Википедија

Покрет слободних грађана

Политичка партија у Србији

Покрет слободних грађана (скраћено ПСГ) либерална је политичка организација у Србији.

Покрет слободних грађана
Покрет слободних грађана.png
СкраћеницаПСГ
ПредседникПавле Грбовић
ОснивачСаша Јанковић
КоалицијаУједињени
Основана21. мај 2017. (2017-05-21)
СедиштеБеоград
Идеологијалиберализам
Политичка позицијацентар
Европска странкаСавез либерала и демократа за Европу (придружени члан)
Регионална припадностЛиберална мрежа југоисточне Европе
Боје  цијан
Народна скупштина
3 / 250
Скупштина АП Војводине
0 / 120
Скупштина града Београда
3 / 110

ИсторијаУреди

Саша Јанковић је био на функцији државног омбудсмана и као такав је често критиковао праксу власти коју предводе СНС и Александар Вучић. То га је позиционирало међу бирачима као портпарола опозиције и довело до тога да ужива релативно висок рејтинг у односу на актуелне опозиционе вође и политичаре.[1] Пошто му се ближио крај мандата, одлучио је да поднесе оставку и да се кандидује на председничким изборима заказаним за април 2017. године. Његову најзапаженију подршку дала је Демократска странка, која је одлучила да подржи Јанковића, а не да има свог кандидата.[2] То му је помогло да створи релативно јединствен фронт против Вучића на предстојећим изборима.

После избора, Јанковић, који је завршио на другом месту са 16,3% гласова, одлучио је да оснује сопствени политички покрет, уместо да се придружи Демократској странци. Његов покрет „Апел 100”, формиран ради прикупљања подршке интелектуалаца и других угледних грађана за своју председничку кандидатуру, претворен је у политичку организацију, Покрет слободних грађана.[3]

Неки од оснивача Покрета су Горан Марковић, Здравко Шотра, Никола Ђуричко, Сергеј Трифуновић, Србијанка Турајлић, Борка Павићевић и Владо Георгиев. Многи оснивачи су напустили Покрет, оптужујући Јанковића да га води као своје „предузеће” и открили да Јанковићева супруга има огроман утицај на вођење Покрета.[4] После оптужби, Председништво Покрета одржало је хитну седницу на којој је Јанковић понудио оставку, што је Председништво одбило.[5] Ова превирања унутар Покрета навела су политичке аналитичаре и друге опозиционе вође и политичаре да доводе у питање капацитет Јанковића и Покрета да воде опозицију против Вучићеве власти.[6]

Јанковић је 17. децембра поднео оставку.[7] Кандидати за новог председника били су глумац Сергеј Трифуновић и адвокат Александар Оленик. Избори су одржани 26. јануара 2019. године, а Трифуновић је победио са 60% гласова.[8] Оленик и већина других високих функционера напустили су покрет и најавили стварање нове странке, Грађански демократски форум.[9]

Трифуновић је подржао протесте против Вучића. Покрет је 6. фебруара потписао споразум са људима заједно са осталим опозиционим странкама.[10] Након девет месеци протеста и неуспешног окончања преговора уз посредовање Факултета политичких наука и невладиних организација Универзитета у Београду, Трифуновић је августа 2019. године написао отворено писмо Дејвиду Макалистеру, председнику Спољнополитичког одбора Европског парламента, тражећи од њега да размисли о омогућавању међустраначког дијалога.[11] Прва рунда међустраначког дијалога у Србији уз посредовање Европског парламента одржана је два месеца касније.[12]

Дана 17. маја 2022. године, ПСГ је гласао за пријем Демократске партије Косова (ДПК), чији је оснивач Хашим Тачи, у чланство Либералне мреже југоисточне Европе.[13]

ИдеологијаУреди

Либерална је политичка организација,[14][15] која обухвата и социјални либерализам[16][17][18] и економски либерализам.[19] Такође подржава приступање Србије Европској унији.[19] Члан је Либералне мреже југоисточне Европе и придружени је члан Савеза либерала и демократа за Европу.[20][21]

Председници Покрета слободних грађанаУреди

Бр. Председник Рођење—смрт Почетак мандата Завршетак мандата
1 Саша Јанковић   1970— 21. мај 2017. 17. децембар 2018.
2 Сергеј Трифуновић   1972— 26. јануар 2019. 27. септембар 2020.
3 Павле Грбовић   1993— 27. септембар 2020. на дужности

Вршиоци дужности председникаУреди

Резултати на изборимаУреди

Парламентарни избориУреди

Народна скупштина Републике Србије
Година Вођа # гласова % од важећих # посланика Промена Коалиција Влада
2020. Сергеј Трифуновић 50.765 1,58%
0 / 250
   0 без посланика
2022. Павле Грбовић
3 / 250
 УС

Председнички избориУреди

Председник Републике Србије
Година Кандидат # 1. круг — гласови % # 2. круг — гласови % Детаљи
2017. Саша Јанковић[nb 1] 2. 597.728 16,35% Н/Д — —
2022. Здравко Понош кандидат коалиције Уједињена Србија

Покрајински избориУреди

Скупштина Аутономне Покрајине Војводине
Година Вођа # гласова % од важећих # посланика Промена Коалиција Влада
2020. Сергеј Трифуновић није учествовала
0 / 120
   0 без посланика

Избори за одборнике Скупштине града БеоградаУреди

Скупштина града Београда
Година Вођа # гласова % од важећих # посланика Промена Коалиција Влада
2018. Саша Јанковић 154.147 18,93%
8 / 110
   8 Листа Драгана Ђиласа опозиција
2022. Павле Грбовић
0 / 110
 УС

Види јошУреди

РеференцеУреди

Напомене
  1. ^ „Vlast se plaši rejtinga Saše Jankovića”. 
  2. ^ „Demokratska stranka podržala Sašu Jankovića za predsednika Srbije”. 
  3. ^ „Osnovan pokret Saše Jankovića”. Архивирано из оригинала на датум 14. 08. 2017. Приступљено 27. 12. 2021. 
  4. ^ „Škoro: Da sam znao samo pet odsto svega, nikad ne bih ušao u PSG (In Serbian)”. 
  5. ^ „Janković ponudio ostavku na mesto predsednika PSG, skupština odbila (In Serbian)”. 
  6. ^ „Janković više nije "pouzdanica" opozicije (In Serbian)”. 
  7. ^ „Saša Janković se povlači iz aktivnog političkog života i s mesta predsednika PSG”. N1. 17. 12. 2018. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2018. Приступљено 23. 01. 2019. 
  8. ^ „Sergej Trifunović izabran za predsednika PSG”. Danas. 26. 1. 2019. 
  9. ^ „Osnovan Građanski demokratski forum”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала на датум 25. 02. 2020. Приступљено 2020-06-12. 
  10. ^ „Opozicija u Srbiji dogovorila 'Sporazum sa narodom'”. RFE/RL. 6. 2. 2019. 
  11. ^ „Leader of Serbia’s opposition party asks for EP’s mediation of cross-party talks in a letter to McAllister”. European Western Balkans. Приступљено 2019-08-26. 
  12. ^ „First EP-mediated dialogue in Serbia: Part of the opposition refuses to participate”. European Western Balkans. Приступљено 2019-10-11. 
  13. ^ „Zašto je PSG glasao za prijem kosovske DPK u Liberale Jugoistočne Evrope, a Nova stranka iz njih izašla - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-05-17. Приступљено 2022-05-17. 
  14. ^ Milovančević, Vojislav (2020-09-17). „Otkrivamo: Detalji sastanka opozicije iza zatvorenih vrata”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-03-10. 
  15. ^ „Serbia | Center for Strategic and International Studies”. www.csis.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-10. 
  16. ^ Tintor, Vladimir (2020-07-09). „Fallout from anti-lockdown protests”. www.euractiv.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-10. 
  17. ^ „Serbia ahead of June 21 parliamentary elections”. seenews.com (на језику: енглески). 2020-06-17. Приступљено 2022-03-10. 
  18. ^ Hungary, About (2019-04-15). „Serbian President apologizes to ethnic Hungarians”. Serbian President apologizes to ethnic Hungarians (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-10. 
  19. ^ а б Cvejić, Slobodan; Spasojević, Dušan; Stanojević, Dragan; Todosijević, Bojan (новембар 2020). „Electoral Compass 2020, analysis of the political landscape in Serbia” (PDF). library.fes.de. Heinrich Böll Foundation. 
  20. ^ „Serbia” (на језику: енглески). Europe Elects. Приступљено 13. 2. 2021. 
  21. ^ „ALDE leaders comment on Serbian election results” (на језику: енглески). ALDE Party. 24. 6. 2020. 
Фусноте
  1. ^ Јанковић је званично био кандидат незваничне групе грађана који после избора постају покрет.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Покрет_слободних_грађана&oldid=25415579”