Покрет слободних грађана
Покрет слободних грађана (скраћено ПСГ) либерална је политичка организација у Србији.
Покрет слободних грађана | |
---|---|
![]() | |
Скраћеница | ПСГ |
Председник | Павле Грбовић |
Оснивач | Саша Јанковић |
Коалиција | Уједињени |
Основана | 21. мај 2017. |
Седиште | Београд |
Идеологија | либерализам |
Политичка позиција | центар |
Европска странка | Савез либерала и демократа за Европу (придружени члан) |
Регионална припадност | Либерална мрежа југоисточне Европе |
Боје | цијан |
Народна скупштина | 3 / 250
|
Скупштина АП Војводине | 0 / 120
|
Скупштина града Београда | 3 / 110
|
ИсторијаУреди
Саша Јанковић је био на функцији државног омбудсмана и као такав је често критиковао праксу власти коју предводе СНС и Александар Вучић. То га је позиционирало међу бирачима као портпарола опозиције и довело до тога да ужива релативно висок рејтинг у односу на актуелне опозиционе вође и политичаре.[1] Пошто му се ближио крај мандата, одлучио је да поднесе оставку и да се кандидује на председничким изборима заказаним за април 2017. године. Његову најзапаженију подршку дала је Демократска странка, која је одлучила да подржи Јанковића, а не да има свог кандидата.[2] То му је помогло да створи релативно јединствен фронт против Вучића на предстојећим изборима.
После избора, Јанковић, који је завршио на другом месту са 16,3% гласова, одлучио је да оснује сопствени политички покрет, уместо да се придружи Демократској странци. Његов покрет „Апел 100”, формиран ради прикупљања подршке интелектуалаца и других угледних грађана за своју председничку кандидатуру, претворен је у политичку организацију, Покрет слободних грађана.[3]
Неки од оснивача Покрета су Горан Марковић, Здравко Шотра, Никола Ђуричко, Сергеј Трифуновић, Србијанка Турајлић, Борка Павићевић и Владо Георгиев. Многи оснивачи су напустили Покрет, оптужујући Јанковића да га води као своје „предузеће” и открили да Јанковићева супруга има огроман утицај на вођење Покрета.[4] После оптужби, Председништво Покрета одржало је хитну седницу на којој је Јанковић понудио оставку, што је Председништво одбило.[5] Ова превирања унутар Покрета навела су политичке аналитичаре и друге опозиционе вође и политичаре да доводе у питање капацитет Јанковића и Покрета да воде опозицију против Вучићеве власти.[6]
Јанковић је 17. децембра поднео оставку.[7] Кандидати за новог председника били су глумац Сергеј Трифуновић и адвокат Александар Оленик. Избори су одржани 26. јануара 2019. године, а Трифуновић је победио са 60% гласова.[8] Оленик и већина других високих функционера напустили су покрет и најавили стварање нове странке, Грађански демократски форум.[9]
Трифуновић је подржао протесте против Вучића. Покрет је 6. фебруара потписао споразум са људима заједно са осталим опозиционим странкама.[10] Након девет месеци протеста и неуспешног окончања преговора уз посредовање Факултета политичких наука и невладиних организација Универзитета у Београду, Трифуновић је августа 2019. године написао отворено писмо Дејвиду Макалистеру, председнику Спољнополитичког одбора Европског парламента, тражећи од њега да размисли о омогућавању међустраначког дијалога.[11] Прва рунда међустраначког дијалога у Србији уз посредовање Европског парламента одржана је два месеца касније.[12]
Дана 17. маја 2022. године, ПСГ је гласао за пријем Демократске партије Косова (ДПК), чији је оснивач Хашим Тачи, у чланство Либералне мреже југоисточне Европе.[13]
ИдеологијаУреди
Либерална је политичка организација,[14][15] која обухвата и социјални либерализам[16][17][18] и економски либерализам.[19] Такође подржава приступање Србије Европској унији.[19] Члан је Либералне мреже југоисточне Европе и придружени је члан Савеза либерала и демократа за Европу.[20][21]
Председници Покрета слободних грађанаУреди
Бр. | Председник | Рођење—смрт | Почетак мандата | Завршетак мандата | |
---|---|---|---|---|---|
1 | Саша Јанковић | 1970— | 21. мај 2017. | 17. децембар 2018. | |
2 | Сергеј Трифуновић | 1972— | 26. јануар 2019. | 27. септембар 2020. | |
3 | Павле Грбовић | 1993— | 27. септембар 2020. | на дужности |
Вршиоци дужности председникаУреди
Име | Рођење—смрт | Почетак мандата | Завршетак мандата | |
---|---|---|---|---|
– | Раде Вељановски | 1952— | 18. децембар 2018. | 26. јануар 2019. |
Резултати на изборимаУреди
Парламентарни избориУреди
Година | Вођа | # гласова | % од важећих | # посланика | Промена | Коалиција | Влада |
---|---|---|---|---|---|---|---|
2020. | Сергеј Трифуновић | 50.765 | 1,58% | 0 / 250
|
0 | без посланика | |
2022. | Павле Грбовић | 3 / 250
|
УС |
Председнички избориУреди
Година | Кандидат | # | 1. круг — гласови | % | # | 2. круг — гласови | % | Детаљи |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
2017. | Саша Јанковић[nb 1] | 2. | 597.728 | 16,35% | Н/Д | — | — | |
2022. | Здравко Понош | кандидат коалиције Уједињена Србија |
Покрајински избориУреди
Година | Вођа | # гласова | % од важећих | # посланика | Промена | Коалиција | Влада |
---|---|---|---|---|---|---|---|
2020. | Сергеј Трифуновић | није учествовала | 0 / 120
|
0 | без посланика |
Избори за одборнике Скупштине града БеоградаУреди
Година | Вођа | # гласова | % од важећих | # посланика | Промена | Коалиција | Влада |
---|---|---|---|---|---|---|---|
2018. | Саша Јанковић | 154.147 | 18,93% | 8 / 110
|
8 | Листа Драгана Ђиласа | опозиција |
2022. | Павле Грбовић | 0 / 110
|
УС |
Види јошУреди
РеференцеУреди
- Напомене
- ^ „Vlast se plaši rejtinga Saše Jankovića”.
- ^ „Demokratska stranka podržala Sašu Jankovića za predsednika Srbije”.
- ^ „Osnovan pokret Saše Jankovića”. Архивирано из оригинала на датум 14. 08. 2017. Приступљено 27. 12. 2021.
- ^ „Škoro: Da sam znao samo pet odsto svega, nikad ne bih ušao u PSG (In Serbian)”.
- ^ „Janković ponudio ostavku na mesto predsednika PSG, skupština odbila (In Serbian)”.
- ^ „Janković više nije "pouzdanica" opozicije (In Serbian)”.
- ^ „Saša Janković se povlači iz aktivnog političkog života i s mesta predsednika PSG”. N1. 17. 12. 2018. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2018. Приступљено 23. 01. 2019.
- ^ „Sergej Trifunović izabran za predsednika PSG”. Danas. 26. 1. 2019.
- ^ „Osnovan Građanski demokratski forum”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала на датум 25. 02. 2020. Приступљено 2020-06-12.
- ^ „Opozicija u Srbiji dogovorila 'Sporazum sa narodom'”. RFE/RL. 6. 2. 2019.
- ^ „Leader of Serbia’s opposition party asks for EP’s mediation of cross-party talks in a letter to McAllister”. European Western Balkans. Приступљено 2019-08-26.
- ^ „First EP-mediated dialogue in Serbia: Part of the opposition refuses to participate”. European Western Balkans. Приступљено 2019-10-11.
- ^ „Zašto je PSG glasao za prijem kosovske DPK u Liberale Jugoistočne Evrope, a Nova stranka iz njih izašla - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-05-17. Приступљено 2022-05-17.
- ^ Milovančević, Vojislav (2020-09-17). „Otkrivamo: Detalji sastanka opozicije iza zatvorenih vrata”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-03-10.
- ^ „Serbia | Center for Strategic and International Studies”. www.csis.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-10.
- ^ Tintor, Vladimir (2020-07-09). „Fallout from anti-lockdown protests”. www.euractiv.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-10.
- ^ „Serbia ahead of June 21 parliamentary elections”. seenews.com (на језику: енглески). 2020-06-17. Приступљено 2022-03-10.
- ^ Hungary, About (2019-04-15). „Serbian President apologizes to ethnic Hungarians”. Serbian President apologizes to ethnic Hungarians (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-10.
- ^ а б Cvejić, Slobodan; Spasojević, Dušan; Stanojević, Dragan; Todosijević, Bojan (новембар 2020). „Electoral Compass 2020, analysis of the political landscape in Serbia” (PDF). library.fes.de. Heinrich Böll Foundation.
- ^ „Serbia” (на језику: енглески). Europe Elects. Приступљено 13. 2. 2021.
- ^ „ALDE leaders comment on Serbian election results” (на језику: енглески). ALDE Party. 24. 6. 2020.
- Фусноте
- ^ Јанковић је званично био кандидат незваничне групе грађана који после избора постају покрет.