Полуострво
Полуострво је део копна, попут острва одвојен од континенталне масе. Са једне стране је припојено континенту, а са три или више страна је окружено водом (обично морем).[21][22][23][24] Полуострво је облик рељефа који се протеже од копна и окружен је водом на већини, али не на свим границама.[25][26] Полуострво се такође понекад дефинише као део земље оивичен водом са три своје стране.[25][27] Полуострва постоје на свим континентима.[28][29] Величина полуострва може да варира од малог до веома великог.[28] Највеће полуострво на свету је Арабијско полуострво.[30][31] Полуострва се формирају због разних узрока.
Полуострво великих размера се назива полуконтинент, попут Европе, а њој су припојена већа полуострва, као делови који сачињавају континент, као што су: Апенинско, Балкан, Пиринејско полуострво, Скандинавско, а мања: Бретања, Јиланд, Истра, Канин, Кола, Крим, Пелопонез и Халкидика.
Етимологија
уредиРеч пенинсула потиче од латинског paeninsula, што се преводи као 'полуострво'. Сама реч Paeninsula је изведена од paene са значењем „скоро”, и insula са значењем „острво”, или заједно, „скоро острво”.[25] Реч је ушла у енглески језик у 16. веку.[25]
Дефиниција
уредиПолуострво се обично дефинише као део земље окружен већим делом, али не са свих страна,[26] али се понекад уместо тога дефинише као део земље оивичен са три његове стране.[27]
Полуострво може бити омеђено са више од једне водене површине, а водено тело не мора да буде океан или море.[32] Понекад се каже да комад земље на веома тесној речној кривини или између две реке формира полуострво, на пример у Њу Барбадос Неку у Њу Џерзију, Сједињене Државе.[26] Полуострво може бити повезано са копном преко превлаке, на пример, путем Коринтске превлаке се повезује полуострво Пелопонез.[33]
Формирање и врсте
уредиПолуострва се могу формирати услед померања континената, глацијалне ерозије, глацијалног топљења воде, таложења глацијала, морских седимента, морских трансгресија, вулкана, дивергентних граница и/или речних седиментација.[34] Више од једног фактора може утицати на формирање полуострва. На пример, у случају Флориде, дрифт континента, морски седименти и морске трансгресије су били фактори који су допринели њеном облику.[35]
Глечери
уредиУ случају формирања од глечера, (нпр. Антарктичко полуострво или Кејп Код), полуострва могу настати услед глацијалне ерозије, отопљене воде и/или таложења.[36] Ако је ерозија формирала полуострво, биле су присутне мекше и тврђе стене, а пошто глечер еродира само мекше стене, формиран је басен.[36] Ово може да створи полуострва, и то се догодило се на пример на полуострву Кевинав.[36]
У случају формирања од отопљене воде, глечери који се отапају таложе седимент и формирају морене, које делују као бране за отопљену воду.[36] Ово може да створи водена тела која окружују копно, формирајући полуострва.[36]
Ако је таложење формирало полуострво, полуострво је било састављено од седиментних стена, које су настале великим наслагама глацијалног дрифта.[37][38] Брдо наношења постаје полуострво ако се брдо формирало близу воде, али је и даље било повезано са копном, на пример током формирања Кејп Кода пре око 23.000 година.[39][40]
Други
уредиУ случају формирања од вулкана, када вулкан еруптира магму близу воде, може да формира полуострво (нпр. полуострво Аљаска).[37] Полуострва настала од вулкана су посебно честа када вулкан еруптира у близини плитке воде.[41] Морски седимент може da формира полуострва стварањем кречњака.[42] Полуострво расцепа може се формирати као резултат дивергентне границе у тектоници плоча (нпр. Арабијско полуострво),[43][44] док конвергентна граница може такође формирати полуострва (нпр. Гибралтар или Индијски потконтинент).[45] Полуострва се могу формирати и услед седиментације у рекама. Када се река која носи седимент улива у океан, седимент се таложи, формирајући полуострво делте.[46]
Морске трансгресије (промене нивоа мора) могу да формирају полуострва, али могу утицати и на постојећа полуострва. На пример, ниво воде може да се промени, што доводи до тога да полуострво постане острво током високог водостаја.[47] Слично, влажно време које узрокује виши ниво воде чини да полуострва изгледају мања, док суво време чини да изгледају већа.[48] Пораст нивоа мора услед глобалног загревања ће временом трајно смањити величину неких полуострва.[49]
Употребе
уредиПолуострва су позната по томе што се кориштена као склоништа за људе и неандерталце.[50] Облик рељефа је повољан јер даје приступ лову и копненим и морским животињама.[50] Она такође могу послужити као маркери државних граница.[51]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Gray, Colin S.; Sloan, Geoffrey (2014). Geopolitics, Geography and Strategy. Routledge. ISBN 9781135265021. Приступљено 10. 11. 2014.
- ^ „Balkans”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 2017-12-13.
- ^ Schaefer, Richard T. (2008). Encyclopedia of Race, Ethnicity, and Society. Sage. стр. 129. ISBN 978-1-4129-2694-2.
- ^ Alexander Vezenkov (2017). „Entangled Geographies of the Balkans: The Boundaries of the Region and the Limits of the Discipline”. Ур.: Roumen Dontchev Daskalov, Tchavdar Marinov. Entangled Histories of the Balkans – Volume Four: Concepts, Approaches, and (Self-) Representations. Brill. стр. 115—256. ISBN 978-90-04-33782-4.
- ^ Cummings, Vicki; Jordan, Peter; Zvelebil, Marek, ур. (2014). The Oxford Handbook of the Archaeology and Anthropology of Hunter-Gatherers. Oxford; New York: Oxford University Press. стр. 838.
- ^ Lavsund, Sten; Nygren, Tuire; Solberg, Erling (2003). „Status of moose populations and challenges to moose management in Fennoscandia”. Alces. Архивирано из оригинала 2007-03-06. г. — преко HighBeam Research.
- ^ „MODIS Components”. Приступљено 11. 8. 2015.
- ^ „MODIS Characterization Support Team”. Приступљено 18. 7. 2015.
- ^ „Florida | Map, Population, History, & Facts”. Encyclopedia Britannica. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ „Florida | State Facts & History”. www.infoplease.com. Архивирано из оригинала 30. 6. 2020. г. Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ „Florida”. www.americaslibrary.gov. Архивирано из оригинала 27. 4. 2020. г. Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ „Shuttle Missions: STS-95”. Mission Archives. NASA. Приступљено 5. 5. 2018.
- ^ Hopkins, Daniel J.; Staff, Merriam-Webster; 편집부 (2001). Merriam Webster's Geographical Dictionary. Merriam-Webster (Third изд.). Merriam-Webster. стр. 61. ISBN 978-0877795469.
- ^ Niz, Ellen Sturm (2006-04-10). Peninsulas (на језику: енглески). Capstone. стр. 19. ISBN 9780736861427.
- ^ McColl, R. W. (2014-05-14). Encyclopedia of World Geography (на језику: енглески). Infobase Publishing. ISBN 9780816072293.
- ^ Condra, Jill (2013-04-09). Encyclopedia of National Dress: Traditional Clothing Around the World [2 Volumes] (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 9780313376375.
- ^ Dodge, Christine Huda (2003-04-01). The Everything Understanding Islam Book: A Complete and Easy to Read Guide to Muslim Beliefs, Practices, Traditions, and Culture (на језику: енглески). Simon and Schuster. ISBN 9781605505459.
- ^ „15 Largest Peninsulas in the World”. WorldAtlas (на језику: енглески). Приступљено 2017-10-21.
- ^ NASA, Goddard Space Flight Center (14. 2. 2011). „Ocean Color Browse”. Приступљено 14. 2. 2011.
- ^ Hooker, S.B.; McClain, C.R. (1. 4. 2000). „The calibration and validation of SeaWiFS data”. Progress in Oceanography. 45 (3–4): 427—465. Bibcode:2000PrOce..45..427H. doi:10.1016/S0079-6611(00)00012-4.
- ^ Word Histories and Mysteries: From Abracadabra to Zeus. Houghton Mifflin Harcourt. 2004. стр. 216. ISBN 978-0547350271. OCLC 55746553.
- ^ „pen·in·su·la”. American Heritage Dictionary of the English Language. Houghton Mifflin Harcourt. 2016. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „Definition of peninsula”. Cambridge Dictionaries Online. Cambridge University Press. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ „Definition of peninsula”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 1. 5. 2016.
- ^ а б в г HMH 2004, стр. 216.
- ^ а б в Kersey, Paul (23. 7. 2021). „What is a Peninsula?”. Infoplease (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-30.
- ^ а б „list of peninsulas”. Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-30.
- ^ а б Society, National Geographic (2011-01-21). „peninsula”. National Geographic Society (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 04. 2022. г. Приступљено 2022-04-30.
- ^ Nadeau 2006, стр. 5.
- ^ Mis 2009, стр. 20.
- ^ Niz 2006, стр. 19. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFNiz2006 (help)
- ^ Heos 2010, стр. 15.
- ^ Heos 2010, стр. 9.
- ^ Mis 2009, стр. 6.
- ^ Heos 2010, стр. 8.
- ^ а б в г д Heos 2010, стр. 31.
- ^ а б Nadeau 2006, стр. 6.
- ^ Heos 2010, стр. 32–33.
- ^ Nadeau 2006, стр. 9.
- ^ Wyckoff 1999, стр. 328.
- ^ Heos 2010, стр. 44.
- ^ Heos 2010, стр. 21–23.
- ^ Nadeau 2006, стр. 10.
- ^ Heos 2010, стр. 43–44.
- ^ Heos 2010, стр. 40.
- ^ Nadeau 2006, стр. 13.
- ^ Niz 2006, стр. 7. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFNiz2006 (help)
- ^ Niz 2006, стр. 13. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFNiz2006 (help)
- ^ Nadeau 2006, стр. 21.
- ^ а б Heos 2010, стр. 45.
- ^ Heos 2010, стр. 48.
Литература
уреди- Heos, Bridget (2010). The creation of peninsulas (1st изд.). New York: Rosen Pub. ISBN 978-1-4358-5301-0. OCLC 277466133.
- Mis, Melody S. (2009). Exploring peninsulas (1st изд.). New York: PowerKids Press. ISBN 978-1-4358-2711-0. OCLC 230802567.
- Nadeau, Isaac (2006). Peninsulas (1st изд.). New York: Rosen Pub. Group's PowerKids Press. ISBN 1-4042-3125-0. OCLC 57068647.
- Niz, Ellen Sturm (2006). Peninsulas. Mankato, Minn.: Capstone Press. ISBN 0-7368-4308-6. OCLC 57366483.
- Word Histories and Mysteries: From Abracadabra to Zeus. Houghton Mifflin Harcourt. 2004. ISBN 978-0547350271. OCLC 55746553.
- Wyckoff, Jerome (1999). Reading the earth : landforms in the making. Mahwah, NJ: Adastra West, Inc. ISBN 0-9674075-0-8. OCLC 43274886.
- Room, Adrian (1996). An Alphabetical Guide to the Language of Name Studies. Lanham and London: The Scarecrow Press. ISBN 9780810831698.
- Hargitai Hetal. (2015) Classification and Characterization of Planetary Landforms. In: Hargitai H (ed) Encyclopedia of Planetary Landforms. Springer.Hargitai, Henrik; Kereszturi, Ákos, ур. (2015). Encyclopedia of Planetary Landforms. ISBN 978-1-4614-3133-6. S2CID 132406061. doi:10.1007/978-1-4614-3134-3.. https://link.springer.com/content/pdf/bbm%3A978-1-4614-3134-3%2F1.pdf
- Page D (2015) The Geology of Planetary Landforms. In: Hargitai H (ed) Encyclopedia of Planetary Landforms. Springer.
- De Geer, Sten (1928). „Das geologische Fennoskandia und das geographische Baltoskandia” [The geological Fennoscandia and the geographical Baltoscandia] (PDF). Geografiska Annaler (на језику: немачки). Swedish Society for Anthropology and Geography. 10: 119—139. OCLC 604361828. Приступљено 22. 4. 2018.
- Ramsay, W., 1898. Über die Geologische Entwicklung der Halbinsel Kola in der Quartärzeit. Fennia 16 (1), 151 p.
Спољашње везе
уреди- Медији везани за чланак Полуострво на Викимедијиној остави