Попис становништва 2023. у Црној Гори

Попис становништва 2023. у Црној Гори био је попис становништва који је у Црној Гори спроведен у периоду од 3. до 28. децембра 2023. године.[1] Попис је организовала и спровела Управа за статистику Црне Горе (Monstat), а објављивање првих прелиминарних резултата најављено је за крај јануара 2024. године.[2]

Иако је раније било планирано да попис буде спроведен током 2021, односно 2022. године, неповољне здравствене прилике (Пандемија ковида 19 у Црној Гори) навеле су државну власт да се планирани попис одложи за наредну (2022) годину, а потом је због избијања политичке кризе у Црној Гори донета одлука да се попис поново одложи, за јесен 2023. године.[3][4]

На седници одржаној 29. децембра 2021. године, Влада Црне Горе је усвојила Предлог закона о попису становништва, који је потом упућен у скупштинску процедуру ради усвајања.[5] Пошто је у међувремену дошло до политичких промена, нова влада је 2. јуна 2022. године израдила нови предлог закона о попису становништва.[6]

Поједина питања која се односе на предстојећи попис становништва изазвала су посебну пажњу јавности, како у самој Црној Гори тако и изван ње, што се на првом мјесту односило на евентуалну промјену пописне методологије. Тим поводом је дошло до обнове ранијих расправа о методологији прикупљања и вјеродостојности обраде пописних података о кључним идентитетским категоријама, као што су етничка припадност и матерњи језик, односно вероисповест,[7] чиме је потврђен значај ових питања за унутрашње политичке односе у Црној Гори.[8]

Предлогом закона од 2. јуна 2022. године, предвиђено је да ће се у склопу пописа прикупљати и подаци о идентитетским категоријама, ко што су: етничка припадност, матерњи језик и вероисповест (9. члан).[9]

Уредбом од 6. марта 2023. године, као датум пописа одређен је мјесец новембар, али та одредба је промјењена накнадним одлукама од 31. октобра и 29. новембра, чиме је датум пописа помјерен за децембар, што је потом и спроведено.[10]

Питање о промјени пописне методологије уреди

У годинама које су претходиле попису, поједине организације и установе у Црној Гори залагале су се за промјену пописне методологије, путем напуштања непосредног пописивања становнишва и преласка на систем обраде посебних база података, које су у Црној Гори још увијек биле у процесу формирања. Ове најаве довеле су до покретања стручних расправа о оправданости предложених промјена, на шта су се надовезале и расправе о евентуалним проблемима и могућим злоупотребама. Сва ова питања довела су до обнављања ранијих расправа о утврђивању одговорности за пропусте који су уочени током спровођења претходних пописа, због чега су биле поднете и кривичне пријаве против Гордане Радојевић, директорке Завода за статистику Црне Горе.[11][12]

Прве најаве о промјени пописне методологије појавиле су се током 2017. године,[13][14] а недуго потом учињени су и први званични кораци ка формулисању нове пописне политике у Црној Гори. Почетком 2018. године, руководство Завода за статистику Црне Горе је припремило посебну службену информацију, која је 22. фебруара 2018. године усвојена од стране Владе Црне Горе. Том приликом, Влада је усвојила и посебне закључке, наложивши Министарству унутрашњих послова Црне Горе и другим државним установама да започну са одговарајућим припремама за спровођење предстојећег пописа по новом моделу.[15][16]

Током 2018. и 2019. године, упоредо са трансформацијом Завода за статистику Црне Горе у "Управу за статистику", предузет је низ корака у циљу покретања процедуре за измјену законских прописа којима се регулише начин спровођења пописа и начин обраде посебних база података.[17] У исто вријеме, убрзан је рад на формирању јединственог "Адресног регистра", који се сматра кључним за успјешно спровођење нове пописне методологије.[18] Ради провјере новог начина прикупљања и обраде пописних података, организован је и пробни попис становништва.[19][20] Током љета 2019. године, Управа за статистику је позвала невладине организације да се укључе у рад стручних тијела за припрему реформе пописног законодавства, а окончање скупштинске процедуре и доношење новог закона о попису становништва најављено је за 2020. годину.[21]

Након политичких промјена у Црној Гори (2020), заговорници увођења нове пописне методологије изгубили су упориште у органима власти, тако да је врменом превладао став да би предстојећи попис требало спровести на досадашњи начин, путем непосредног пописивања становништва, што је потом и усвојено, а ново руководство Управе за статистику именовано је у јесен 2021. године.[22]

Питање повјерења уреди

Упоредо са покретањем питања о промјени пописне методологије обновљене су и расправе о пропустима и злоупотребама са претходних пописа, а оштрица критике је поново усмјерена ка руководству Управе за статистику Црне Горе, на челу са директорком Горданом Радојевић, која је у јавности још од раније била означена као страначки кадар владајуће Демократске партије социјалиста Црне Горе и особа блиска највишим носиоцима државне власти у Црној Гори, што се на дјелу показало 2014. године, када је успјела да опстане на директорској функцији упркос пресуди Уставног суда Црне Горе којом су као незаконите означене њене одлуке о ускраћивању приступа пописним и изборним подацима, чиме је извршена опструкција истраге која је вођена поводом изборних злоупотреба.[23][24][25][26]

Усљед поменутих околности, разни друштвени чиниоци су јавно исказали своје неповјерење према руководству Управе за статистику Црне Горе, указујући на бројне пропусте у раду те установе.[27] У исто вријеме, изражена је и сумња у методолошку оправданост увођења новог пописног модела, заснованог на базама података које се налазе под директном контролом државних власти, чиме се отвара могућност за вршење разних злоупотреба. Посебна пажња јавности усмјерена је ка питањима која се односе на методологију прикупљања и обраде података о кључним идентитетским категоријама, као што су етничка припадност и матерњи језик. Тим поводом је од стране представника српског народа у Црној Гори у више наврата указивано на опасност од понављања и интензивирања пописних манипулација, притисака и других злоупотреба, које се од стране режима врше у циљу наставка и додатног интензивирања десрбизације и црногоризације, чиме се на предстојећем попису желе остварити два кључна етнополитичка циља: апсолутна црногорска етничка већина и апсолутна црногорска језичка већина.[28][29][30][31][32][33][34][35]

Иако су припреме за промјену пописног модела већ увелико у току, српске и просрпске странке у Црној Гори још увијек нијесу заузеле заједнички став о предложеним законским рјешењима, нити је тим поводом одржан било какав састанак ради заједничког договора о поменутим питањима, а посебну непознаницу представља став несрпског Покрета за промјене, који се још увек није изјаснио против промјене пописне методологије, што је од посебног значаја за највећу српску странку - Нову српску демократију, која се још од 2012. године налази у коалицији са ПЗП.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Monstat (2023): Uredba o utvrđivanju perioda sprovođenja popisa stanovništva, domaćinstava i stanova i referentnog momenta popisa (prečišćeni tekst)
  2. ^ Monstat (2023): Popis (aktuelnosti)
  3. ^ Pobjeda (2021): Vlast i opozicija različito o popisu
  4. ^ Политика (2022): Попис у Црној Гори у октобру следеће године
  5. ^ 53. сједница Владе Црне Горе (29. децембар 2021. године
  6. ^ 6. сједница Владе Црне Горе (2. јун 2022. године)
  7. ^ Slobodna Evropa (2021): Popis u Crnoj Gori - bez nacije, vjere i jezika?
  8. ^ Uprava za statistiku Crne Gore
  9. ^ Предлог закона о попису становништва, домаћинстава и станова са Извјештајем са јавне расправе (2022)
  10. ^ Monstat (2023): Nacionalno zakonodavstvo
  11. ^ НСД (2011): Кривична пријава против Гордане Радојевић
  12. ^ Mondo (2011): Krivična prijava za crnogorske statističare
  13. ^ RTCG (2017): CG napredovala u oblasti statistike
  14. ^ EUICM (2017): Ostvareni rezultati u oblasti statistike
  15. ^ „Vlada Republike Crne Gore: Zaključci od 22. februara 2018. godine.”. Архивирано из оригинала 05. 09. 2019. г. Приступљено 09. 09. 2019. 
  16. ^ Kodex (2018): Priprema se registarski Popis stanovništva
  17. ^ Uprava za statistiku (2019): Izvještaj o izvršenju godišnjeg plana zvanične statistike za 2018. godinu
  18. ^ CDM (2019): Uprava za nekretnine objedinjuje registre kućnih brojeva, ulica i trgova
  19. ^ FOS (2019): Počinje probni popis stanovništva, CG napušta model „od vrata do vrata”?
  20. ^ Vijesti (2019): Probnim popisom se testiraju metodi dobijanja podataka o stanovništvu
  21. ^ Uprava za statistiku (2019): Javni poziv za predlaganje predstavnika nevladine organizacije u Radnu grupu za pripremu Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine
  22. ^ Pobjeda (2021): Miroslav Pejović novi direktor Monstata
  23. ^ ИН4С (2014): МАНС: Монстат вршио опструкцију истраге изборних злоупотреба
  24. ^ Vijesti (2014): Pavlović: Radojević se sprda sa Upravnim sudom i zdravim razumom
  25. ^ Вечерње новости (2015): Мило удомио све своје
  26. ^ Dan (2018): Direktorka Monstata dodatno zarađuje na Milovom fakultetu
  27. ^ RTCG (2019): Uhvatili smo MONSTAT u brutalnoj laži
  28. ^ Глас Холмије (2018): Бошко Вукићевић: О наредном попису становништва
  29. ^ ИН4С (2018): Вучуровић: Бечић дио пројекта смањења процента Срба на попису 2021.
  30. ^ Мост (2018): Раичевић: Сатанизација Срба у Црној Гори због пописа 2021.
  31. ^ ИН4С (2018): Вукићевић: Милова србофобија због наредног пописа становништва
  32. ^ Antena M (2018): Procjena iz Srbije: Broj Srba u CG na sljedećem popisu biće manji preko pet odsto
  33. ^ Вечерње новости (2019): Режим жели да сломи кичму српском народу: Притисцима праве Црногорце[мртва веза]
  34. ^ Vijesti (2019): Milačić: Popis koji će se održati 2021. ima veću važnost od bilo kojih izbora
  35. ^ ИН4С (2019): Вукићевић: Проценат Срба и Црногораца ће бити изједначен на наредном попису

Спољашње везе уреди