Полесје

Физичко-географска и историјско-културна регија у источној Европи.
Мапа Полесја

Полесје (укр. Полі́сся; блр. Пале́ссе; рус. Полесье; пољ. Polesie) историјско-културна и физичко-географска је област и једно од највећих европских мочварних подручја у југозападном делу Источноевропске низије. Смештено је у подручју Полеске низије дуж токова Припјата и Десне. Заузима површину од око 130.000 km² на северу Украјине, југу Белорусије, источним деловима Лублинског Војводства Пољске и западне делове Брјанске области Русије.

ЕтимологијаУреди

У основи термина Полесје на свим језицима лежи корен лес што алудира да је Полесје територија „под лесом“. По једној варијанти термин „лес“ је словенског порекла и означава шуму (рус. лес - шума),[1][2] док је према другом схватању реч о балтичкој речи „pol-/pal-“ која у основи означава мочваран крај.[3]

Границе области и географијаУреди

Највећи део Полесја обухвата подручја северне Украјине и крајњег југа Белорусије, те мање делове Војводства Лублинског у Пољској и Брјанске области у Русији. Област се налази у вегетационој зони мешовитих листопадних шума, а јужна граница области представља уједно и границу између листопадних шума и шумостепе. У основи мочварна област је обимним мелиоративним радовима у периоду од 60-их до 80-их година прошлог века претворена у плодно обрадиво тло.

Белоруско ПолесјеУреди

Белоруско Полесје заузима јужне делове Брестске и Гомељске области површине око 61.000 km² (или нешто мање од трећине државне територије Белорусије). Регија се од запада ка истоку протеже дужином од око 500 km, док је ширина у просеку око 200 km. условно реченео дели се на западно и источно Полесје, а граница између њих су реке Јасељда и Горињ.

Белоруско Полесје дели се на 5 физичко-географских целина: Брестско, Припјатско, Загородје, Мазирско и Гомељско.[4] Белоруско Полесјео припада сливовима река Припјат, Шчара, Мухавец, Брагинка и Буг. Реке Дњепар и Буг су међусобно повезане каналом Дњепар-Буг који иде преко овог дела Полесја.

Украјинско ПолесјеУреди

Украјинско Полесје обухвата пространо подручје на сверу Украјине ширине око 100 km, и чини око 20% целокупне државне територије. Река Дњепар дели га на два дела Правобережно и Левобережно Полесје.

Лублинско ПолесјеУреди

Полесју припадају источни делови Лублинског Војводства, крајеви уз средњи ток реке Буг. Западна граница пољског полесја иде реком Вепш.

Демографске особености ПолесјаУреди

Многи етнолози сматрају становнике Полесја посебном етничком групом независном од Украјинаца и Белоруса, означавајући их као Полешчуке.

РеференцеУреди

  1. ^ Климчук Ф. Д. Географическая проекция внутренней формы названия «Полесье» // Региональные особенности восточнославянских языков, литератур, фольклора и методы их изучения. Тезисы докладов и сообщений ІІІ республиканской конференции. Часть І. Гомель. 1985. pp. 93–96.
  2. ^ Крывіцкі А. А. Назва Палессе – свая ці чужая? // Роднае слова. 1997. № 8. pp. 35–43.
  3. ^ Катонова Е. М. Балто-славянские контакты и проблема этимологии гидронимов // Проблемы этногенеза и этнической истории балтов. Тезисы докладов. Вильнюс. 1981. pp. 96-98.
  4. ^ Мороз М. А., Чаквин И. В. Полесье как историко-этнографическая область, ее локализация и границы // Полесье. Материальная культура. pp. 40.

Спољашње везеУреди