Заједно можемо све

политичка коалиција око СНС (2010—)
(преусмерено са Покренимо Србију)

Александар Вучић — Заједно можемо све, често скраћено као Заједно можемо све, политичка је коалиција коју предводи Српска напредна странка. Њена посланичка група од 2020. до 2022. године носила је назив За нашу децу.

Александар Вучић — Заједно можемо све
Заједно можемо све.png
СкраћеницаЗМС
ПредседникАлександар Вучић
ОснивачТомислав Николић
Основана16. новембар 2010. (2010-11-16)
Идеологијапопулизам
Политичка позицијавелики шатор
Народна скупштина
120 / 250
Скупштина АП Војводине
76 / 120
Скупштина града Београда
48 / 110
Веб-сајт
zanasudecu.sns.org.rs

СНС је стекла посланички статус формирањем посланичке групе „Напред, Србијо” у септембру 2008. године, а месец дана касније преименована је у „Српска напредна странка”, након регистрације странке. Сарађивала је с Демократском странком Србије (ДСС) и Новом Србијом (НС) од свог формирања до 2010. године, када је СНС ушла у коалицију с НС и још две странке, Покретом социјалиста (ПС) и Покретом Снага Србије (ПСС). Коалиција је озваничена за парламентарне изборе 2012. под транспарентом „Покренимо Србију”, на којима је освојила 73 мандата, и формирала владу са Социјалистичком партијом Србије (СПС) и Уједињеним регионима Србије (УРС).

Томислав Николић, тадашњи председник Србије, расписао је ванредне парламентарне изборе за март 2014. године. СНС је формирала листу „Будућност у коју верујемо”, на којој су учествовали и Српски покрет обнове (СПО) и Демохришћанска странка Србије (ДХСС), а листа је успела да освоји укупно 158 мандата. После избора, за председника Владе је постављен Александар Вучић, председник СНС, који је наследио Ивицу Дачића. Вучић је почетком 2016. расписао ванредне изборе, након чега су се придружиле Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС) и Српска народна партија (СНП). Учествовала је под транспарентом „Србија побеђује” која је освојила 131 мандат у Народној скупштини. Најновија формација, коалиција „За нашу децу”, учествовала је на парламентарним изборима 2020. године, на којима је освојила велику већину посланичких места, а сазив је трајао до фебруара 2022. године.

Коалиција је учествовала на општим изборима 2022. године, под називом „Заједно можемо све”. Од 2014. влада и Београдом, а од 2016. Војводином, док председничку функцију тренутно обавља Вучић.

ИсторијаУреди

Оснивање и почетакУреди

 
Томислав Николић, оснивач СНС-а

Српска напредна странка (СНС) је добила статус посланичке групе као фракција унутар крајње десничарске Српске радикалне странке (СРС) у септембру 2008. године,[1] а месец дана касније СНС је званично формализована као странка, која је у почетку имала 21. народног посланика.[2] Приликом оснивања СНС-а, странка је изразила подршку стварању конзервативне политичке коалиције у којој би учествовале Демократска странка Србије (ДСС) и Нова Србија (НС).[3] Ову идеју је касније реализовала СНС, мада на локалном нивоу, после локалних избора 2009. у Земуну,[4] а касније исте године и на Вождовцу.[5][6] Годину дана касније Томислав Николић је изјавио да ће њихова сарадња бити продужена.[7][8] ДСС је одбио формирање коалиције за предстојеће изборе,[7] што је довело до потписивања споразума о сарадњи у новембру 2010. између СНС-а, НС-а и још две странке, Покрета социјалиста (ПС) и Покрета снага Србије (ПСС).[9] Њихов први састанак одржан је у фебруару 2011. године,[10] након чега су почели да организују масовне протесте широм Београда.[11][12] Николић је током протеста тражио да се избори распишу раније.[13] Протести су настављени до априла 2011. године.[14]

Коалиција је формализована у марту 2012. под називом „Покренимо Србију”, у којој су још биле Бошњачка народна странка (БНС), Демократска партија Македонаца (ДПМ), Народна сељачка странка (НСС), Ромска партија (РП) и мање организације.[15] Назив је коришћен и за један од њихових слогана током избора 2012. и изборну листу за парламентарне изборе 2012. године.[16][17] Коалиција је као неке од својих главних циљева навела унапређење привреде и борба против криминала и корупције,[18] док је њен представник Николић окарактерисан као националиста.[19][20] Упркос предвиђањима победе Бориса Тадића, Николић је победио на председничким изборима,[21][22] док је на парламентарним изборима листа „Покренимо Србију” освојила 73 мандата у Народној скупштини.[23][24] Коалиција није успела да се пласира на прво место на изборима у Војводини, где је освојила само 22 мандата.[25] Убрзо после избора, Николић се повукао са места председника СНС-а, а за председника је постављен Александар Вучић.[26] Николић је понудио мандат Ивици Дачићу, вођи Социјалистичке партије Србије (СПС), који је и раније био део владе предвођене Демократском странком (ДС), да формира владу са СНС-ом и Уједињеним регионима Србије (УРС).[27] Дачић је убрзо почео формирање, које је завршено у јулу 2012. године.[28] За шефа посланичке групе СНС-а постављен је Верољуб Арсић, док је Зоран Бабић био заменик шефа до августа 2013, када су заменили места.[29][30]

Коалиција је продужена крајем 2013. године, када је Српски покрет обнове (СПО) потписао споразум о сарадњи са СНС-ом,[31][32] након што је неколико месеци раније прекинуо везе са ДС-ом.[33] У сазиву 2012—2014, СПО је био део посланичке групе Демохришћанске странке Србије (ДХСС).[34]

Избори 2014.Уреди

Влада СНС—СПС, коју је предводио Дачић, реконструисана је у јулу 2013. због несугласица између владајућих странака.[35] Дачић је СНС-у запретио и да ће његова странка напустити владу уколико СНС не прихвати реконструкцију, која је такође спекулисала да би ванредни избори могли бити расписани раније.[36] Док је трајала Дачићева влада, Вучићева популарност је значајно порасла,[37] а Вучић је у јануару 2014. предложио расписивање ванредних парламентарних избора, што је Дачићева странка прихватила, а председник Николић је потом расписао изборе за март 2014. године.[38] Овога пута коалиција око СНС на челу учествовала је под транспарентом „Будућност у коју верујемо”, са Вучићем као кандидатом за председника Владе.[39][40] На изборној листи су се нашле и СПО, ДХСС и Социјалдемократска партија Србије (СДПС), које се 2012. нису појавиле на листи СНС-а.[41]

Коалиција је освојила укупно 158 мандата, премашивши број мандата потребних за већину.[42] Одржани су и Избори за Скупштину града Београда, где је такође освојила већину мандата.[43] Убрзо након избора, СНС и СПС су одлучиле да наставе сарадњу, а Вучић је у априлу 2014. постављен за председника Владе.[44] Док је у Београду за градоначелника је изабран Синиша Мали, независни политичар кога је предложила СНС.[45] Посланичка група Српске напредне странке је од 2014. до 2016. била састављена од представника СНС-а, ПСС-а и НСС-а.[46][47]

Избори 2016.Уреди

Вучић је у јануару 2016. предложио расписивање ванредних избора, тврдећи да је „Србији потребно више стабилности да би ушла у Европску унију”.[48] Убрзо након тога, Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС), која је била чланица коалиције коју је предводила СПС, придружила се коалицији коју предводи СНС,[49] укључујући Српску народну партију (СНП) и Самосталну демократску странку Србије (СДСС).[50] Овога пута коалиција предвођена СНС-ом изашла је под транспарентом „Србија побеђује”, а Вучић је поново изабран за њеног носиоца.[51][52] ДХСС и БНС нису се појавиле на изворној листи,[50] иако је мања Српска демократска странка (СДС) учествовала са коалицијом коју предводи СНС у Војводини.[53]

На републичком нивоу, коалиција „Србија побеђује” освојила је 131 мандат, док је на изборима у Војводини успела да се пласира на прво место са укупно 63 мандата.[54][55] Вучић је остао на својој функцији, а СНС продужила сарадњу са СПС-ом.[56] Посланичка група Српске напредне странке од 2016. до 2020. била је састављена од представника СНС-а, СПО-а, СНП-а и ПСС-а.[57] Након избора Бабића је на месту шефа посланичке групе наследио Александар Мартиновић.[58] Почетком 2017. Велимир Илић, вођа НС-а, саопштио је да је његова странка изашла из коалиције коју предводи СНС.[59] Вучић је изабран за председника на изборима у априлу 2017. године,[60] а потом је на место председника Владе именовао Ану Брнабић.[61]

Избори 2018—2020.Уреди

 
Лого посланичке групе За нашу децу (2020—2022)

Коалиција око СНС-а учествовала је и на изборима за одборнике Скупштине града Београда 2018. године, овога пута под транспарентом „Зато што волимо Београд”.[62] СНС је за свог кандидата за градоначелника предложила Зорана Радојичића.[63] Изборна листа „Зато што волимо Београд” освојила је 64 мандата,[64] а у јуну 2018. Радојичић је положио заклетву као градоначелник, док је Горан Весић положио заклетву као заменик градоначелника.[65]

На парламентарним изборима 2020. коалиција око СНС-а учествовала је под транспарентом „За нашу децу”, а први на изборној листи био је Бранислав Недимовић.[66] Уједињена сељачка странка (УСС), коју предводи Милија Милетић, прикључила се листи.[67][68] Листа је успела да освоји већину мандата, укупно 188, док је на изборима у Војводини освојила 76 мандата.[69][70] Посланичка група је након избора променила назив из „Српска напредна странка” у „За нашу децу”,[71] а од 2020. до 2022. чинили су је представници СНС-а, СПО-а, СНП-а, ПСС-а, ПС-а и НСС-а.[72] У мају 2021. Српски патриотски савез (СПАС) се удружио у СНС, а његових 10 посланика је почетком јуна приступило посланичкој групи „За нашу децу”.[73]

Избори 2022.Уреди

Брнабићева је у фебруару 2022. и формално најавила да ће Вучић бити носилац листе на председничким изборима, док ће се на изборној листи прва бити Даница Грујичић. Њен кандидат за изборе за одборнике Скупштине града Београда је Александар Шапић, који је председавао СПАС-ом током његовог постојања. Најављено је и учешће коалиције коју предводи СНС под транспарентом „Заједно можемо све”.[74] Убрзо након тога, Боља Србија (БС) придружила се овој коалицији.[75] Предали су своју изборну листу 16. фебруара,[76] а дан касније ју је потврдио и РИК.[77]

ЧланицеУреди

 
Александар Вучић, актуелни председник СНС-а

У следећој табели налазе се политичке странке које ће учествовати на листи „Заједно можемо све” на предстојећим парламентарним изборима.

Странка Скр. Главна идеологија Лидер Мандати Чланство од
Српска напредна странка СНС Неолиберализам
Популизам
Александар Вучић
158 / 250
2012.
Партија уједињених пензионера Србије ПУПС Права пензионера
Проевропеизам
Милан Кркобабић
9 / 250
2016.
Социјалдемократска партија Србије СДПС Социјалдемократија
Проевропеизам
Расим Љајић
8 / 250
2014.
Српска народна партија СНП Српски национализам
Евроскептицизам
Ненад Поповић
3 / 250
2016.
Покрет социјалиста ПС Левичарски популизам
Левичарски национализам
Александар Вулин
3 / 250
2012.
Српски покрет обнове СПО Либерализам
Атлантизам
Вук Драшковић
2 / 250
2014.
Покрет снага Србије ПСС Друштвени конзервативизам
Економски либерализам
Богољуб Карић
2 / 250
2012.
Народна сељачка странка НСС Популизам
Национални конзервативизам
Маријан Ристичевић
1 / 250
2012.
Уједињена сељачка странка УСС Аграризам
Популизам
Милија Милетић
1 / 250
2020.
Боља Србија БС Национални конзервативизам
Аграризам
Драган Јовановић
0 / 250
2022.

Бивше чланицеУреди

Странка Скр. Главна идеологија Лидер Чланство
Самостална демократска странка Србије СДСС Национални конзервативизам
Војна неутралност
Андреја Младеновић 2016—2018.
Нова Србија НС Национални конзервативизам
Десничарски популизам
Велимир Илић 2012—2017.
Демохришћанска странка Србије ДХСС Хришћанска демократија
Друштвени конзервативизам
Олгица Батић 2014—2016.
Бошњачка народна странка БНС Права бошњачке националне мањине
Друштвени конзервативизам
Мујо Муковић 2012—2016.
Демократска партија Македонаца ДСМ Права македонске националне мањине
Социјалдемократија
Ненад Крстески 2012—2014.
Ромска партија РП Права ромске националне мањине
Социјалдемократија
Срђан Шајн 2012—2014.

Резултати на изборимаУреди

Парламентарни избориУреди

Народна скупштина Републике Србије
Година Вођа Назив коалиције # гласова % од важећих # посланика Промена Статус
2012. Томислав Николић Покренимо Србију 940.659 24,05%
73 / 250
  73 влада
2014. Александар Вучић Будућност у коју верујемо 1.736.920 48,35%
158 / 250
  85 влада
2016. Србија побеђује 1.823.147 48,25%
131 / 250
  27 влада
2020. За нашу децу 1.953.998 60,65%
188 / 250
  57 влада
2022. Заједно можемо све 1.569.411 42,97%
120 / 250
  68 Н/Д

Покрајински избориУреди

Скупштина Аутономне Покрајине Војводине
Година Вођа Назив коалиције # гласова % од важећих # посланика Промена Статус
2012. Игор Мировић Покренимо Војводину 185.309 18,33%
22 / 120
  22 опозиција
2016. Србија побеђује 428.452 44,48%
63 / 120
  41 влада
2020. За нашу децу 498.495 61,58%
76 / 120
  13 влада

Избори за одборнике Скупштине града БеоградаУреди

Скупштина града Београда
Година Вођа Назив коалиције # гласова % од важећих # посланика Промена Статус
2012. Александар Вучић Покренимо Београд 219.198 25,66%
37 / 110
  37 опозиција
2014. Синиша Мали Будућност у коју верујемо 351.183 43,62%
63 / 110
  26 влада
2018. Зоран Радојичић Зато што волимо Београд 366.461 44,99%
64 / 110
  1 влада
2022. Александар Шапић Заједно можемо све
48 / 110
  18

Председнички избориУреди

Председник Републике Србије
Година Кандидат Странка # 1. круг — гласови % од важећих # 2. круг — гласови % од важећих
2012. Томислав Николић СНС 2. 979.216 25,05% 1. 1.552.063 49,54%
2017. Александар Вучић 1. 2.012.788 56,01% Н/Д
2022. 1. 2.149.575 58,59% Н/Д

РеференцеУреди

  1. ^ „Nikolić oformio poslanički klub”. B92.net (на језику: српски). 8. 9. 2008. Приступљено 2022-02-14. 
  2. ^ Političke stranke i zakonodavna aktivnost Narodne skupštine Republike Srbije : studije u okviru projekta : jačanje odgovornosti Narodne skupštine Republike Srbije. Zoran Stojiljković, Jelena Lončar, Dušan Spasojević. Beograd: Fakultet političkih nauka, Centar za demokratiju. 2012. ISBN 978-86-84031-53-4. OCLC 808939935. 
  3. ^ „Nikolić: Vučić je naš!”. Deutsche Welle (на језику: српски). 4. 10. 2008. Приступљено 2022-02-01. 
  4. ^ Gedošević, L. (16. 7. 2009). „SNS postavlja prvog čoveka Zemuna”. Blic (на језику: српски). Приступљено 2022-02-01. 
  5. ^ „Voždovac: SNS pobedio, G17+ ispod cenzusa!”. Deutsche Welle (на језику: српски). 7. 12. 2009. Приступљено 2022-02-01. 
  6. ^ „Naprednjaci formiraju vlast na Voždovcu”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 15. 12. 2009. Приступљено 2022-02-01. 
  7. ^ а б Glavonjić, Zoran (20. 9. 2010). „Koštunica i Nikolić najavljuju saradnju”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-02-01. 
  8. ^ Novaković, G. (29. 10. 2010). „I dalje sarađujemo sa DSS-om”. Politika (на језику: српски). Приступљено 2022-02-01. 
  9. ^ „Opozicija se okuplja oko Srpske napredne stranke”. Boom93 (на језику: српски). 2010-11-16. Приступљено 2022-02-02. 
  10. ^ „Miting opozicije u Beogradu”. Radio Television of Republika Srpska (на језику: српски). 5. 2. 2011. Приступљено 2022-02-02. 
  11. ^ Vasović, Aleksandar (2011-02-05). „Serbia holds biggest opposition protest in years”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-02. 
  12. ^ „Serbian opposition rally calls for early elections”. Deutsche Welle (на језику: енглески). 5. 2. 2011. Приступљено 2022-02-02. 
  13. ^ „Novi rok SNS-a”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 10. 4. 2011. Приступљено 2022-02-02. 
  14. ^ „Protest ispred Predsedništva Srbije”. B92 (на језику: српски). 19. 4. 2011. Приступљено 2022-02-02. 
  15. ^ „Ko su kandidati za poslanike 2”. Vreme (на језику: српски). 2012-03-22. Приступљено 2022-02-11. 
  16. ^ Cvetković, Ljudmila (22. 3. 2012). „Izborni slogani: Svi o Srbiji i boljem životu”. Radio Free Europe (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-02-11. 
  17. ^ „Proglašena izborna lista SNS”. B92.net (на језику: српски). 20. 3. 2012. Приступљено 12. 2. 2022. 
  18. ^ „NS: Vladi Srbije "karta u jednom pravcu". Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 18. 3. 2012. Приступљено 2022-02-11. 
  19. ^ Mahmutović, Emin (14. 4. 2012). „Analiza: Izbori 2012 u Srbiji”. www.aa.com.tr (на језику: српски). Приступљено 2022-02-11. 
  20. ^ „Tomislav Nikolic beats Boris Tadic in Serbia run-off”. BBC News (на језику: енглески). 2012-05-21. Приступљено 2022-02-12. 
  21. ^ Barlovac, Bojana (2012-05-20). „Tomislav Nikolic Wins Serbian Presidency”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-12. 
  22. ^ „Surprise in Serbia”. Deutsche Welle (на језику: енглески). 21. 5. 2012. Приступљено 2022-02-12. 
  23. ^ „SNS najjači u Skupštini, Nikolić i Tadić u drugom krugu, Đilas vodi u Beogradu”. Radio Free Europe (на језику: српскохрватски). 6. 5. 2012. Приступљено 2022-02-12. 
  24. ^ „RIK saopštila konačne rezultate izbora”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 10. 5. 2012. Приступљено 2022-02-12. 
  25. ^ „Konačni rezultati pokrajinskih izbora”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 8. 6. 2012. Приступљено 2022-02-14. 
  26. ^ „Nikolić kovertirao ostavku na funkciju predsednika SNS”. Politika (на језику: српски). 9. 5. 2012. Приступљено 2022-02-12. 
  27. ^ „Mandat Ivici Dačiću”. Deutsche Welle (на језику: српски). 28. 6. 2012. Приступљено 2022-02-12. 
  28. ^ Bilefsky, Dan (2012-07-25). „Next Premier of Serbia Is From Party of Milosevic”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-02-12. 
  29. ^ „Poslanička grupa Srpska napredna stranka”. National Аssembly of Serbia (на језику: српски). 31. 5. 2012. Приступљено 2022-02-12. 
  30. ^ „ROTACIJA: Zoran Babić šef poslaničke grupe SNS”. Kurir (на језику: српски). 27. 8. 2013. Приступљено 2022-02-12. 
  31. ^ Čekerevac, Mirjana (21. 11. 2013). „Zašto naprednjacima treba Vuk Drašković”. Politika (на језику: српски). Приступљено 2022-02-12. 
  32. ^ „Vuk i Vučić u koaliciji!”. Alo! (на језику: српски). 20. 11. 2013. Приступљено 2022-02-12. 
  33. ^ „Centrala SPO stopirala pakt sa DS”. Danas (на језику: српски). 2013-09-19. Приступљено 2022-02-12. 
  34. ^ „Zajednički klub SPO-a i DHSS-a”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 18. 7. 2012. Приступљено 2022-02-12. 
  35. ^ „Dačić: Nastaviti bez URS, Dinkić: Dačić tražio da napustimo Vladu”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 30. 7. 2013. Приступљено 2022-02-12. 
  36. ^ Cvetković, Ljudmila (30. 7. 2013). „Dačić: Vlada bez Dinkića i URS-a, na potezu SNS”. Radio Free Europe (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-02-12. 
  37. ^ Kojić, Nikola (2020-06-11). „Izbori 2014: Najniža izlaznost u istoriji, ubedljiva pobeda SNS, Vučić premijer”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-02-12. 
  38. ^ „Vanredni parlamentrani izbori 2014.”. Vreme (на језику: српски). 2014-01-25. Приступљено 2022-02-12. 
  39. ^ „SNS lista: Budućnost u koju verujemo”. B92 (на језику: српски). 30. 1. 2014. Приступљено 12. 2. 2022. 
  40. ^ „Vučić nosilac liste SNS Budućnost u koju verujemo”. Blic (на језику: српски). 3. 2. 2014. Приступљено 2022-02-12. 
  41. ^ „Šta je ostalo od DOS-a”. Politika (на језику: српски). 18. 3. 2014. Приступљено 2022-02-12. 
  42. ^ „Rezultati vanrednih parlamentarnih izbora 2014”. Vreme (на језику: српски). 2014-03-20. Приступљено 2022-02-12. 
  43. ^ „Konačni rezultati izbora za Beograd”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 17. 3. 2014. Приступљено 2022-02-12. 
  44. ^ „Srbija ima novu vladu”. Deutsche Welle (на језику: српски). 28. 4. 2014. Приступљено 2022-02-12. 
  45. ^ „Siniša Mali gradonačelnik Beograda”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 24. 4. 2014. Приступљено 2022-02-12. 
  46. ^ „Kandidati za poslanike 2014”. Vreme (на језику: српски). 2014-02-06. Приступљено 2022-02-12. 
  47. ^ „Poslanička grupa Srpska napredna stranka”. National Assembly of Serbia (на језику: српски). април 2014. Приступљено 2022-02-12. 
  48. ^ Petrović, Ivica (18. 1. 2016). „Zašto su raspisani izbori u Srbiji?”. Deutsche Welle (на језику: српски). Belgrade. Приступљено 2022-02-14. 
  49. ^ Nikolić, Maja (2016-02-19). „PUPS i SNS u koaliciji”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-02-14. 
  50. ^ а б Prevremeni parlamentarni izbori 24. april 2016. Warsaw: Organization for Security and Co-operation in Europe. јул 2016. 
  51. ^ „Proglašena izborna lista SNS”. N1 (на језику: српски). 2016-03-06. Приступљено 2022-02-14. 
  52. ^ „SNS na listi Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 24. 2. 2016. Приступљено 2022-02-14. 
  53. ^ „Srpska demokratska stranka posle tri godine ispočetka”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 28. 2. 2016. Приступљено 2022-02-14. 
  54. ^ „Konačni rezultati izbora u Srbiji: U Skupštini 12 lista”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 6. 5. 2016. Приступљено 2022-02-14. 
  55. ^ „Izbori Vojvodina 2016: SNS dobio većinu od 120 mandata”. 021.rs (на језику: српски). 2016-04-26. Приступљено 2022-02-14. 
  56. ^ „Izabrana nova Vlada Srbije”. Al Jazeera (на језику: босански). 11. 8. 2016. Приступљено 2022-02-14. 
  57. ^ „Poslanička grupa Srpska napredna stranka”. National Assembly of Serbia (на језику: српски). 2016. Приступљено 2022-02-14. 
  58. ^ „Aleksandar Martinović”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2022-02-15. 
  59. ^ Nasković, Đorđe (2017-01-19). „Velimir Ilić raskida koaliciju sa SNS”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-02-14. 
  60. ^ Rudić, Filip (2017-04-02). „Vucic Wins Serbian Presidential Elections”. Balkan Insight. Приступљено 2022-02-14. 
  61. ^ Surk, Barbara (2017-06-28). „Serbia Gets Its First Female, and First Openly Gay, Premier”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-02-14. 
  62. ^ Izbori za Skupštinu grada Beograda: Izveštaj Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) (на језику: српски). Belgrade: Center for Free Elections and Democracy. април 2018. стр. 15. 
  63. ^ Kovačević, Emina (2018-06-04). „Zoran Radojičić kandidat za gradonačelnika”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-02-14. 
  64. ^ „Konačni rezultati beogradskih izbora 2018.”. N1 (на језику: српски). 2018-03-05. Приступљено 2022-02-14. 
  65. ^ „Zoran Radojičić novi gradonačelnik Beograda”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 7. 6. 2018. Приступљено 2022-02-14. 
  66. ^ Miljković, Miloš (21. 6. 2020). „Ko sve učestvuje na izborima?”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-02-14. 
  67. ^ Kostić, Aleksandar (18. 2. 2020). „Seljačka stranka u izbornoj trci na svim nivoima, nastavljaju podršku SNS-u”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2022-02-14. 
  68. ^ „Ko je sve na listi SNS za republičke poslanike?”. Danas (на језику: српски). 6. 3. 2020. Приступљено 2022-02-14. 
  69. ^ „RIK objavio konačne rezultate parlamentarnih izbora, izlaznost oko 49 odsto”. Danas (на језику: српски). 5. 7. 2020. Приступљено 2022-02-14. 
  70. ^ Nikolin, Gorica (2020-07-02). „Konačni rezultati pokrajinskih izbora: Mandate podelilo sedam lista, SNS uzela 76 od 120 mandata”. 021.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-02-14. 
  71. ^ Nikolić, Mirjana (2020-11-09). „Vučićevoj partiji ne treba ime”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2022-02-14. 
  72. ^ „Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – za našu decu. National Assembly of Serbia (на језику: српски). 2021. Приступљено 2022-02-14. 
  73. ^ „Skupština Srbije od danas ima jednu poslaničku grupu manje”. N1 (на језику: српски). 2021-06-07. Приступљено 2022-02-14. 
  74. ^ „Vučić nosilac svih lista SNS, Grujičić prva na republičkoj, Šapić na beogradskoj”. N1 (на језику: српски). 2022-02-13. Приступљено 2022-02-14. 
  75. ^ „Topola: Dragan Jovanović i “Bolja Srbija” ipak na listi SNS”. Dnevni list Danas (на језику: српски). 2022-02-15. Приступљено 2022-02-15. 
  76. ^ „Predstavnici SNS predali RIK-u preko 58.000 potpisa za listu "Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve". Danas (на језику: српски). 2022-02-16. Приступљено 2022-02-16. 
  77. ^ „RIK proglasio listu "Aleksandar Vučić – zajedno možemo sve". B92 (на језику: српски). 2022-02-17. Приступљено 2022-02-18.