеље спојен је са корицама гајтаном златне боје који је на крају гајтана се налази округла метална кутија са отиском царског печата у воску црвене боје.
Предлистови повеље израђени су од беле моаро свиле, док је књиижни блок од пергамента, и садржи четири стране а између којих су заштитни листови од пелира. Листови пергамента исписани су обострано.
Комплетан текст повеље уоквирен је истом композицијом флоралног орнамента - преплета акантуса и ловора, са царским инсигнијама у врху, круном, скиптром и мачем. Унутар овог орнамента - маргина који је штампан, сам текст је уоквирен линијама и орнаментима златне боје, ручно рађеним кистом.[2]
Богатство рукописа одражава вредновање писане речи, а примена злата у декорацији цену која се придавала рукописној књизи. Нарочито је украшен disposito (део којим се утврђује и додељује извесно материјално или морално признање) повеље где су у декорацији текста поред злата, коришћене рафиниране нијансе зелене и бронзе.[3]
Две странице повеље се разликују од осталих:
- Прва страница
Прва страница ке акрорез са основним елементима илуминације (декором, сликом и текстом). У центру композиције на овој страници је златним словима исписано име Франца Јозефа I испод кога је симболична фигура жене у античкој тоги са штитом у левој, венцем у подигнутој десној руци и лавом уза скут. Читава композиција уоквирава ову фигуру и текст, у барокној је шеми и преплету акантуса, траке, ловоровог и храстовог лишћа. На врху овог преплета је двоглави орао раширених крила са царским инсигнијама у канџама. У горњем делу композиције представљена је у акантусу плетена трака која се спушта левом и десном страном уоквиравајући име Франца Јозефа I. На траци су представљени грбови земаља поданица Аустријске царевине. У доњем делу композиција је све компликованија са мноштвом симбола. Са леве стране у преплету акантуса и ловора представљена су духовна богатства а са десне стране у преплету акантуса и храста симболично су представљена материјална, глорификујући сву моћ и богатство царевине.[3]
- Пета страница
На овој страници штампан је грб породице Спирта у шест боја. Уоквирен је линијама и орнаментима златне боје са украшеном круном изнад оквира. Грб представља црвени штит кроз чију средину је провучен плави врх. На левој страни штита су три златна снопа жита а на десној страни црно сидро провучено кроз круну. У плавом врху на дну штита је лађа са три јарбола на сребрним таласима. На врху штита је златан украшен турнирски шлем са круном из које излази сребрни пас са перјаницама, лево златним и црвеним, десно плавим и сребрним. Из крунског шлема шире се листови акантуса, лево златни са црвеним десно сребрни са плавим и уоквиравају штит грба до дна плавог врха. Изнад и испод цртежа грба пише:[3]
301. књига, 18. страна Хералдичко генеаолошког архива за Беч.[а]
Напомене уреди
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Б. Ракочевић, М. Гавриловић, «Повеља Франца Јозефа I Павлу георгију Спирти», Београдске новине, 1995.
- ^ а б в г IAB-1122-K 2 73., Повеља Франца Јозефа I Павлу Георгију Спирти. Беч 19. маја 1856.
- ^ а б в г д „Збирка диплома, указа и постављења (ЗДУП) 1122 1801.- 1940. К 1 1 – 72; К 2 73; Каса ИАБ (К /3/) 74 – 83.” (PDF). Приступљено 2. 1. 2021.