Породица (биологија)

У биологији, породица (лат. Familia) је једна од таксономских категорија у хијерархијској класификацији организама. Налази се између реда и рода.[1]

The various levels of the scientific classification system.Životdomencarstvorazdeo/tipкlasaredporodicarodVrsta
The various levels of the scientific classification system.

У зоологији постоји конвенција да се научни називи породица завршавају на -idae. За разлику од зоологије у ботаници имена породица се завршавају на -aceae. Непосредно изнад породице налази се натпородица (лат. Superfamilia), а испод ње је потпородица (лат. Subfamilia).[2] У зоологији постоји и посебан ниво група-породица.[3]

Имена породица често се изводе из имена нарочито познатог рода те породице, али и из морфолошких особина одређене породице. Овај термин је 1689. године у ботаници увео Пјер Мањол. Код Карла Линеа се овај ниво називао Природни ред (лат. Ordines naturales) који је касније био замењен именом породица.[4].

Оно што припада фамилији — или ако се описана фамилија уопште треба признати — предлажу и одређују таксономисти практичари. Не постоје строга правила за описивање или препознавање фамилије, али се код биљака могу окарактерисати на основу вегетативних и репродуктивних особина биљних врста. Таксономисти често заузимају различите ставове о описима и можда неко време не постоји широки консензус у научној заједници. Објављивање нових података и мишљења често омогућава прилагођавања и консензус.

Nomenclature уреди

Именовање породица је кодификовано од стране разних међународних тела користећи следеће суфиксе:

  • У гљивичној, алгалној и ботаничкој номенклатури, породична имена биљака, гљивица и алги завршавају суфиксом „-aceae”, осим малог броја историјских, али широко коришћених имена, укључујући Compositae и Gramineae.[5][6]
  • У зоолошкој номенклатури породична имена животиња завршавају се суфиксом „-idae”.[7]

Историја уреди

Таксономски термин familia први је употребио француски ботаничар Пјер Магнол у свом Prodromus historiae generalis plantarum, in quo familiae plantarum per tabulas disponuntur (1689) где је седамдесет и шест група биљака које је препознао у својим табелама назвао фамилијама (familiae). Концепт ранга у то време још није био сређен, а у предговору Prodromus Магнол је говорио о уједињењу својих породица у веће genera, што је далеко од начина на који се тај термин користи данас.

Карл Лине је користио реч familia у својој Philosophia botanica (1751) да означи главне групе биљака: дрвеће[8], биље, папрати, палме и тако даље. Овај термин је користио само у морфолошком делу књиге, говорећи о вегетативним и генеративним органима биљака.

Касније, у француским ботаничким публикацијама, од Мишел Адансоновог рада Familles naturelles des plantes[9] (1763) и све до краја 19. века, реч famille је коришћена као француски еквивалент латинском ordo (или ordo naturalis).

У зоологији, породицу као средњу позицију између реда и рода увео је Пјер Андре Латреј у својој књизи Précis des caractères génériques des insectes, disposés dans un ordre naturel (1796). Он је користио фамилије (неке од којих нису именоване) у неким, али не у свим својим редовима „инсеката“ (који су тада укључивали све чланконошце).

У делима из деветнаестог века, као што су Prodromus[10][11] Августина Пирамуса де Кандоле и Genera Plantarum[12][13] Џорџа Бентама и Џозефа Далтона Хукера, ова реч ordo се користила за оно што сада има ранг породица.

Употреба уреди

Фамилије се могу користити за еволуциона, палеонтолошка и генетичка истраживања, јер су стабилније од нижих таксономских нивоа као што су родови и врсте.[14][15]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Systematics: Meaning, Branches and Its Application”. Biology Discussion (на језику: енглески). 2016-05-27. Приступљено 2017-04-12. 
  2. ^ J. McNeill et al. (2006): International Code of Botanical Nomenclature (Vienna Code). Regnum Vegetabile, 146. Koeltz Scientific Books, Königstein. ISBN 978-3-906166-48-3. Online Version (engl.), Приступљено 27. 4. 2013.
  3. ^ Internationaler Code der Zoologischen Nomenklatur, Приступљено 27. 4. 2013.
  4. ^ Gerhard Wagenitz: Wörterbuch der Botanik, 2. издање, 2003/2008. ISBN 978-3-937872-94-0. стр. 110.
  5. ^ Barnhart 1895.
  6. ^ ICN 2012, Section 2. Names of families and subfamilies, tribes and subtribes Article 18.
  7. ^ International Commission on Zoological Nomenclature (1999). „Article 29.2. Suffixes for family-group names”. International Code of Zoological Nomenclature (Fourth изд.). International Trust for Zoological Nomenclature, XXIX. стр. 306. Архивирано из оригинала 9. 11. 2004. г.  [1]
  8. ^ trees
  9. ^   Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуChisholm, Hugh, ур. (1911). „Adanson, Michel”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 1 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 183. 
  10. ^ Buek, H.W. (1840—1874). Genera, species et synonyma Candolleana: alphabetico ordine disposita, seu Index generalis et specialis ad A.P. Decandolle, Prodromum systematis naturalis regni vegetabilis. Berlin: Sumptibus librariae Nauckianae. 
  11. ^ Bentham & Hooker 1862–1883, Scitamineae pp. 636–657
  12. ^ Singh 2010, Bentham & Hooker pp. 308–312
  13. ^ Bentham & Hooker 1862–1883.
  14. ^ Sarda Sahney, Michael J. Benton & Paul A. Ferry (2010). „Links between global taxonomic diversity, ecological diversity and the expansion of vertebrates on land”. Biology Letters. 6 (4): 544—547. PMC 2936204 . PMID 20106856. doi:10.1098/rsbl.2009.1024. 
  15. ^ Sarda Sahney & Michael J. Benton (2008). „Recovery from the most profound mass extinction of all time”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 275 (1636): 759—765. PMC 2596898 . PMID 18198148. doi:10.1098/rspb.2007.1370. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди