Портал:Биографија

Портал Биографија

Важан део Википедије чине биографски чланци. Преко Портала Биографија желимо да омогућимо приступ биографијама које се налазе на Википедији на српском језику, како читаоцима тако и Википедијанцима.

Википедија на српском језику има доста биографија, али и даље нам недостаје још много, а неке биографије које већ постоје захтевају дораду. Позивамо Вас на сарадњу.

PortalBiografien.jpg

„Живот сваког човека је басна коју је написао Бог”.

Ханс Кристијан Андерсен
HS Cscr-featured.svg

Изабрана биографија

Војвода Живојин Мишић

Живојин Мишић (Струганик код Мионице, 7/19. јул 1855Београд, 20. јануар 1921) је био српски и југословенски војвода (маршал).

На самом почетку своје четрдесетогодишње службе, био је учесник српско-турских ратова (18761878), као питомац-наредник, касније потпоручник. У тим ратовима стекао је прва ратна искуства. Поред четворогодишње Артиљеријске школе завршио је Аустро-Угарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку. Такође је учествовао и у краткотрајном Српско-бугарском рату 1885. године. Пуних шест година поред редовних дужности предавао је стратегију на Војној академији. Након Мајског преврата био је приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника, пошто је сматран превише блиским свргнутој династији Обреновића, али је реактивиран 1909, током анексионе кризе на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, који га је учинио својим помоћником. Мишић је помогао генералу Путнику да састави српски ратни план у евентуалном рату са Аустро-Угарском.

И у Балканским ратовима Мишић је такође био помоћник начелника штаба Врховне команде, генерала Путника, и био је његова десна рука. Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је после Кумановске битке унапређен у чин генерала. Посебно се истакао правилном проценом ситуације првога дана битке на Брегалници, када је српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на којој линији ће примити одсудну битку. Усвајање његовог предлога имало је пресудан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог балканског рата. По завршетку овог рата, Мишић је по други пут пензионисан на исти начин заслугом официра припадника Црне Руке.

Међутим, пред само избијање Првог светског рата, опет је био реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде. Током Колубарске битке, генералу Мишићу је предата команда над Првом армијом, која је тада била у врло тешкој ситуацији. Највише захваљујући његовим личним напорима и знању, Прва армија се од јединице у расулу претворила у формацију способну за борбу. Мишић је инсистирао на дубљем повлачењу, скраћењу фронта целе српске војске, којим би се осталим армијама дало времена за одмор, попуну залиха и снабдевање. То његово коцкање се исплатило пошто је аустроугарска војска превише раширила своје линије, па је тешко поражена у потоњем српском контранападу. За заслуге и извојевану победу, Мишић је 4. децембра 1914. године унапређен у чин војводе (маршала). Од стране енглеског краља Џорџа V награђен је титулом енглеског витеза бакалауреја.


P vip.svg

Препоручени чланци

Сјајни чланци: Алберт АјнштајнАна БоленАна ФранкАшерБети ДејвисБошко БухаБранко КрсмановићВејн ГрецкиВера БлагојевићВладе ДивацВластимирГерент ТомасМарко ГобељићДаворјанка Пауновић ЗденкаДушан ЈерковићЂоко ПавићевићЂурађ Кастриот СкендербегЂуро ЂаковићЕн ХатавејЖарко ЗрењанинЖивојин МишићЖивко ПавловићЖикица Јовановић ШпанацЗелда ФицџералдИндира РадићЈао МингЈелена ЈанковићЈелена ЋетковићЈован ВладимирЈован ЦвијићЈон КреангаЈон РадулескуЈурица РибарКарло V, цар Светог римског царстваКонрад АденауерКонстантин XI Палеолог ДрагашЛадислав V ПосмрчеЛеонард ОјлерЛеонардо ДикаприоЛоренс ОливијеМајкл ЏексонМарија МонтесориМарко ОрешковићМери ШелиМесроп МаштоцМигел де СервантесМиладин ПоповићМилан ПавковМихајло ПупинМишел ВилијамсМладен Стојановић‎Нада ДимићНебојша ГлоговацНикола ТеслаНовак ЂоковићПериклеПетар БојовићПетар ВеликиПетар КочићПетар ЛековићПјер Емерик ОбамејангРадомир ПутникРајнхард ХајдрихРис ВидерспунРихард ВагнерРичард ФајнманСандра БулокСидни КрозбиСтепа СтепановићСтефан ЛазаревићСтефан НемањаСтефан Урош II Милутин‎Стјепан Стева ФилиповићТеодора (супруга Јустинијана I)Филип ФилиповићХилари КлинтонЧе ГевараЏенис ЏоплинЏуди Гарланд


Добри чланци: Адолф ХитлерАлександар АљехинАлександар ЂорђевићАна ИвановићАрон РемзиБенедикт АрнолдБобан МарјановићБоби ФишерБошко Палковљевић ПинкиБранимир ШтулићВахида МаглајлићВељко ДугошевићВојин ЋетковићВиктор ЦојВилијам ШекспирВукашин МрњавчевићГрејс КелиГрета ГарбоДијего Армандо МарадонаДенис БергкампДрагутин Калор МилодановићДринка ПавловићДукаЕјси ЛоЕлеонора од АквитанијеЗоран РанкићИван МилутиновићИво АндрићИгор РакочевићЈосип Броз ТитоЈохан Хајнрих ПесталоциКаролина ПлишковаКлас-Јан ХунтеларКлинт ИствудКонстантин БодинКонстантин ЈиречекКонстанције I ХлорКортни КоксКоста ПећанацКоста СтојановићЛара Фабијан‎Лепа Радић‎Мајкл ЏорданМаксим ИсповедникМануел де ФаљаМара СантанђелоМарија АнтоанетаМарија ТерезијаМарио АнчићМарк ОвермарсМарлен ДитрихМерил СтрипМилан ГуровићМилан ЛучићМилан ТепићМилосав ЗдравковићМилутин МиланковићМихај ХрабриМоника БелучиНаиро КинтанаНемања БјелицаНикола ЈокићНикола ПашићНикола I ПетровићОктавијан АвгустПетар Гојниковић‎Ратко МладићРоберт ФишерСимона ХалепСимонида НемањићСлободан Бајић ПајаСпасенија Цана БабовићСтефан ВојиславСтефен КариТипи ХедренТом ДимуленТомас ЛиптонУрош I ВукановићФабио КваљарелаФрансиско ФранкоЦинцар Јанко ПоповићЧарлс ЏенкинсЏена ЏејмсонЏими ВејлсЏин ВајлдерЏон ДиконШеик Муџибур Рахман

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

P vip.svg

Изабрана слика


HSutvald2-Grey.svg

Препоручена биографија

Константин Јиречек, чешки историчар

Константин Јиречек (чеш. Konstantin Josef Jireček; Беч, 24. јул 1854 — Беч, 10. јануар 1918) био је чешки историчар и универзитетски професор. Свој рад је посветио изучавању до тада мало познате прошлости прошлости балканских држава и народа, нарочито Бугара и Срба.

За позив историчара, према породичној традицији Јиречека и Шафарика се определио и спремао још од ране младости. У науку га је увео Ђуро Даничић. Као гимназијалац и студент је објавио низ приказа из књижевности јужнословенских народа. У Прагу је студирао историју, географију и филологију. Докторском дисертацијом Историја бугарског народа (1876), је стекао светску славу.

Посебно га је занимало архивско истраживање. Изучавао је и прикупљао изворну грађу у далматинским архивима, нарочито Дубровника, на чије је богатство први скренуо пажњу, као и по Кнежевини Бугарској и Источној Румелији.

У периоду (1879—1884) унапредио је просветну политику у обновљеној Бугарској, обављајући више дужности у Министарству просвете те земље.

На Универзитету у Прагу радио као доцент за географију и историју југоисточне Европе (1878—1879) и као професор опште историје, с особитим обзиром на историју Словена и историју Балкана (1884—1893). На универзитету у Бечу, где је на иницијативу Ватрослава Јагића водио новоформирану катедру за словенску филологију и науку о старинама (1893–1918), између осталих, студенти су ми били познати српски историчари Јован Радонић, Станоје Станојевић и Владимир Ћоровић.

Његово животно дело Историја Срба, о политичкој и културној прошлости Срба до 1537, резултат вишедеценијских истраживања, започео је 1901, али због обавеза, болести и преране смрти није успео да заврши и обједини. На основу његових рукописа и архивских исписа, довршили су га и допунили Ватрослав Јагић и Јован Радонић.

P vip.svg

Кратки чланци

Уколико напишете неки кратак биографски чланак (клицу), молимо Вас да користите шаблон {{клица-биографија}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из биографских чланака можете наћи у категорији "Клице биографија", док се биографије са непотпуним личним подацима (датум и место рођења) налазе у категорији "Непотпуни лични подаци".
Nuvola apps kate.png

Потребно

P vip.svg

Категорије

P vip.svg

Уредници

P vip.svg

Остали портали на Википедији