Пожунски мир (нем. Preßburger Frieden, франц. Traité de Presbourg), такође познат и као Братиславски мир или мир у Пресбургу потписан је 26. децембра 1805. године у Пожуну (данашња Братислава) између Француске и Аустрије. Потписивањем Пожунског мира завршен је Рат треће коалиције између Француске и Аустрије. Одредбе Пожунског мировног споразума спроведене су током 1806. године.[1]

Зграда у којој је потписан Пожунски мир

Мир уреди

 
Наполеонова Каљевина Италија, након склапања Пожунског мира и прикључења Венеције, Истре и Далмације (1806-1809)

Пожунски мир је директна последица аустријског губитка код Аустерлица и Улма. Аустрија је морала у року од 6 недеља уступити наполеонској Краљевини Италији приморске области: Венецију, Истру и Далмацију са Боком которском (сви поседи које је стекла Кампоформијским миром из 1797. године). Баварској је предала Тирол и Форарлберг, а аустријски поседи у Швапској припали су Баварској, Виртембергу и Бадену; од Баварске је добила покрајину Салцбург.

Пожунским миром Аустрија је сасвим потиснута из Италије, а у Немачкој је сачувала само царску титулу.

Пожунски мир је имао значајне последице под Србе у Далмацији, који су након успостављања нове француске власти коначно успели да добију своју православну Далматинску епархију.[2]

Види још уреди

Извори уреди

Литература уреди