Покрајина (лат. provincia) облик је локалне самоуправе у државама које нису централизоване. Република Србија има две покрајине, Војводину и Косово и Метохију. Покрајина је територијални облик организације државе дефинисан уставом. Покрајина добија део надлежности са централне власти на ниже територијалне облике у области законодавне, судске и извршне власти.

У савезним државама покрајина може бити назив за федералну јединицу. Током раздобља Британског царства различите колоније су имале назив провинције попут Провинције Канаде и Провинције Јужне Аустралије. У федерацијама функције средишње и покрајинске власти или подручја јурисдикције назначена су у уставу. Оне које нису посебно означене у уставу називају се „резидуалне силе”. Те резидуалне силе леже на покрајинској (или државној) нивоу у децентрализираном федералном систему (попут Сједињених Држава и Аустралије) с обзиром на централизирани федерални систем у којему су задржане на федералном нивоу (као у Канади).[1] Успркос томе, неке од набројених сила могу такође бити врло значајне. Канадске провинције су, на пример, суверене у односу на важне послове попут закона и реда, власништва, грађанских права, образовања, социјалне помоћи, здравствених служби и чак пореза.

Еволуција федерација створила је неизбежно повлачење ужета између схватања федералне превласти насупрот „државним правима”. Историјска подела одговорности у федералним уставима неизбежно је предмет многобројних преклапања. На пример када средишња власт, која је одговорна за „спољашње послове”, улази у међународне споразуме у подручјима где држава или покрајина имају суверенитет, споразуми склопљени на националном нивоу могу створити јурисдикцијско преклапање и сукобљавајуће законе. То преклапање ствара могућност за унутрашње препирке које воде до уставних амандмана и судских одлука које значајно мењају равнотежу снага.

Реч покрајина, тј. провинција створили су Римљани који су своје царство поделили у провинције. Сматра се да реч потиче из латинске речи provincia (зона утицаја), која је настала од речи pro („испред”) и vincia („повезано”). У Француској израз en province још увек тежи значењу „изван регије Париза”. Пре Француске револуције земља се састојала од регије Ил де Франс – краљевске личне земље – и краљевских покрајина, којима су некад управљали њихови властити феудални господари. Будући да се термин сада службено користи за други ниво власти, тај се израз понекад замјењује са en région.

Исти се израз користи у Перуу где en provincias значи „изван града Лиме” иако је сама Лима смештена у провинцији. Будући да је земља подељена у двадесет пет регија које су онда подељене у 194 провинције, провинције су тек трећа јединица власти у Перуу.

У арапским земљама други ниво власти назива се мухфазах, а преводи се као гувернерат. Тај термин се такође користи за историјске руске губерније. Успореди област.

У Пољској истовредни појам провинцији је војводство (województwo).

Савремене провинције уреди

Подразреди названи или преведени у „покрајина”, тј. „провинција”.

Zemlja mesni naziv broj entiteta
Провинције Авганистана од арап. вилајет 24[2][3]
Провинције Аргентине шпан. провинциа 23[4][5][6]
Провинције Белгије 10[7][8][9]
Провинције Белорусије белорус. вобласт 6[10][11][12]
Провинције Боливије шпан. provincia 112
Провинције Бугарске буг. област 28[13][14][15]
Провинције Чилеа шпан. provincia 51[16][17]
Провинције Еквадора шпан. provincia 22
Провинције Екваторске Гвинеје шпан. provincia 7
Провинције Филипина фили.: lalawigan / probinsya 79
Провинције Финске фин. läänit / швед. län 6
Провинције Габона франц. province 9
Провинције Индонезије индо. propinsi 29
Покрајине Ирана перз. ostan 31
Провинције Ирске 4
Провинције Италије итал. provincia 103
Провинције Јерменије марз 11[18][19]
Провинције Јужне Африке 9
Провинције Канаде енгл./франц. province 10[20][21][22][23][24][25]
Провинције Камбоџе khaet (ខេត្ត) 24 + 1[26]
Провинције Казахстана oblasy 14
Провинције Кеније 8
Провинције Кине кин. sheng 22[27]
Провинције Киргистана oblasty 7
Провинције Кореје кор. do, to 14
Провинције Кубе шпан. provincia 15
Провинције Лаоса lao khoueng 16
Провинције Мадагаскара 6
Провинције Холандије хол. provincie 12
Провинције Омана арап. вилајет приближно 60
Провинције Пакистана 4
Провинције Папуе Нове Гвинеје 19
Провинције Перуа шпан. provincia 180
Провинције Пољске пољл. województwo 16
Провинције Руанде intara 12
Провинције Сао Томе и Принсипе порт. 2
Провинције Саудијске Арабије арап. mintaqah 13
Провинције Соломонских Острва 9
Провинције Шпаније шпан. provincia 50
Провинције Таџикистана velojati, од арап. вилајет 3
Провинције Тајланда changwat 76[28]
Провинције Туркменистана од арап. вилајет 5
Провинције Турска тур. ил 81
Провинције Украјине укр. област 24[29]
Провинције Узбекистана од арап. вилајет 12
Провинције Вануатуа 6
Провинције Замбије 9
Провинције Зимбабвеа 8

Најнасељенија провинција је Хенан, Кина, стан. 93,000,000. Такође су врло насељене неколико других кинеских провинција, једнако као и Пунџаб, Пакистан, стан. 85,000,000.

Највеће провинције према површини јесу Синђан, Кина (1,600,000 km²) и Квебек, Канада (1,500,000 km²).

Такође постоје провинције на Новом Зеланду, али се земља не сматра „федералном” земљом. Провинције ипак имају неколико дужности попут сакупљања пореза, а свака провинција има и своју властиту здравствену управу те управа над окружним затворима.

Гувернерати уреди

Термин гувернерат се нашироко користи у арапским земљама за означавање административне јединице; превод је арапске речи мухафазах. Неки гувернерати повезују више од једног вилајета; други блиско следе традиционалне границе наслеђене од османског вилајетског система.

Историјске покрајине уреди

Античке и средњовековне/феудалне покрајине уреди

Референце уреди

  1. ^ „A chorographical map of the Province of New-York in North America, divided into counties, manors, patents and townships; exhibiting likewise all the private grants of land made and located in that Province”. Library of Congress. Приступљено 4. 12. 2017. 
  2. ^ Ahmed, Azam (8. 12. 2012). „For Afghan Officials, Facing Prospect of Death Is in the Job Description”. The New York Times. Приступљено 18. 6. 2013. 
  3. ^ „Afghanistan: Province Dashboard”. World Bank. 
  4. ^ Constitution of the Argentine Nation, National Constituent Convention, Santa Fe, 22. 8. 1994, Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. 
  5. ^ Rey Balmaceda, Raúl (1995). Mi país, la Argentina (на језику: шпански). Buenos Aires: Arte Gráfico Editorial Argentino. ISBN 84-599-3442-X. 
  6. ^ Rock, David (1987). Argentina, 1516-1987: From Spanish Colonization to the Falklands War. University of California Press. ISBN 978-0520061781. 
  7. ^ „Province of Belgium”. statoids.com. 
  8. ^ Ferdy Willems and Danny Pieters (21. 3. 2000). „Proposal of Law creating the Province of Eupen-Sankt Vith and a German-speaking electoral circle for the elections of the Chamber of Representatives and the Senate” (PDF) (на језику: холандски и француски). The Belgian Chamber of Representatives. Приступљено 2007-09-02. 
  9. ^ Jan Loones (VU) (13. 7. 1995). „Proposal of Law granting all provincial competences to the organs of the German-speaking Community and on the representation of the German language area in the Legislative Chambers” (на језику: холандски). The Belgian Senate. Приступљено 2007-09-02. 
  10. ^ Belarus Regions
  11. ^ Minsk summary Архивирано на сајту Wayback Machine (24. новембар 2020), at the website of the Belarus embassy in Russia.
  12. ^ „Regions of Belarus”. Statoids. 
  13. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2014-10-13. г. Приступљено 2014-10-07. 
  14. ^ „2011 Population Census - main result” (PDF). Nsi.bg. Приступљено 15. 10. 2017. 
  15. ^ „Представяме Ви резултатите от Преброяване 2011 за страната, по области и общини :”. Censusresults.nsi.bg. Архивирано из оригинала 18. 8. 2011. г. Приступљено 15. 10. 2017. 
  16. ^ „National Statistics Institute” (на језику: шпански). Приступљено 30. 12. 2010. 
  17. ^ „Territorial division of Chile” (PDF). Приступљено 30. 12. 2010. 
  18. ^ „Provinces: area, population and density” (PDF). 
  19. ^ „Estimated population of Armenia as of 01.01.2016” (PDF). 
  20. ^ Place name (2013). „Census Profile”. Statistic Canada. Архивирано из оригинала 8. 2. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013. 
  21. ^ Reader's Digest Association (Canada); Canadian Geographic Enterprises (2004). The Canadian Atlas: Our Nation, Environment and People. Douglas & McIntyre. стр. 41. ISBN 978-1-55365-082-9. Архивирано из оригинала 3. 5. 2016. г. Приступљено 21. 11. 2015. 
  22. ^ „Population estimates, quarterly”. Statistics Canada. 20. 3. 2020. Архивирано из оригинала 3. 7. 2020. г. Приступљено 20. 3. 2020. 
  23. ^ „Land and freshwater area, by province and territory”. Statistics Canada. 2005. Архивирано из оригинала 24. 5. 2011. г. Приступљено 4. 8. 2013. 
  24. ^ Coche, Olivier; Vaillancourt, François; Cadieux, Marc-Antoine; Ronson, Jamie Lee (2012). „Official Language Policies of the Canadian Provinces” (PDF). Fraser Institute. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 4. 2012. г. Приступљено 6. 8. 2012. 
  25. ^ „Guide to the Canadian House of Commons”. Parliament of Canada. 2012. Архивирано из оригинала 27. 6. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013. 
  26. ^ 76 provinces + 1 special governed district (Phnom Penh). However, Cambodian usually presume Phnom Penh as another province for convenience.
  27. ^ The People's Republic of China (PRC) claims it has 23 provinces, one of them being Taiwan, which the PRC does not have control. The Republic of China (frequently referred to as Taiwan or ROC) controls all of Taiwan Province and several small islands of Fujian and Hainan Province.
  28. ^ 76 provinces + 1 special governed district (Bangkok). However, Thai people usually presume Bangkok as another province for convenience.
  29. ^ 24 oblasts, one autonomous republic, and two "cities with special status".

Спољашње везе уреди