Портал:Биографија

Портал Биографија

Важан део Википедије чине биографски чланци. Преко Портала Биографија желимо да омогућимо приступ биографијама које се налазе на Википедији на српском језику, како читаоцима тако и Википедијанцима.

Википедија на српском језику има доста биографија, али и даље нам недостаје још много, а неке биографије које већ постоје захтевају дораду. Позивамо Вас на сарадњу.

„Живот сваког човека је басна коју је написао Бог”.

Ханс Кристијан Андерсен

Изабрана биографија

Петар Кочић (Стричићи код Бање Луке, 29. јун 1877 — Београд, 27. август 1916) био је српски књижевник и политичар. Сматра се једним од првих писаца модерне у српској књижевности, али и личношћу која је својим животом и политичком делатношћу постала узор различитим политичким струјама у потоњој историји српског народа.

Одрастао је у патријархалној породичној задрузи под туторством деде и бабе након што му је мајка Мара умрла, а отац Јован се замонашио добивши име Герасим. Основну школу је завршио у манастиру Гомионица и српско-православној школи у Бањој Луци. Године 1891. уписао је Велику гимназију у Сарајеву, али је из ње избачен 1895. те је школовање наставио у Првој београдској гимназији. Студирао је на Бечком универзитету од 1899. до 1904. године, а након кратког боравка у Београду био је постављен за професора српске гимназије у Скопљу, одакле је био отпуштен након писања сатиричног чланка, те се 1905. вратио у Сарајево. У Босни и Херцеговини је започео политичку борбу за побољшање положаја српског становништва залагаж ући се посебно за ослобађање кметова. Писао је ватрене чланке против аустроугарске управе, учествовао у великом народном штрајку (1906) и радио на окупљању српских снага. Аустроугарска власт је у Кочићу видела велику опасност те је радила на сузбијању његове политичке делатности. Три пута је био хапшен и затваран због новинских чланака и критике власти. Укупно је провео две године у затвору и то већином у самици, што је негативно утицало на његово душевно здравље. У Бањој Луци је покренуо лист Отаџбина. Као национални и социјални револуционар, Кочић је био веома омиљен у сељачким масама и код напредне омладине, па је изабран и за посланика Босанско-херцеговачког сабора, али је ову функцију напустио 1913. због погоршања здравља. Године 1914. примљен је у душевну болницу у Београду, где је дочекао почетак Првог светског рата и где је након две године преминуо. На тај начин су се испуниле његове пророчке речи које је изговорио излазећи из тузланског затвора: „У ропству се родих, у ропству живјех и у ропству, вајме, умријех”.

Препоручени чланци

Сјајни чланци: Алберт Ајнштајн • Ана Болен • Ана Франк • Бети Дејвис • Бранко Крсмановић • Вера Благојевић • Владе Дивац • Даворјанка Пауновић Зденка • Душан Јерковић • Ђурађ Кастриот Скендербег • Ђуро Ђаковић • Ен Хатавеј • Жарко Зрењанин • Живко Павловић • Жикица Јовановић Шпанац • Зелда Фицџералд • Јанош Хуњади • Јелена Ћетковић • Јован Владимир • Јован Цвијић • Јон Радулеску • Карло V, цар Светог римског царства • Конрад Аденауер • Константин XI Палеолог Драгаш • Леонард Ојлер • Лоренс Оливије • Мајкл Џексон • Марија Монтесори • Марко Гобељић • Марко Орешковић • Мигел де Сервантес • Миладин Поповић • Милан Павков • Михајло Пупин • Мишел Вилијамс • Младен Стојановић‎ • Нада Димић • Небојша Глоговац • Никола Тесла • Новак Ђоковић • Перибсен • Перикле • Петар Велики • Петар Кочић • Петар Лековић • Рис Видерспун • Рихард Вагнер • Ричард Фајнман • Сандра Булок • Сидни Крозби • Стефан Лазаревић • Стефан Немања • Стефан Урош II Милутин‎ • Теодора (супруга Јустинијана I) • Хилари Клинтон • Че Гевара • Џенис Џоплин •Џуди Гарланд

Добри чланци: Адолф Хитлер • Александар Аљехин • Александар Ђорђевић • Ана Ивановић • Бенедикт Арнолд • Бобан Марјановић • Бошко Палковљевић Пинки • Бранимир Штулић • Виктор Цој • Вилијам Шекспир • Вукашин Мрњавчевић • Војин Ћетковић • Грејс Кели • Драгутин Калор Милодановић • Дука • Ејси Ло • Иван Милутиновић • Иво Андрић • Јелена Јанковић • Јохан Хајнрих Песталоци • Клас-Јан Хунтелар • Клинт Иствуд • Константин Бодин • Константин Јиречек • Кортни Кокс • Лара Фабијан‎ • Максим Исповедник • Мара Сантанђело • Марија Антоанета • Марија Терезија • Марио Анчић • Марк Овермарс • Марлен Дитрих • Мерил Стрип • Милан Гуровић • Милан Тепић • Милосав Здравковић • Михај Храбри • Моника Белучи • Наиро Кинтана • Немања Бјелица • Никола Јокић • Никола Пашић • Октавијан Август • ‎Ратко Младић • Роберт Фишер • Симона Халеп • Симонида Немањић • Слободан Бајић Паја • Спасенија Цана Бабовић • Стефан Војислав • Стефен Кари • Том Димулен • Томас Липтон • Урош I Вукановић • Фабио Кваљарела • Франсиско Франко • Цинцар Јанко Поповић • Џена Џејмсон • Џими Вејлс • Шеик Муџибур Рахман

Списак људи

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Изабрана слика

Босиљка и Голуб Јанић

Препоручена биографија

Ен Џеклин Хатавеј (енгл. Anne Jacqueline Hathaway; 12. новембар 1982) америчка је глумица. Била је једна од најплаћенијих глумица на свету у 2015. години. Освојила је бројне награде, међу којима су Оскар за најбољу глумицу у споредној улози, Еми за ударне термине и Златни глобус. Њени филмови зарадили су 6,4 милијарде долара широм света, а појавила се на Форбсовој листи 100 славних 2009. године.

Завршила је средњу школу Милберну у Њу Џерзију, где је глумила у неколико представа. Као тинејџерка, била је на кастингу за телевизијску серију Get Real (1999–2000), а велику пажњу на себе је привукла као главна јунакиња у свом првом филму, Дизнијевој комедији Принцезини дневници (енгл. The Princess Diaries, 2001). Затим је почела са одраслим улогама 2005. године у драмама Русвај (енгл. Havoc) и Планина Броукбек (енгл. Brokeback Mountain). Комедија Ђаво носи праду (енгл. The Devil Wears Prada), у којој је Хатавејова глумила асистенткињу уреднице модног часописа, био је до тада њен највећи комерцијални успех. Глумила је лечену алкохоличарку у драми Рејчел се удаје (енгл. Rachel Getting Married, 2008), што јој је донело номинацију за Оскара за најбољу глумицу у главној улози. Након тога се појавила у успешним комерцијалним љубавним филмовима Кад невесте зарате (енгл. Bride Wars, 2009), Дан заљубљених (енгл. The Valentine's Day, 2010), Љубав и друге дроге (енгл. Love & Other Drugs, 2010), те у фантастичном филму Алиса у земљи чуда (енгл. Alice in Wonderland, 2010).

Глумила је Селину Кајл у њеном најпрофитнијем филму Успон мрачног витеза (енгл. The Dark Knight Rises) из 2012. године, последњем наставку триологије о мрачном витезу. Исте године, глумила је Фантину, проститутку која болује од туберкулозе, у романтичној драми и мјузиклу Јадници (франц. Les Misérables), због чега је добила бројна признања, међу којима је Оскар за најбољу глумицу у споредној улози. Затим је глумила научницу у научнофантастичном филму Међузвездани (енгл. Interstellar, 2014), власницу модне странице на интернету у комедији Млађи референт (енгл. The Intern, 2015), као и охолу глумицу у филму Оушнових 8 (енгл. Ocean's 8, 2018). Хатавејова је такође освојила награду Еми за давање гласа карактеру у анимираној телевизијској серији Симпсонови (енгл. The Simpsons), певала је за саундтрекове, појављивала се на позорници и водила разне догађаје.

Хатавејова подржава неколико добротворних организација. Чланица је одбора Мреже позоришта Лолипоп, организације која доноси филмове болесној деци у болницама, а такође је амбасадор добре воље Организације уједињених нација за родну равноправност. У браку је са предузетником Адамом Шулманом, са којим има сина.

читај даље

Кратки чланци

Уколико напишете неки кратак биографски чланак (клицу), молимо Вас да користите шаблон {{клица-биографија}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из биографских чланака можете наћи у категорији "Клице биографија", док се биографије са непотпуним личним подацима (датум и место рођења) налазе у категорији "Непотпуни лични подаци".