Отворите главни мени

Портал:Биографија

Портал Биографија

Важан део Википедије чине биографски чланци. Преко Портала Биографија желимо да омогућимо приступ биографијама које се налазе на Википедији на српском језику, како читаоцима тако и Википедијанцима.

Википедија на српском језику има доста биографија, али и даље нам недостаје још много, а неке биографије које већ постоје захтевају дораду. Позивамо Вас на сарадњу.

PortalBiografien.jpg

„Живот сваког човека је басна коју је написао Бог”.

Ханс Кристијан Андерсен
HS Cscr-featured.svg

Изабрана биографија

Фотографија Петра Кочића

Петар Кочић (Стричићи код Бање Луке, 29. јун 1877Београд, 27. август 1916) био је српски књижевник и политичар. Сматра се једним од првих писаца модерне у српској књижевности, али и личношћу која је својим животом и политичком делатношћу постала узор различитим политичким струјама у потоњој историји српског народа.

Одрастао је у патријархалној породичној задрузи под туторством деде и бабе након што му је мајка Мара умрла, а отац Јован се замонашио добивши име Герасим. Основну школу је завршио у манастиру Гомионица и српско-православној школи у Бањој Луци. Године 1891. уписао је Велику гимназију у Сарајеву, али је из ње избачен 1895. те је школовање наставио у Првој београдској гимназији. Студирао је на Бечком универзитету од 1899. до 1904. године, а након кратког боравка у Београду био је постављен за професора српске гимназије у Скопљу, одакле је био отпуштен након писања сатиричног чланка, те се 1905. вратио у Сарајево. У Босни и Херцеговини је започео политичку борбу за побољшање положаја српског становништва залагаж ући се посебно за ослобађање кметова. Писао је ватрене чланке против аустроугарске управе, учествовао у великом народном штрајку (1906) и радио на окупљању српских снага. Аустроугарска власт је у Кочићу видела велику опасност те је радила на сузбијању његове политичке делатности. Три пута је био хапшен и затваран због новинских чланака и критике власти. Укупно је провео две године у затвору и то већином у самици, што је негативно утицало на његово душевно здравље. У Бањој Луци је покренуо лист Отаџбина. Као национални и социјални револуционар, Кочић је био веома омиљен у сељачким масама и код напредне омладине, па је изабран и за посланика Босанско-херцеговачког сабора, али је ову функцију напустио 1913. због погоршања здравља. Године 1914. примљен је у душевну болницу у Београду, где је дочекао почетак Првог светског рата и где је након две године преминуо. На тај начин су се испуниле његове пророчке речи које је изговорио излазећи из тузланског затвора: „У ропству се родих, у ропству живјех и у ропству, вајме, умријех”.


P vip.svg

Препоручени чланци

Сјајни чланци: Алберт АјнштајнАна БоленАна ФранкБети ДејвисБранко КрсмановићВера БлагојевићВладе ДивацДаворјанка Пауновић ЗденкаДушан ЈерковићЂурађ Кастриот СкендербегЂуро ЂаковићЕн ХатавејЖарко ЗрењанинЖивко ПавловићЖикица Јовановић ШпанацЗелда ФицџералдЈанош ХуњадиЈелена ЋетковићЈован ВладимирЈован ЦвијићЈон РадулескуКарло V, цар Светог римског царстваКонрад АденауерКонстантин XI Палеолог ДрагашЛеонард ОјлерЛоренс ОливијеМајкл ЏексонМарија МонтесориМарко ГобељићМарко ОрешковићМигел де СервантесМиладин ПоповићМилан ПавковМихајло ПупинМишел ВилијамсМладен Стојановић‎Нада ДимићНебојша ГлоговацНикола ТеслаНовак ЂоковићПерибсенПериклеПетар ВеликиПетар КочићПетар ЛековићРис ВидерспунРихард ВагнерРичард ФајнманСандра БулокСидни КрозбиСтефан ЛазаревићСтефан НемањаСтефан Урош II Милутин‎Теодора (супруга Јустинијана I)Хилари КлинтонЧе ГевараЏенис ЏоплинЏуди Гарланд


Добри чланци: Адолф ХитлерАлександар АљехинАлександар ЂорђевићАна ИвановићБенедикт АрнолдБобан МарјановићБошко Палковљевић ПинкиБранимир ШтулићВиктор ЦојВилијам ШекспирВукашин МрњавчевићВојин ЋетковићГрејс КелиДрагутин Калор МилодановићДукаЕјси ЛоИван МилутиновићИво АндрићЈелена ЈанковићЈохан Хајнрих ПесталоциКлас-Јан ХунтеларКлинт ИствудКонстантин БодинКонстантин ЈиречекКортни КоксЛара Фабијан‎Максим ИсповедникМара СантанђелоМарија АнтоанетаМарија ТерезијаМарио АнчићМарк ОвермарсМарлен ДитрихМерил СтрипМилан ГуровићМилан ТепићМилосав ЗдравковићМихај ХрабриМоника БелучиНаиро КинтанаНемања БјелицаНикола ЈокићНикола ПашићОктавијан Август‎Ратко МладићРоберт ФишерСимона ХалепСимонида НемањићСлободан Бајић ПајаСпасенија Цана БабовићСтефан ВојиславСтефен КариТом ДимуленТомас ЛиптонУрош I ВукановићФабио КваљарелаФрансиско ФранкоЦинцар Јанко ПоповићЏена ЏејмсонЏими ВејлсШеик Муџибур Рахман

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

P vip.svg

Изабрана слика

HSutvald2-Grey.svg

Препоручена биографија

Ен Хатавеј 2017. године

Ен Џеклин Хатавеј (енгл. Anne Jacqueline Hathaway; 12. новембар 1982) америчка је глумица. Била је једна од најплаћенијих глумица на свету у 2015. години. Освојила је бројне награде, међу којима су Оскар за најбољу глумицу у споредној улози, Еми за ударне термине и Златни глобус. Њени филмови зарадили су 6,4 милијарде долара широм света, а појавила се на Форбсовој листи 100 славних 2009. године.

Завршила је средњу школу Милберну у Њу Џерзију, где је глумила у неколико представа. Као тинејџерка, била је на кастингу за телевизијску серију Get Real (1999–2000), а велику пажњу на себе је привукла као главна јунакиња у свом првом филму, Дизнијевој комедији Принцезини дневници (енгл. The Princess Diaries, 2001). Затим је почела са одраслим улогама 2005. године у драмама Русвај (енгл. Havoc) и Планина Броукбек (енгл. Brokeback Mountain). Комедија Ђаво носи праду (енгл. The Devil Wears Prada), у којој је Хатавејова глумила асистенткињу уреднице модног часописа, био је до тада њен највећи комерцијални успех. Глумила је лечену алкохоличарку у драми Рејчел се удаје (енгл. Rachel Getting Married, 2008), што јој је донело номинацију за Оскара за најбољу глумицу у главној улози. Након тога се појавила у успешним комерцијалним љубавним филмовима Кад невесте зарате (енгл. Bride Wars, 2009), Дан заљубљених (енгл. The Valentine's Day, 2010), Љубав и друге дроге (енгл. Love & Other Drugs, 2010), те у фантастичном филму Алиса у земљи чуда (енгл. Alice in Wonderland, 2010).

Глумила је Селину Кајл у њеном најпрофитнијем филму Успон мрачног витеза (енгл. The Dark Knight Rises) из 2012. године, последњем наставку триологије о мрачном витезу. Исте године, глумила је Фантину, проститутку која болује од туберкулозе, у романтичној драми и мјузиклу Јадници (франц. Les Misérables), због чега је добила бројна признања, међу којима је Оскар за најбољу глумицу у споредној улози. Затим је глумила научницу у научнофантастичном филму Међузвездани (енгл. Interstellar, 2014), власницу модне странице на интернету у комедији Млађи референт (енгл. The Intern, 2015), као и охолу глумицу у филму Оушнових 8 (енгл. Ocean's 8, 2018). Хатавејова је такође освојила награду Еми за давање гласа карактеру у анимираној телевизијској серији Симпсонови (енгл. The Simpsons), певала је за саундтрекове, појављивала се на позорници и водила разне догађаје.

Хатавејова подржава неколико добротворних организација. Чланица је одбора Мреже позоришта Лолипоп, организације која доноси филмове болесној деци у болницама, а такође је амбасадор добре воље Организације уједињених нација за родну равноправност. У браку је са предузетником Адамом Шулманом, са којим има сина.

читај даље
P vip.svg

Кратки чланци

Уколико напишете неки кратак биографски чланак (клицу), молимо Вас да користите шаблон {{клица-биографија}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из биографских чланака можете наћи у категорији "Клице биографија", док се биографије са непотпуним личним подацима (датум и место рођења) налазе у категорији "Непотпуни лични подаци".
Nuvola apps kate.png

Потребно

P vip.svg

Категорије

P vip.svg

Уредници

P vip.svg

Остали портали на Википедији