Пожешка жупанија
Пожешка жупанија (лат. Comitatus Poseganus; мађ. Pozsega vármegye; нем. Komitat Poschegg) је била жупанија, односно управна јединица Краљевине Угарске. Постојала је од почетка 13. до почетка 16. века и поново од средине 18. до почетка 20. века. Обухватала је шири простор Пожешке котлине, са суседним делом Посавине. Средиште жупаније био је град Пожега.
| Пожешка жупанија Comitatus Poseganus | |
|---|---|
| 13. век—20. век | |
 Пожешка жупанија у саставу Краљевине Угарске | |
| Регија | Југоисточна Европа |
| Земља | Краљевина Угарска |
| Догађаји | |
| Статус | Бивша жупанија |
| Историја | |
• Успостављено | 13. век |
• Укинуто | 20. век |
Током средњег века, Пожешка жупанија није припадала тадашњој Бановини Славонији, већ је убрајана међу угарске жупаније. Тек током 18. века, подручје Пожешке жупаније је укључено у просторни опсег појма Славоније. Од тог времена, Пожешка жупанија је сматрана једном од славонских жупанија. У раздобљу од 1868. до 1918. године налазила се у саставу Краљевине Хрватске и Славоније.
Историја
уреди
Претпоставља се да је Пожешка жупанија настала већ у 12. веку, пошто прва позната сведочанства о њеном постојању потичу са почетка 13. века. У просторном смислу, обухватала је читаву Пожешку котлину, са суседним делом Посавине. Средиште жупанијске управе било је у граду Пожеги. Средњовековна Пожешка жупанија није припадала Бановини Славонији, већ је непосредно убрајана међу угарске жупаније.
Око 1250-1255. године, жупанијско средиште - град Пожега, био је у власништву Матилде, удовице сремског господара Јована Анђела.[1][2]
Тешко је пострада на почетку 16. века у време турског продора, када је читаво подручје ове жупаније потпало под турску власт.[3] На том простору, Турци су створили Пожешки санџак. Након обнављања Српске патријаршије (1557), на простору између Саве и Драве је створена Пожешка епархија.[4] Турска власт је са тог подручја протерана у време Бечког рата (1683-1699), након чега је пожешко подручје стављено под војну и коморску управу Хабзбуршке монархије.[5]
Током прве половине 18. века, питање о обнови жупанијског уређења у ослобођеним областима покретано је у више наврата, а тим поводом су до изражаја дошла настојања хрватских сталежа да се и некадашња Пожешка жупанија прикаже као једна од бивших жупанија средњовековне Бановинне Славоније, којој поменута жупанија није припадала, пошто је тада била саставни део уже Угарске.[6][7]
Упркос томе, Пожешка жупанија је 1745. године обновљена управо као једна од "славонских" жупанија, али без посавског подручја, које је остало у саставу Славонске војне крајине.[8] На подручју ове жупаније и у суседним крајишким областима и даље је живео значајан број Срба.[9]
Током 1873. године извршено је развојачење свих регименти у саставу хрватске и славонске војне крајине, али те области нису одмах прикључене Краљевини Хрватској и Славонији, већ су добиле посебну земаљску управу, која се делила на шест крајишких окружја, међу којима су била и два посавска окружја, Градишко и Бродско, која су настала развојачењем дотадашњих регименти Градишке и Бродска. Тек 1881. године, сва крајишка окружја прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији, која је тиме добила границу на рекама Уни и Сави. У оквирима проширене Краљевине, прикључена окружја наставила су да постоје све до 1886. годинне, када је жупанијско уређење протегнуто и на те просторе. Тада је су поменута окружја, Градишко и Броско, укључена у састав Пожешке жупаније, која је тиме изашла на реку Саву.[10][11]
Такво стање опстало до 1918. године, када је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Као административна јединица, Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Осјечке области.[12]
Географија
уреди
Жупанија је граничила с Босном и Херцеговином која је била под заједничком аустроугарском управом, те са жупанијама Загребачком, Бјеловарско-крижевачком, Вировитичком и Сремском које су припадале Хрватско-славонском краљевству. Протезала се уз северну обалу реке Саве, а око 1910. покривала је површину од 4.933 км².
Становништво
уредиПрема попису из 1910, ова је жупанија бројала 265.272 становника који су говорили следећим језицима:
- Хрватски језик: 142.616
- Српски језик: 66.783
- Мађарски језик: 16.462
- Немачки језик: 13.143
- Словачки језик: 3.352
- Русински језик: 2.888
Административна подела
уредиПочетком 20. века, Пожешка жупанија била је подељена на следеће котареве:
| Котареви | |
|---|---|
| Котар | Средиште |
| Брод | Брод, данас Славонски Брод |
| Дарувар | Дарувар |
| Новска | Новска |
| Пакрац | Пакрац |
| Пожега | Пожега |
| Нова Градишка | Нова Градишка |
| Муниципални градови | |
| Брод (Славонски Брод) | |
| Пожега | |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Szentpétery 1923, стр. 281, 289.
- ^ Zsoldos 2005, стр. 157–158.
- ^ Ивић 1929, стр. 44.
- ^ Милеуснић 2006.
- ^ Гавриловић 1986а, стр. 55-61.
- ^ Гавриловић 1986б, стр. 163-175.
- ^ Horbec 2010, стр. 177-196.
- ^ Гавриловић 1986в, стр. 195-216.
- ^ Крестић 1991.
- ^ Valentić 1981.
- ^ Planinić 1992, стр. 173-183.
- ^ Димић 2001, стр. 111-117.
Литература
уреди- Valentić, Mirko (1981). Vojna krajina i pitanje njezina sjedinjenja s Hrvatskom 1849-1881. Zagreb: Centar za povijesne znanosti; Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske.
- Gabelica, Mislav (2016). „Frankovci u Požeškoj županiji uoči Prvoga svjetskog rata”. Scrinia Slavonica. 16: 227—259.
- Гавриловић, Славко (1986а). „Срби у Угарској и Славонији од Карловачког мира до аустро-турског рата 1716-1718”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 55—61.
- Гавриловић, Славко (1986б). „Срби у Угарској и Славонији од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 163—175.
- Гавриловић, Славко (1986в). „Срби у Угарској и Славонији од аустро-турског рата 1737-1739. до краја XVIII века”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—216.
- Grgin, Borislav (2008). „Hrvatska historiografija o Požegi i Požeškoj županiji u razvijenom i kasnom srednjem vijeku”. Scrinia Slavonica. 8: 113—132.
- Дабић, Војин С. (2010). „Мала Влашка у Славонији: Насеља и становништво од краја XVII до половине XVIII века” (PDF). Српске студије. 1: 11—38. Архивирано из оригинала 25. 05. 2019. г. Приступљено 09. 04. 2020.
- Дабић, Војин С. (2012). „Српска насеља у Славонији (16-18. век)”. Глас САНУ. 420: 173—196.
- Дабић, Војин С. (2020). Мала Влашка (Parva Walachia): Прилог историји српског народа у Славонији од XVI до XVIII века. Нови Сад: Матица српска.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Zsoldos, Attila (2005). Az Árpádok és asszonyaik: A királynéi intézmény az Árpádok korába. Budapest: MTA Történettudományi Intézete.
- Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-1690). Загреб.
- Ивић, Алекса (1926). „Миграције Срба у Славонију током 16., 17. и 18. столећа”. Српски етнографски зборник. 36: 1—228.
- Крестић, Василије (1991). Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914. Београд: Политика.
- Милеуснић, Слободан (2006). Пожешка митрополија. Београд: Музеј Српске православне цркве.
- Planinić, Silvana (1992). „Krajiško okružno upraviteljstvo (distrikti) i krajiške imovne općine u Hrvatsko-slavonskoj krajini”. Arhivski vjesnik. 34-35 (1991-1992): 173—183.
- Szentpétery, Imre, ур. (1923). Az Árpád-házi királyok okleveleinek kritikai jegyzéke: Regesta regum stirpis Arpadianae critico-diplomatica (PDF). 1. Budapest: Magyar Tudományos Akadémia.
- Taube, Friedrich Wilhelm von (1777). Historische und geographische Beschreibung des Königreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien. 1. Leipzig.
- Taube, Friedrich Wilhelm von (1777). Historische und geographische Beschreibung des Königreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien. 2. Leipzig.
- Taube, Friedrich Wilhelm von (1778). Historische und geographische Beschreibung des Königreiches Slavonien und des Herzogthumes Syrmien. 3. Leipzig.
- Таубе, Фридрих Вилхелм фон (1998). Историјски и географски опис Краљевине Славоније и Војводства Срема. Нови Сад: Матица српска.
- Heka, Ladislav (2008). „Hrvatsko-ugarski odnosi od sredinjega vijeka do nagodbe iz 1868. s posebnim osvrtom na pitanjе Slavonije”. Scrinia Slavonica. 8: 152—173.
- Heka, Ladislav (2013). „Hrvatsko-ugarski javnopravni prijepori”. Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu. 63 (5-6): 1257—1292.
- Horbec, Ivana (2010). „Slavonske županije između Banske Hrvatske i Mađarske: Uspostava civilne uprave i pitanje poreznog sustava u 18. stoljeću”. Arhivski vjesnik. 53: 177—196.
