Портал:Бања Лука/Насељена мјеста

Изабране слике
уреди

Јануар уреди

 
Обилићево

Обилићево (некада Мејдан) је градска четврт у Бањој Луци, Република Српска, Босна и Херцеговина.

Налази се на десној обали Врбаса јужно од центра града. Састоји се из двије мјесне заједнице, Облићево 1 и Облићево 2. Насеље је добило име по Милошу Обилићу.


уреди

Фебруар уреди

 
Дебељаци

Дебељаци су насељено мјесто и сједиште мјесне заједнице на подручју града Бање Луке, Република Српска, Босна и Херцеговина. Мјесна заједница обухвата насељена мјеста Дебељаци и Понир. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 1.234 лица.


уреди

Март уреди

 
Лазарево (Бања Лука)

Лазарево (некада Буџак) је градско насеље у Бањој Луци. Подијељено је у двије мјесне заједнице:

  • Лазарево 1
  • Лазарево 2.

Лазарево је некада било село, а данас је градска четврт која се налази у сјеверном дијелу насељеног мјеста Бања Лука. Насеље Лазарево простире се: од Кумсала до Дервиша и од обале Врбаса до Новаковића, Дракулића и Петрићевца. Гранична линија између МЗ „Лазарево 1“ и МЗ „Лазарево 2“, је Ул. Књаза Милоша (стара градишка цеста). Након земљотреса у Бањој Луци 1969. године, у овом насељу је изграђен велики број монтажних објеката за становање, па је до данас остало познато као „насеље барака“. Према Попису становништва у СФРЈ 1991. Лазарево је бројало 15.786 становника. Од укупног броја становника, „МЗ Лазарево 2“ је према том попису бројала - 5.393 становника.

Прије Грађанског рата у БиХ, данашње насеље Лазарево било је подијељено на четири мјесне заједнице, и то: МЗ „Буџак 1“, МЗ „Буџак 2“, МЗ „Буџак 3“ и МЗ „Буџак 4“. Према Попису становништва у СФРЈ 1991. године, ово насеље је имало 15.786 становника. А према националној структури, становништво се изјаснило на сљедећи начин: 8.642 или 54,7% Срба, 1068 или 6,7% Mуслимана, 2913 или 18,4% Хрвата, 2309 или 14,62 Југословена и 854 или 5,4% осталих.

Број становника приказан по мјесним заједницама износио је: „Буџак 1“ - 2792 (данашње „Лазарево -1“), „Буџак 2“ - 5395 (данашње „Лазарево -1“), „Буџак 3“ - 5393 (данашње „Лазарево -2“), „Буџак 4“ - 2206 (данашње „Лазарево -1“).


уреди

Април уреди

 
Слапови Крупе

Крупа на Врбасу је насељено мјесто и сједиште мјесне заједнице на подручју Града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Налази се 25 километара јужно од центра града, на путу за Јајце и Мркоњић Град. У Крупи на Врбасу постоје три веома важна историјска историјска споменика:

Црква је смјештена на самој некрополи, а изнад ње, на стијени која се надвила над кањоном Врбаса, налазе се остаци Гребен града.

Кроз ово мјесто протиче и овдје се улијева у Врбас мања ријека понорница, која се у свом доњем току зове Крупа.

До 1963. године, Крупа на Врбасу била је и сједиште општине која је тада укинута и припојена општини Бања Лука. Према попису из 1961. године, општина Крупа на Врбасу имала је 17.438 становника, а обухватала је насељена места: Агино Село, Бочац, Добрња, Дујаковци, Кола, Крмине, Крупа на Врбасу, Локвари, Лусићи, Љубачево, Павићи, Рекавице, Стричићи и Шљивно.


уреди

Мај уреди

 
Насељено мјесто Врбања 1961. године.

Мјесна заједница Врбања налази се 6 km источно од центра Бање Луке, Република Српска, БиХ. Врбања је до пописа 1971. била посебно насељено мјесто, а од тада је у саставу насељеног мјеста Бање Луке. Кроз ово насеље пролазе двије значајне саобраћајнице: Жељезничка пруга Бања Лука - Добој и магистрални пут М4 (Бања Лука - Котор Варош - Добој). Значајни друштвени објекти и установе у Врбањи су: Амбуланта, жељезничка станица, Дом културе, спортско игралиште, Добровољно ватрогасно друштво, културно умјетничко друштво "Данко Митров", основна школа "Станко Ракита" те бројни угоститељски објекти. Насеље Врбања, значајним дијелом припада индустријској зони града Бање Луке. Најпознатији индустријски објекти у Врбањи су погони “Инцела”, “Житопродукта” и “Петрола”. Поред истоимене ријеке, природна богатства овог Бањолучког насеља су и околна брда која су позната по бројним природним изворима питке воде.

По топонимима који етимолошки потичу из времена средњовјековне Босне и ранијег периода, може се закључити да је на овом подручју постојало средњовјековно насеље. Оно је било смјештено око 500 метара сјеверно од данашњег. Традиција и предање које се сачувало међу данашњим становништвом, указују на то да је некадашње насеље било организовано по принципу сеоске задруге. Основна дјелатност становништва Врбање у прошлости је била пољопривреда. Од половине двадесетог вијека многи становници су се запослили у бањолучкој индустрији али је пољопривреда и даље остала основна дјелатност.


уреди

Јун уреди

Портал:Бања Лука/Насељена мјеста јун
уреди

Јул уреди

Портал:Бања Лука/Насељена мјеста јул
уреди

Август уреди

 
Бистрица.

Бистрица је насељено мјесто и мјесна заједница на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ.

Мањи дио насељеног мјеста Бистрица је до 2011. године припадао МЗ Сарачица, када је подијељен између мјесних заједница Сарачица и Чокорска поља. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 1.429 лица.


уреди

Септембар уреди

 
Центар.

Центар I и Центар II су мјесне заједнице у граду Бањој Луци.

У Центру се налазе институције Републике Српске, од којих су најважније зграда Владе Републике Српске, Палата Републике Српске, Бански двор, Народна скупштина Републике Српске, и многе друге институције. У Центру се налази и Градска палата, у којој је смјештен административни центар града Бања Лука.


уреди

Октобар уреди

Портал:Бања Лука/Насељена мјеста октобар
уреди

Новембар уреди

 
Бочац.

Бочац је насељено мјесто и мјесна заједница на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 946 лица.

У близини се налази истоимено акумулационо језеро и Хидроелектрана Бочац која напаја град Бањалуку електричном енергијом. У Бочцу повише Хидроелектране налази се и Тврђава Бочац која се први пут помиње 1448. године


уреди

Децембар уреди

Портал:Бања Лука/Насељена мјеста децембар
уреди