Портал:Југословени у Шпанском грађанском рату

Emblem of the International Brigades.svg Портал о Југословенским добровољцима у Шпанском грађанском рату

Гојко Николиш у Шпанији Група Југословенских добровољаца — студената из Прага Застава Интернационалних бригада Плакат са ликом Благоја Паровића Група Југословенских добровољаца у логору Сан Сепријен у Француској


White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg Full Star Red.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg

О Порталу

Портал Југословени у Шпанском грађанском рату настао је са жељом да се на Википедији на српском језику што боље презентује учешће и борба Југословенских добровољаца у Шпанском грађанском рату, од 1936. до 1939. године, као и борба шпанског народа против фашизма.
Застава Интернационалних бригада

Шпански грађански рат избио је 17. јула 1936. када су се трупе, предвођене генералом Франциском Франком побуниле против Владе Шпанске републике, на чијем челу се налазила коалиција Народног фронта. Од почетка рата Франкове трупе су имале подршку фашистичких земаља — Италије и Трећег рајха, па је у септембру 1936. Влада Шпанске републике позвала све антифашисте да се у редовима Интернационалних бригада придруже шпанском народу у борби против фашизма.

Овом позиву одазвао се велики број антифашиста широм света — преко 40.000 мушкараца и жена. Апелу се одазвала и Комунистичка партија Југославије, која је од новембра 1936. године водила акцију слања југословенских добровољаца на бојиштима Шпаније. Међу борцима Интернационалних бригада борило се преко 1.700 Југословена, који су учествовали на ратиштима код Брунете, Сарагосе, у Арагону, Сан Матеу, на барикадама Мадрида и др. Њих преко 700 је погинуло у Шпанији, док су остали после рата били затварани у концентрационе логоре у Француској. Велики број шпанских добрвољаца је по повратку у Југославију, учествовао и у Народноослободилачкој борби, док су неки учествовали у покретима отпора у другим европским земљама, а пре свега Француској.

Међу југословенским добровољцима налазиле су се истакнуте личности радничког покрета и КП Југославије, а у југословенској историографији они су називани — шпански борци и југословенски Шпанци.

Изабрана биографија

Марко Орешковић

Марко Орешковић Крнтија (Широка Кула код Госпића, 3. април 1896Велико Очијево код Дрвара, 20. октобар 1941) био је револуционар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у Лици 1941. и народни херој Југославије.

Потицао је из сиромашне сељачке породице, па је као веома млад, са свега 16 година, морао напустити родну Лику и поћи у свет у потрази за послом. До почетка Првог светског рата радио је на разним пословима у Немачкој, а од 1915. године се налазио у служби Аустроугарске ратне морнарице, где је био морнар-ложач на ратном броду СМС Сент Иштван. Као противник рата и Аустроугарске био је затваран, а 1918. године је био један од присталица побуне морнара у Боки которској. Исте године је успео да преживи потапање свог ратног брода на Јадрану.

После Првог светског рата поново је ступио у војну службу у Југословенску краљевску морнарицу, али је након двогодишњег школовања за авиомеханичара напустио војску. Потом је радио као возач на Косову и Метохији, а 1926. године је дошао у Београд где је радио као возач једног министра. У Београду се укључио у раднички покрет и постао члан синдиката, а потом и Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Изабрана фотографија


Споменик борцима Интернационалних бригада у Београду, подигнут 1956.

Споменик борцима Интернационалних бригада у Београду, подигнут 1956.

Изабрана песма


Број 4 — 21 — 35
Душан Матић
одломак


Зовем се Анита


Анита сам се звала
Пупољак руже сам била
Данас сам прост број у списку жртава бомбардовања
Мадрида
Пупољак руже Шпаније
Руже Шпаније
Кап крви Шпаније
Једра ружа се разлистава
Мртво дете говори нашим срцима
Четири године сам имала
Анита сам се звала
Будућност сам Шпаније била
Оца свог и мајке љубимица сам била

Слике из живота и борбе југословенских добровољаца у Шпанији 1936—1939

Портали