Полузатворен предњи нелабијализован самогласник
предњи | готово предњи | средњи | готово задњи | задњи | |
затворен | |||||
готово затворен | |||||
полузатворен | |||||
средњи | |||||
полуотворен | |||||
готово отворен | |||||
отворен |
десни знак представља лабијализовани самогласник.
Полузатворен предњи нелабијализован самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је e, и одговарајући X-SAMPA симбол је e.
Карактеристике
уреди- Висина самогласника је полуотворен, што значи да је врх језика постављен између отвореног самогласника и средњег самогласника.
- Место изговора је предњи, што значи да је врх језика постављен што ближе предњем делу уста без стварања сужења да би се сматрао као сугласник.
- Лабијализованост самогласника је нелабијализован, што значи да су усне раширене.
Појава
уредиЈезик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
---|---|---|---|---|---|
Каталонски[1] | cec | [sek] | 'слеп' | Види каталонску фонологију | |
Холандски | vreemd | [vreːmt] | 'необичан' | Види холандску фонологију | |
Енглески | аустралијски | bed | [bed] | 'кревет' | Види аустралијску енглеску фонологију |
северни амерички | play | [pl̥eː] | 'играње' | Неки дијалекти. Многи говорници умјесто имају диптонг типа [eɪ]. | |
Фарски | eg | [eː] | 'ја' | ||
Француски[2] | beauté | [bote] | 'лепота' | Види француску фонологију | |
Грузински[3] | მეფჱ | [mɛpʰej] | 'краљ' | ||
Њемачки | Seele | [ˈzeːlə] | 'душа' | Види њемачку фонологију | |
Италијански[4] | stelle | [ˈstelle] | 'звезде' | Види италијанску фонологију | |
Корејски | 베다/[peda] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) | [ˈpeːda] | 'сјећи' | Види корејску фонологију | |
Норвешки | le | [leː] | 'смех' | Види норвешку фонологију | |
Пољски | dzień | [dʑeɲ] | 'дан' | Види пољску фонологију | |
Португалски[5] | mesa | [mezɐ] | 'стол' | Види португалску фонологију | |
Руски[6] | шея | [ˈʂejə] | 'врат' | Појављује се само прије меких сугласника. Види руску фонологију | |
Шведски | se | [seː] | 'види' | Види шведску фонологију | |
Вијетнамски | tê | [tē] | 'утрнути' | Види вијетнамску фонологију | |
Запотечки | Тилкуиапан[7] | ? | [] | Појављује се већином после [i], иначе самогласник је средњег реда [ɘ] |
Средњи предњи нелабијализован самогласник
уредиМноги језици, као што су шпански, јапански, корејски, грчки и турски, имају средњи предњи нелабијализован самогласник који се јасно разликује говорницима од полузатворних и полуотворених самогласника. Неки број дијалеката енглеског, такође имају такве средње предње самогласнике. Међутим, нема познатог језика да разликује сва три, не постоји посебан ИПА-симбол за средњег самогласника предњег реда, и [e] се углавном користи. Ако је прецизност пожељена, снижавајући дијакритик може да се користи: [e̞].
Иако многи језици имају само један незатворен, неотворен предњи самогласник, нема наклоњеност за то да буде средњи. Игбо језик, на пример, има полузатворен [e], док бугарски има полуотвореног [ɛ], иако ови језици не праве контраст тих самогласника са другим средњим предњим самогласницима.
Појава
уредиУ следећем транскрипцијама, спуштајући дијакритик је изостављен због једноставности.
Језик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
---|---|---|---|---|---|
Албански | keq | [kec] | 'лош' | ||
Хрватски | deset | [deset] | 'десет' | ||
Енглески | јокширски[8] | play | [pleː] | 'игра' | Види енглеску фонологију |
Хебрејски | חלק | [χelek] | 'дело' | Хебрејски самогласници нису показани у писму, види Некудот и хебрејску фонологију | |
Мађарски[9] | hét | [heːt] | 'недељу дана, седам' | Види мађарску фонологију | |
Фински[10] | menen | [menen] | 'ја (ћу) ићи' | ||
Грчки | φαινόμενο | [feˈnomeˌno] | 'феноменон' | Види савремену грчку фонологију | |
Јапански | 笑み | [emi] | 'смех' | Види јапанску фонологију | |
Корејски | 베개 | [peˈɡɛ] | 'јастук' | Види корејску фонологију | |
Румунски | fete | [ˈfete] | 'цуре' | Види румунску фонологију | |
Руски[11] | человек | [t͡ɕɪlɐˈvʲek] | 'особа' | Појављује се само после меких сугласника. Види руску фонологију | |
Српски | жена/[žena] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) | [ʒena] | 'жена' | ||
Шпански[12] | bebé | [beˈβ̞e] | 'беба' | Види шпанску фонологију | |
Турски | ev | [ev] | 'кућа' | Види турску фонологију |
Референце
уреди- ^ Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan”, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 54, doi:10.1017/S0025100300004618
- ^ Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „French”, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73, doi:10.1017/S0025100300004874
- ^ Shosted, Ryan K.; Chikovani, Vakhtang (2006), „Standard Georgian”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 261—262, doi:10.1017/S0025100306002659
- ^ Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian”, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 119, doi:10.1017/S0025100304001628
- ^ Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese”, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 91, doi:10.1017/S0025100300005223
- ^ Jones & Ward 1969, стр. 44
- ^ Merrill, Elizabeth (2008), „Tilquiapan Zapotec” (PDF), Journal of the International Phonetic Association, 38 (1): 109—10, doi:10.1017/S0025100308003344
- ^ Roca, Iggy; Johnson, Wyn (1999), A Course in Phonology, Blackwell Publishing, стр. 179
- ^ Szende, Tamás (1994), „Hungarian”, Journal of the International Phonetic Association, 24 (2): 92, doi:10.1017/S0025100300005090
- ^ Iivonen, Antti; Harnud, Huhe (2005), „Acoustical comparison of the monophthong systems in Finnish, Mongolian and Udmurt”, Journal of the International Phonetic Association, 35 (1): 60, 66, doi:10.1017/S002510030500191X
- ^ Jones & Ward 1969, стр. 41
- ^ Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Castilian Spanish”, Journal of the International Phonetic Association, 33 (2): 256, doi:10.1017/S0025100303001373
Литература
уреди- Jones, Daniel; Ward, Dennis (1969). The Phonetics of Russian. Cambridge University Press.