Портал:Југословени у Шпанском грађанском рату

Портал о Југословенским добровољцима у Шпанском грађанском рату

Clanek tydne.svg ГЛАВНА СТРАНА Clanek tydne.svg РАЗГОВОР Clanek tydne.svg ШПАНСКИ БОРЦИ Clanek tydne.svg

Гојко Николиш у Шпанији Група Југословенских добровољаца — студената из Прага Застава Интернационалних бригада Плакат са ликом Благоја Паровића Група Југословенских добровољаца у логору Сан Сепријен у Француској


Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Roundel of Russia - Low Visibility.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg Five-pointed star.svg

Социјалистичка Федеративна Република Југославија О порталу Шпанија

Emblem of the International Brigades.svg Портал Југословени у Шпанском грађанском рату је настао са жељом да се што боље презентује учешће и борба Југословенских добрвољаца у Шпанском грађанском рату, од 1936. до 1939. године, као и борба шпанског народа против фашизма.

Застава Интернационалних бригада

Шпански грађански рат избио је 17. јула 1936. године када су се трупе, предвођене генералом Франциском Франком побуниле против Владе Шпанске републике, на чијем челу се налазила коалиција Народног фронта. Од самог почетка рата Франкове трупе су имале подршку фашистичких земаља — Италије и Трећег рајха, па је у септембру 1936. године Влада Шпанске републике позвала све антифашисте да се у редовима Интернационалних бригада придруже шпанском народу у борби против фашизма.

Овом позиву одазвао се велики број антифашиста широм света — преко 40.000 мушкараца и жена. Апелу се одазвала и Комунистичка партија Југославије, која је од новембра 1936. године водила акцију слања југословенских добровољаца на бојиша Шпаније. Међу борцима Интернационалних бригада борило се преко 1.700 Југословена, који су учествовали на ратиштима код Брунете, Сарагосе, у Арагону, Сан Матеу, на барикадама Мадрида и др. Њих преко 700 је погинуло у Шпанији, док су остали после рата били затварани у концентрационе логоре у Француској. Велики број шпанских добрвољаца је по повратку у Југославију, учествовао и у Народноослободилачкој борби, док су неки учествовали у покретима отпора у другим европским земљама, а пре свега Француској.

Међу југословенским добровљцима налазиле су се истакнуте личности радничког покрета и КП Југославије, а у југословенској историогафији они су називани — шпански борци и југословенски шпанци.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Изабрани чланак Шпанија

Борци батаљона Ђуро Ђаковић

Emblem of the International Brigades.svg Интернационални батаљон Ђуро Ђаковић био је војна јединица у саставу Интернационалних бригада, састављена од југословенских добровољаца који су се на страни Шпанске републике борили у грађанском рату.

Добио је име по југословенском револуционару, секретару КП Југославије, борцу за радничка права и жртви Шестојануарске диктатуре 1929. године, Ђури Ђаковићу (1886—1929).

Батаљон је био формиран децембра 1936. године и учествовао је у одбрани Мадрида, у биткама на Харами и Брунети, где је претрпео тешке губитке. После тога је, у саставу 15. интернационалне бригаде водио борбе на Арагонском фронту, а половина његових бораца изгинула је у Сарагошкој офанзиви. Након реорганизације бригада, батаљон је дошао у састав 129. интернационалне бригаде и претрпео губитке у Арагонској офанзиви. Битка на Ебру била је последњи већи оружани сукоб у којем су учествовали борци батаљона, који се затим повукао на арагонску обалу, где су његови борци демобилисани у септембру 1938. године. Упркос томе, већина њих морала је да се бори током Каталонске офанзиве и да пређе француску границу.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Изабрана Биографија Шпанија

Марко Орешковић

Emblem of the International Brigades.svg Марко Орешковић Крнтија (Широка Кула код Госпића, 3. април 1896Велико Очијево код Дрвара, 20. октобар 1941) био је револуционар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у Лици 1941. и народни херој Југославије.

Потицао је из сиромашне сељачке породице, па је као веома млад, са свега 16 година, морао напустити родну Лику и поћи у свет у потрази за послом. До почетка Првог светског рата радио је на разним пословима у Немачкој, а од 1915. године се налазио у служби Аустроугарске ратне морнарице, где је био морнар-ложач на ратном броду СМС Сент Иштван. Као противник рата и Аустроугарске био је затваран, а 1918. године је био један од присталица побуне морнара у Боки которској. Исте године је успео да преживи потапање свог ратног брода на Јадрану.

После Првог светског рата поново је ступио у војну службу у Југословенску краљевску морнарицу, али је након двогодишњег школовања за авиомеханичара напустио војску. Потом је радио као возач на Косову и Метохији, а 1926. године је дошао у Београд где је радио као возач једног министра. У Београду се укључио у раднички покрет и постао члан синдиката, а потом и Комунистичке партије Југославије (КПЈ).


Социјалистичка Федеративна Република Југославија Фото галерија из Шпаније 1936 — 1939 Шпанија

Слике из живота, рада и борбе Југословенски добровољаца у Шпанском грађанском рату 1936 — 1939

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Изабрана фотографија споменика Шпанија

Споменик борцима Интеранационалних бригада у Београду


Споменик борцима Интернационалних бригада у улици Интеранционалних бригада у Београду, подигнут 1956. године.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Изабрана песма Шпанија

Број 4 — 21 — 35
Душан Матић
одломак


Зовем се Анита


Анита сам се звала
Пупољак руже сам била
Данас сам прост број у списку жртава бомбардовања
Мадрида
Пупољак руже Шпаније
Руже Шпаније
Кап крви Шпаније
Једра ружа се разлистава
Мртво дете говори нашим срцима
Четири године сам имала
Анита сам се звала
Будућност сам Шпаније била
Оца свог и мајке љубимица сам била


Социјалистичка Федеративна Република Југославија Остали портали на Википедији на српском језику Шпанија