Популизам у Канади
Популизам у Канади се односи на феномен популистичке политичке идеологије у Канади. Популизам је био посебно јак феномен у западној Канади и Квебеку, нарочито подржан од стране провинцијалних социјал-кредитних странки на западу и у Квебеку укључујући социјално- кредитне странке Канаде и Реформске странке Канаде. У следећим политичким покретима, Џон Ричардс (1981) види елементе популизма: либерална странка под Мекензијем и Лауријером; Петулова либерална странка Британске Колумбије током тридесетих година, Хепбернова либерална странка Онтарија, мноштво социјалистичких странки које су довеле до оснивања „CCF“, Либерално-напредна странка Манитобе, Дуплесисова „Union Nationale“ у Квебеку, рана Дифенбејкерова Торијевска странка, савезна „NDP“ под Томи Дагласом, и у извесној мери Либерална партија Џастина Трудоа.[1] Према Панизи, Квебекски популизам се великим делом преплиће са Квебекским национализмом и због тога треба да се испита узимајући у обзир сопствену идеолошку и лингвистичку динамику.[2]
19. век уреди
Против-установна популистичка политика је постала важна политичка сила у Онтарију током 19. века међу сеоским активистима и активистима радничке класе који су били под утицајем Америчких популистичких радикала.[3] Популизам је такође постао важна политичка сила у западној Канади већ од 1880-их и 1990-их.[3] Популизам је био нарочито јак у облику пољопривредничко-радничке коалиционе политике у касном 19. веку.[4]
20. век уреди
Више важних популистичких политичких покрета су се формирали широм Канаде током 20. века. Западна Канада и канадске прерије су нарочито биле извор бројних канадских популистичких покрета током 20. века.
Уједињени полљопривредници Алберте (UFA) и Уједињени пољопривредници Саскачевана (UFS) су формирали преријски пољопривредници који су одбацили парламентарну заступљеност на основу доминације странке и залагали сеза квази-синдикалистички систем функционалне заступљености у делегатској демократији.[5] UFA су управљали провинцијом Алберта од 1921. до 1935. године.[5]
Социјал- кредитна странка Алберте коју је водио Вилијам Аберхарт је заступала принципе социјалне кредитне економије са десничарксом популистичком агендом и управљала је Албертом од 1935 до 1971 године.[6] До краја 1930. социјална кредитна финансијска реформа није успела да се изврши на провинцијском нивоу, тако да је Алберта преусмерила странку да напада програме друштвене заштите и државни социјализм.[7] Ернест Менинг је преузео странку и позицију премијера Алберте од Аберхарта и усмерио се десничарској популистичкој агенди критикујући програме друштвене заштите као и веома централизоване тенденције Канадске владе.[7]
Реформска странка Канаде је била десничарска странка која је постојала од 1987 до 2000 године.[8] Онсовао ју је и водио Престон Менинг, син бившег премијера Алберте, Ернеста Менинга.[8] Била је то првобитно „протест“ странка западне канаде која је добила подршку десничара западне канаде које је разочарала федералне Прогресивно-конзерватинвне странке Канаде а нарочито склоност странке да решава приговоре Квебека према западу.[8] Такође је привукла подршку конзервативних канађана који су се обесхрабрили због немогућности „прогресивних конзервативаца“ да доставе своје обећање пореске олакшице и смањења потрошње.[8] Током 1993, Реформска странка је направила политички искорак током избора добивши велики број посланика у парламенту.[8]
Референце уреди
- ^ Conway, John F. „The Nature of Populism: A Clarification”. Review. Sage publications. VI.
- ^ Panizza 2005, стр. 174.
- ^ а б Panizza 2005, стр. 174
- ^ Panizza 2005, стр. 175
- ^ а б Panizza 2005, стр. 176
- ^ Panizza 2005, стр. 176–177
- ^ а б Panizza 2005, стр. 177
- ^ а б в г д Panizza 2005, стр. 178
Литература уреди
- McHenry, Dean Eugene (1950). The Third Force in Canada; the Co-operative Commonwealth Federation 1932–1948. Berkeley: University of California Press.
- Panizza, Francisco (2005). Populism and the Mirror of Democracy. New York: Verso. ISBN 978-1-85984-489-2.