Покров Пресвете Богородице

Покров Пресвете Богородице је хришћански црквени празник када црква прославља Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу хришћанскога рода. Празник се по јулијанском календару слави 1. октобра, а тренутно се тај 1. октобар поклапа са 14. октобром у грегоријанском, новом калнедару.

Покров Пресвете Богородице

Конкретан догађај који се тога дана спомиње и празнује десио се према хришћанском вјеровању 1. октобра 911. године у време цара Лава Мудрога (или Филозофа). Служенно је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. Према хришћанском вјеровању, у четврти сат ноћи појавила се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покрива народ. Била је обучена у златокрасну порфиру и сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј видећи то јављање показао је руком Епифанију блаженом, и упитао га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!".

Празник се раније славио код Руса, а код Срба почиње да се слави крајем 17. и почетком 18. вијека, захваљујући руским богослужбеним књигама, које тада стижу у већем броју међу православне Србе. Служба празника је вјероватно установљена код Руса. У грчким црквама и грчким богослужбеним књигама се овај празник не помиње, али је мисао о том догађају постојала код Грка. У Русији већ од 12. вијека постоје многи храмови посвећени овом празнику. У српским мјесецословима из 15. и 16. вијека се овај празник не спомиње. Тако се у црквеном календару из времена Ђурађа Црнојевића (1494. године), под 1. октобром слави спомен апостола Ананије и Романа пјевца, али не и Покрова Богородице. [1] Овај празник, за разлику од осталих празника посвећених Богородици, нема ни претпраништво ни попразништво (од Христових празника такав је празник Обрезање). [2] Грчке цркве 1. октобра не славе Покров Пресвете Богородице, него, поред осталих светаца славе чудотворну икону Богородице Брзопомоћнице (грч. Γοργοεπεκοος), [3] која се налази у манастиру Дохијару.

Познато је да се покровски пост, поред Савице, Аранђеловице... некада поштовао у Пећком крају, [4] [5] вјероватно због јаког култа Пресвете Богордице, чија се једна чудоворна икона налази у Пећкој патријаршији.

Поред осталих цркава посвећених овоме празнику, једна се налази и у Београду.

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Crkveni kalendar Đurđa Crnojevića za 1494. godinu. 
  2. ^ Божић, Дамјан (2020). Православље, бр. 1285 од 1. октобра, Величамо те, Пресвета Дјево, и поштујемо ласни Твој Покров!. Београд: СПЦ. стр. 8. 
  3. ^ ΕΚΚΛΗΣΙΑΣΤΙΚΟ ΗΜΕΡΟΛΟΓΙΟ 2020, Црквени календар за 2020. годину. 
  4. ^ Православље, бр. 85-86 од 31. октобра. Београд: СПЦ. 1970. стр. 2. 
  5. ^ Православље, бр. 1285 од 1. октобра. Београд: СПЦ. 2020. стр. 24. 

Спољашње везеУреди