Полуострво

географски појам

Полуострво је део копна, попут острва одвојен од континенталне масе. Са једне стране је припојено континенту, а са три или више страна је окружено водом (обично морем).[21][22][23][24] Полуострво је облик рељефа који се протеже од копна и окружен је водом на већини, али не на свим границама.[25][26] Полуострво се такође понекад дефинише као део земље оивичен водом са три своје стране.[25][27] Полуострва постоје на свим континентима.[28][29] Величина полуострва може да варира од малог до веома великог.[28] Највеће полуострво на свету је Арабијско полуострво.[30][31] Полуострва се формирају због разних узрока.

Сателитске фотографије полуострва: врх: Финоскандијско полуострво,[5][6] фотографија помоћу спектродијаметра (MODIS[7][8]), Флорида,[9][10][11] фотографија снимљена током STS-95[12]; доле: Арабијско полуострво,[13][14][15][16][17][18] највеће полуострво на планети, фото SeaWiFS[19][20]

Полуострво великих размера се назива полуконтинент, попут Европе, а њој су припојена већа полуострва, као делови који сачињавају континент, као што су: Апенинско, Балкан, Пиринејско полуострво, Скандинавско, а мања: Бретања, Јиланд, Истра, Канин, Кола, Крим, Пелопонез и Халкидика.

ЕтимологијаУреди

Реч пенинсула потиче од латинског paeninsula, што се преводи као 'полуострво'. Сама реч Paeninsula је изведена од paene са значењем „скоро”, и insula са значењем „острво”, или заједно, „скоро острво”.[25] Реч је ушла у енглески језик у 16. веку.[25]

ДефиницијаУреди

Полуострво се обично дефинише као део земље окружен већим делом, али не са свих страна,[26] али се понекад уместо тога дефинише као део земље оивичен са три његове стране.[27]

Полуострво може бити омеђено са више од једне водене површине, а водено тело не мора да буде океан или море.[32] Понекад се каже да комад земље на веома тесној речној кривини или између две реке формира полуострво, на пример у Њу Барбадос Неку у Њу Џерзију, Сједињене Државе.[26] Полуострво може бити повезано са копном преко превлаке, на пример, путем Коринтске превлаке се повезује полуострво Пелопонез.[33]

Формирање и врстеУреди

Полуострва се могу формирати услед померања континената, глацијалне ерозије, глацијалног топљења воде, таложења глацијала, морских седимента, морских трансгресија, вулкана, дивергентних граница и/или речних седиментација.[34] Више од једног фактора може утицати на формирање полуострва. На пример, у случају Флориде, дрифт континента, морски седименти и морске трансгресије су били фактори који су допринели њеном облику.[35]

ГлечериУреди

У случају формирања од глечера, (нпр. Антарктичко полуострво или Кејп Код), полуострва могу настати услед глацијалне ерозије, отопљене воде и/или таложења.[36] Ако је ерозија формирала полуострво, биле су присутне мекше и тврђе стене, а пошто глечер еродира само мекше стене, формиран је басен.[36] Ово може да створи полуострва, и то се догодило се на пример на полуострву Кевинав.[36]

У случају формирања од отопљене воде, глечери који се отапају таложе седимент и формирају морене, које делују као бране за отопљену воду.[36] Ово може да створи водена тела која окружују копно, формирајући полуострва.[36]

Ако је таложење формирало полуострво, полуострво је било састављено од седиментних стена, које су настале великим наслагама глацијалног дрифта.[37][38] Брдо наношења постаје полуострво ако се брдо формирало близу воде, али је и даље било повезано са копном, на пример током формирања Кејп Кода пре око 23.000 година.[39][40]

ДругиУреди

У случају формирања од вулкана, када вулкан еруптира магму близу воде, може да формира полуострво (нпр. полуострво Аљаска).[37] Полуострва настала од вулкана су посебно честа када вулкан еруптира у близини плитке воде.[41] Морски седимент може da формира полуострва стварањем кречњака.[42] Полуострво расцепа може се формирати као резултат дивергентне границе у тектоници плоча (нпр. Арабијско полуострво),[43][44] док конвергентна граница може такође формирати полуострва (нпр. Гибралтар или Индијски потконтинент).[45] Полуострва се могу формирати и услед седиментације у рекама. Када се река која носи седимент улива у океан, седимент се таложи, формирајући полуострво делте.[46]

Морске трансгресије (промене нивоа мора) могу да формирају полуострва, али могу утицати и на постојећа полуострва. На пример, ниво воде може да се промени, што доводи до тога да полуострво постане острво током високог водостаја.[47] Слично, влажно време које узрокује виши ниво воде чини да полуострва изгледају мања, док суво време чини да изгледају већа.[48] Пораст нивоа мора услед глобалног загревања ће временом трајно смањити величину неких полуострва.[49]

УпотребеУреди

Полуострва су позната по томе што се кориштена као склоништа за људе и неандерталце.[50] Облик рељефа је повољан јер даје приступ лову и копненим и морским животињама.[50] Она такође могу послужити као маркери државних граница.[51]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Gray, Colin S.; Sloan, Geoffrey (2014). Geopolitics, Geography and Strategy. ISBN 9781135265021. Приступљено 10. 11. 2014. 
  2. ^ „Balkans”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 2017-12-13. 
  3. ^ Richard T. Schaefer (2008). Encyclopedia of Race, Ethnicity, and Society. Sage. стр. 129. ISBN 978-1-4129-2694-2. 
  4. ^ Alexander Vezenkov (2017). „Entangled Geographies of the Balkans: The Boundaries of the Region and the Limits of the Discipline”. Ур.: Roumen Dontchev Daskalov, Tchavdar Marinov. Entangled Histories of the Balkans – Volume Four: Concepts, Approaches, and (Self-) Representations. Brill. стр. 115—256. ISBN 978-90-04-33782-4. 
  5. ^ Cummings, Vicki; Jordan, Peter; Zvelebil, Marek, ур. (2014). The Oxford Handbook of the Archaeology and Anthropology of Hunter-Gatherers. Oxford; New York: Oxford University Press. стр. 838. 
  6. ^ Lavsund, Sten; Nygren, Tuire; Solberg, Erling (2003). „Status of moose populations and challenges to moose management in Fennoscandia”. Alces. Архивирано из оригинала на датум 2007-03-06 — преко HighBeam Research. 
  7. ^ „MODIS Components”. Приступљено 11. 8. 2015. 
  8. ^ „MODIS Characterization Support Team”. Приступљено 18. 7. 2015. 
  9. ^ „Florida | Map, Population, History, & Facts”. Encyclopedia Britannica. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2020. Приступљено 30. 6. 2020. 
  10. ^ „Florida | State Facts & History”. www.infoplease.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2020. Приступљено 30. 6. 2020. 
  11. ^ „Florida”. www.americaslibrary.gov. Архивирано из оригинала на датум 27. 4. 2020. Приступљено 30. 6. 2020. 
  12. ^ „Shuttle Missions: STS-95”. Mission Archives. NASA. Приступљено 5. 5. 2018. 
  13. ^ Hopkins, Daniel J.; Staff, Merriam-Webster; 편집부 (2001). Merriam Webster's Geographical Dictionary. Merriam-Webster (Third изд.). стр. 61. ISBN 978-0877795469. 
  14. ^ Niz, Ellen Sturm (2006-04-10). Peninsulas  (на језику: енглески). Capstone. стр. 19. ISBN 9780736861427. 
  15. ^ McColl, R. W. (2014-05-14). Encyclopedia of World Geography (на језику: енглески). Infobase Publishing. ISBN 9780816072293. 
  16. ^ Condra, Jill (2013-04-09). Encyclopedia of National Dress: Traditional Clothing Around the World [2 Volumes] (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 9780313376375. 
  17. ^ Dodge, Christine Huda (2003-04-01). The Everything Understanding Islam Book: A Complete and Easy to Read Guide to Muslim Beliefs, Practices, Traditions, and Culture (на језику: енглески). Simon and Schuster. ISBN 9781605505459. 
  18. ^ „15 Largest Peninsulas in the World”. WorldAtlas (на језику: енглески). Приступљено 2017-10-21. 
  19. ^ NASA, Goddard Space Flight Center (14. 2. 2011). „Ocean Color Browse”. Приступљено 14. 2. 2011. 
  20. ^ Hooker, S.B.; McClain, C.R. (1. 4. 2000). „The calibration and validation of SeaWiFS data”. Progress in Oceanography. 45 (3–4): 427—465. Bibcode:2000PrOce..45..427H. doi:10.1016/S0079-6611(00)00012-4. 
  21. ^ Word Histories and Mysteries: From Abracadabra to Zeus. Houghton Mifflin Harcourt. 2004. стр. 216. ISBN 978-0547350271. OCLC 55746553. 
  22. ^ „pen·in·su·la”. American Heritage Dictionary of the English Language. Houghton Mifflin Harcourt. 2016. Приступљено 1. 5. 2016. 
  23. ^ „Definition of peninsula”. Cambridge Dictionaries Online. Cambridge University Press. Приступљено 1. 5. 2016. 
  24. ^ „Definition of peninsula”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 1. 5. 2016. 
  25. ^ а б в г HMH 2004, стр. 216.
  26. ^ а б в Kersey, Paul (23. 7. 2021). „What is a Peninsula?”. Infoplease (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-30. 
  27. ^ а б „list of peninsulas”. Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-30. 
  28. ^ а б Society, National Geographic (2011-01-21). „peninsula”. National Geographic Society (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-30. 
  29. ^ Nadeau 2006, стр. 5.
  30. ^ Mis 2009, стр. 20.
  31. ^ Niz 2006, стр. 19.
  32. ^ Heos 2010, стр. 15.
  33. ^ Heos 2010, стр. 9.
  34. ^ Mis 2009, стр. 6.
  35. ^ Heos 2010, стр. 8.
  36. ^ а б в г д Heos 2010, стр. 31.
  37. ^ а б Nadeau 2006, стр. 6.
  38. ^ Heos 2010, стр. 32–33.
  39. ^ Nadeau 2006, стр. 9.
  40. ^ Wyckoff 1999, стр. 328.
  41. ^ Heos 2010, стр. 44.
  42. ^ Heos 2010, стр. 21–23.
  43. ^ Nadeau 2006, стр. 10.
  44. ^ Heos 2010, стр. 43–44.
  45. ^ Heos 2010, стр. 40.
  46. ^ Nadeau 2006, стр. 13.
  47. ^ Niz 2006, стр. 7.
  48. ^ Niz 2006, стр. 13.
  49. ^ Nadeau 2006, стр. 21.
  50. ^ а б Heos 2010, стр. 45.
  51. ^ Heos 2010, стр. 48.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

  •   Медији везани за чланак Полуострво на Викимедијиној остави