Портал:Биографија

Портал Биографија

Важан део Википедије чине биографски чланци. Преко Портала Биографија желимо да омогућимо приступ биографијама које се налазе на Википедији на српском језику, како читаоцима тако и Википедијанцима.

Википедија на српском језику има доста биографија, али и даље нам недостаје још много, а неке биографије које већ постоје захтевају дораду. Позивамо Вас на сарадњу.

PortalBiografien.jpg

„Живот сваког човека је басна коју је написао Бог”.

Ханс Кристијан Андерсен
HS Cscr-featured.svg

Изабрана биографија

Зелда Фицџералд 1922. године

Зелда Фицџералд (енгл. Zelda Fitzgerald), рођена Сејр (енгл. Zelda Sayre; Монтгомери, 24. јул 1900Ешвил, 10. март 1948) била је америчка књижевница и супруга америчког писца Ф. Скота Фицџералда, на чије је стваралаштво снажно утицала.

Рођена у Монтгомерију, Алабама, била је примећена због своје лепоте и ведрог духа и била је проглашена од стране свог супруга првом америчком флаперком. Скот и она постали су симбол доба џеза, што су и до данас остали. Тренутни успех Скотовог првог романа Ова страна раја (1920) увео их је у високо друштво, али је њихов брак мучило неумерено опијање, издаја и жестоке оптужбе. Ернест Хемингвеј, кога Зелда није волела, кривио је њу због смањења бројности Скотових књижевних дела, иако је она била жртва супругове доминације. Након што јој је дијагностификована шизофренија, она је већину времена проводила у специјалистичким клиникама и супружници су живели одвојено када је Скот изненада умро 1940. године. Зелда је умрла касније, током пожара у болници у Ешвилу, Северна Каролина.

Недавни писци и научници приказивали су Зелду као креативни таленат који је игнорисан у патријархалном друштву. Биографија из 1970. чији је аутор Ненси Милфорд, ушао је у ужи избор за Пулицерову награду. Године 1992, Зелда је постхумно примљена у Алабамину кућу славних жена.


P vip.svg

Препоручени чланци

Сјајни чланци: Алберт АјнштајнАна БоленАна ФранкБети ДејвисБранко КрсмановићВера БлагојевићВладе ДивацДаворјанка Пауновић ЗденкаДушан ЈерковићЂурађ Кастриот СкендербегЂуро ЂаковићЕн ХатавејЖарко ЗрењанинЖивко ПавловићЖикица Јовановић ШпанацЗелда ФицџералдЈанош ХуњадиЈелена ЋетковићЈован ВладимирЈован ЦвијићЈон РадулескуЈурица РибарКарло V, цар Светог римског царстваКонрад АденауерКонстантин XI Палеолог ДрагашЛеонард ОјлерЛоренс ОливијеМајкл ЏексонМарија МонтесориМарко ГобељићМарко ОрешковићМигел де СервантесМиладин ПоповићМилан ПавковМихајло ПупинМишел ВилијамсМладен Стојановић‎Нада ДимићНебојша ГлоговацНикола ТеслаНовак ЂоковићПериклеПетар ВеликиПетар КочићПетар ЛековићРис ВидерспунРихард ВагнерРичард ФајнманСандра БулокСидни КрозбиСтефан ЛазаревићСтефан НемањаСтефан Урош II Милутин‎Теодора (супруга Јустинијана I)Хилари КлинтонЧе ГевараЏенис ЏоплинЏуди Гарланд


Добри чланци: Адолф ХитлерАлександар АљехинАлександар ЂорђевићАна ИвановићБенедикт АрнолдБобан МарјановићБошко Палковљевић ПинкиБранимир ШтулићВиктор ЦојВилијам ШекспирВукашин МрњавчевићВојин ЋетковићГрејс КелиДрагутин Калор МилодановићДукаЕјси ЛоИван МилутиновићИво АндрићЈелена ЈанковићЈохан Хајнрих ПесталоциКлас-Јан ХунтеларКлинт ИствудКонстантин БодинКонстантин ЈиречекКортни КоксЛара Фабијан‎Максим ИсповедникМара СантанђелоМарија АнтоанетаМарија ТерезијаМарио АнчићМарк ОвермарсМарлен ДитрихМерил СтрипМилан ГуровићМилан ТепићМилосав ЗдравковићМихај ХрабриМоника БелучиНаиро КинтанаНемања БјелицаНикола ЈокићНикола ПашићОктавијан Август‎Ратко МладићРоберт ФишерСимона ХалепСимонида НемањићСлободан Бајић ПајаСпасенија Цана БабовићСтефан ВојиславСтефен КариТом ДимуленТомас ЛиптонУрош I ВукановићФабио КваљарелаФрансиско ФранкоЦинцар Јанко ПоповићЏена ЏејмсонЏими ВејлсШеик Муџибур Рахман

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

P vip.svg

Изабрана слика


HSutvald2-Grey.svg

Препоручена биографија

Ђоко Павићевић

Ђорђије Ђоко Павићевић (До Пјешивачки, код Даниловграда, 6. мај 1872Никшић, 4. јун 1970) био је официр Црногорске и Југословенске војске, учесник Првог светског рата и Народноослободилачке борбе, пуковник Југословенске армије и најстарији народни херој Југославије.

Потицао је из старе ратничке црногорске породице. Касно се описменио, па је тек 1906. уписао војну школу. Као официр и присталица Јанка Вукотића дошао је у сукоб са министром војним Митром Мартиновићем, због чега је под оптужбом да је противник краља Николе скоро годину дана провео у затвору. Након Балканских ратова налазио се на дужности командира пограничне чете у Ђаковици. У току Првог светског рата, у саставу Санџачке војске, током 1914. и 1915. учествовао је у српско—црногорској офанзиви у Босни. Након окупације Црне Горе био је интерниран у Мађарску, где је у заробљеничком логору остао до краја рата. Као присталица уједињења Црне Горе и Србије ступио је у нову Југословенску војску, али се 1923. пензионисао на лични захтев. До почетка Другог светског рата живео је у селу Мокри До, код Никшића.

У току Тринаестојулског устанка, заједно са четворо деце — два сина и две ћерке, у својој 69. години ступио је у борбу. Као стари ратник посебно се истакао у јесен 1941, када је након сплашњавања устанка позивао народ да се прикључи Народноослободилачком покрету (НОП). Био је заменик команданта Требјешког батаљона Никшићког одреда, са којим је учествовао у борбама током Треће непријатељске офанзиве. Јуна 1942. је постао члан Штаба Пете црногорске бригаде са којом је учествовао у походу у Босанску крајину, а потом у борбама на Неретви и Сутјесци. Од краја 1942. био је саветник команданта Треће ударне дивизије, као и већник на Првом заседању АВНОЈ-а и члан ЗАВНО Црне Горе и Боке. У чланство КП Југославије примљен је септембра 1943. године. Књижевник Владимир Назор назвао га је најстаријим партизаном Југославије.

Након завршетка рата демобилисан је у чину пуковника, а извесно време био је председник Среског одбора НОФ у Никшићу и члан Главног одбора НОФ Црне Горе. Биран је за народног посланика Народне скупштине Црне Горе. Старији син Војислав му је погинуо у рату, а млађи Бранко био је први председник Црногорске академије наука и уметности. Носилац је Партизанске споменице 1941, а Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године у својој 81. години, као најстарији носилац овог одликовања.

P vip.svg

Кратки чланци

Уколико напишете неки кратак биографски чланак (клицу), молимо Вас да користите шаблон {{клица-биографија}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из биографских чланака можете наћи у категорији "Клице биографија", док се биографије са непотпуним личним подацима (датум и место рођења) налазе у категорији "Непотпуни лични подаци".
Nuvola apps kate.png

Потребно

P vip.svg

Категорије

P vip.svg

Уредници

P vip.svg

Остали портали на Википедији