Полно размножавање биљака

Полно (сексуално) размножавање одликује се тиме што се образују две физиолошки различите полне ћелије или гамети (мушки и женски).Спајањем гамета постаје нови продукт, који уједињује карактере и мушког и женског гамета – то је зигот.Полно размножавање има велики значај за еволуцију биљака.Док код бесполног размножавања биљка која се развија из споре (или фрагментацијом) има особине матерне биљке, дотле се при полном размноћавању образује зигот, у коме су, преко мушког и женског гамета, уједињена својства оба родитеља.На тај начин ствара се могућност удруживања разноврсних комбинација карактера, што је за еволуцију од битног значаја.

Процес полног размножавања

Сексуална репродукција биљака обухвата два основна процеса: мејозу, која мења распоред гена и смањује број Хромозома, и оплодња, која враћа број хромозома на диплоидан број.Између ова два процеса, различите врсте биљака и алги варирају, али многе од њих, укључујући све копнене биљке, подилазе смени генерација, са две различите вишећелијске структуре, гаметофит и спорофит.Еволуционарно порекло и значај прилагодљивости сексуалне репродукције је расправљано у страницама „Еволуција сексуалне репродукције“ и „Порекло и функције миозе”.

Гаметофит је вишећелијска структура (биљка) која је хаплоидна, садржи један сет хромозома у свакој ћелији.Гаметофит производи мушке или женске гамете (или оба), процесом дељења ћелија који се назива митоза.У васкуларним биљкама са засебним гаметофитима, женски гаметофити су познати као мегагаметофити (мега=велики, производе велике јајне ћелије) док су мушки гаметофити звани микрогаметофити (микро=мали, производе мале сперматичне ћелије).

Спајање мушких и женских гамета (оплођавање) производи диплоидне зиготе, које настају митотичким ћелијским деобама у вишећелијске спорофите. Одрасли спорофити производе споре мејозом, што понекад називамо „редукционом деобом“ зато што се парови хромозома поново деле да би формирали један сет.

Код маховина и јетрењача гаметофит је релативно велик, док је спорофит много мања структура која се никада не дели од гаметофита.Код папрати, голосеменица и скривеносеменица, гаметофити су релативно мали а спорофити много већи.Код голосеменица и скривено семеница мегагаметофити се налазе у неоплођеној јајној ћелији (која ће се можда развити у семе) док се микрогаметофити налазе у зрну полена.

Еволуција гамета

Први ступањ у развићу гамета налази се код нижих алги и гљива.Ту су гамети оба пола истоветни и по облику и по величини и називају се изогамети.Ови гамети су исти само морфолошки, а физиолошки се међу собом разликују, једни су мушки, а други женски, и обично се означавају као + и – гамети (пошто нема морфолошких разлика између њих).Копулација изогамета означава се као изогамија.

Следећа етапа у еволуцији гамета карактерише се тиме што се јављају разлике у њиховој величини (диморфизам).Један гамет је крупнији – то је женски, а други је ситнији – мишки.То су анизогамети.Анизогамети су лепо изражени, на пример, код зелене алге Еудорина.Као и изогамети и анизогамети су покретни.Оплођење анизогамета је анизогамија.

У даљој еволуцији гамета долази се до тога да један гамет постаје непокретан.То је женски гамет.Он је и крупнији, са доста резервних хранљивих материја, и назива се јајна ћелија (јаје).Мушки гамет је ситнији, и даље је покретљив, и назива се (спермазоид) антерозоид.Женски гамет (односно јајна ћелија) развија се у једноћелијској гаметанги која се зове оогонија (код алги и гљива), или у вишећелијској гаметангији – архегонији (почев од маховина).Мушки гамети постају у мушким гаметангијама косе се називају антеридије.И код неких примитивних представника Gymnospermae (Cycas) налази се покретљиви антерозоиди.

Последња етапа у еволуцији гамета одликује се тим што мушки гамет постаје непокретљив – значи оба гамета су потпуно непокретљиви. То је случај код биљака највише организације (савршеније голосеменице и све скривеносеменице).

Види још

Размножавање биљака

Литература

• Којић М.(2004) "Ботаника",Београд

Спољашње везе

• Бионет Школа
• Plant reproduction