Душан Јерковић — Уча (Огар, код Пећинаца, 2. фебруар 1914 — Кадињача, код Ужица, 29. новембар 1941) био је учитељ, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Потицао је из учитељске породице. Завршио је Учитељску школу у Шапцу и до 1936. године је радио као учитељ. Прву службу добио је у селу Јакаљ, у ужичком крају. Због иступања против режима, заједно са супругом, такође учитељицом, био је 1939. године премештен у село Факовиће у источној Босни, где је службовао до почетка Другог светског рата. Припадао је групи учитеља-комуниста која се окупљала у друштву „Вук Караџић“. Преко брата Небојше, такође учитеља повезао се са илегалном Комунистичком партијом Југославије, чији је члан постао у годинама пред почетак рата.
Јула 1941. године је прешао у рачански крај, где је учествовао у организовању устанка. Био је најпре командир Рачанске партизанске чете, а након бројних успешних акција ове чете, у којима се истакао као добар командант, али и личном храброшћу, био је септембра 1941. године постављен за команданта Ужичког партизанског одреда. Под његовом комадом овај одред је ослободио Бајину Башту, Ивањицу, Чајетину, Пожегу и Косјерић. Након ослобођења Ужица и стварања слободне територије радио је у граду, који је био седиште војног и политичког руководства Народноослободилачког покрета и центар из кога се руководило ослободилачком борбом у целој Југославији.
Учествовао је у одбрани партизанске слободне територије, нарочито у време партизанско-четничког сукоба у јесен 1941. године. Када су у току завршних борби Прве непријатељске офанзиве, немачке снаге надирале из правца Бајине Баште ка Ужицу, Јерковић је 29. новембра 1941. године командовао деловима Ужичког одреда и Радничког батаљона у борби на Кадињачи, где је штићена одступница партизанским снагама и Врховоном штабу, који су се повлачили из Ужица. У овој борби погинуло је око 250 партизанских бораца, међу којима и њихов командант Душан Јерковић.
