Полиестар је врста полимера, који садржи естре у главном ланцу. Иако постоје многе врсте полиестара, појам се обично користи за врсту синтетичке тканине, те за специфичан материјал полиетилентерефталат (ПЕТ).[1][2] Полиестри могу бити и разне хемикалије. Природни полиестар и неколико синтетичких полиестара су биоразградиви, док већина синтетских полиестара није.

Микроскопски приказ површине полиестарског влакна
Увећани снимак детаља полиестарске кошуље

Полиестар као тканина користи се за производњу разних врста одеће као што су: кошуље, панталоне, јакне, капе те за израду чаршава, дека, тапацираног намештаја, подлога за компјутерске мишеве и др. Користи се и за израду сигурносних појасева у аутомобилима, ужади, транпортних трака, за појачање издржљивости гуме и пластике, за амортизацију и као изолациони материјал.

Док се синтетичка одећа често сматра мање природном у поређењу са тканинама од природних влакана као што су памук и вуна, полиестарске тканине могу пружити одређене предности у односу на природне тканине, као што су побољшана отпорност, трајност и задржавање боје. Као резултат тога, полиестарска влакна понекад се користе заједно са природним влакнима за производњу тканине с побољшаним својства и већом отпорношћу на воду, ветар и сл.

Полиестри такође служе за производњу: ПЕТ боца, трака за филмове, церада, кануа, екрана са течним кристалима, холограма, филтера, изолационих трака и др. Полиестри се нашироко користе при завршетку производње висококвалитетних производа од дрва, као што су гитаре, клавири, и унутрашњи ентеријер возила и пловила.

РеференцеУреди

  1. ^ A.K. van der Vegt & L.E. Govaert, Polymeren, van keten tot kunstof. ISBN 978-90-407-2388-9.
  2. ^ Rosato, Dominick V.; Rosato, Donald V.; Rosato, Matthew V. (2004). Plastic product material and process selection handbook. Elsevier. стр. 85. ISBN 978-1-85617-431-2. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди