Портал:Војна историја Срба

Emblem of the Serbian Armed Forces.svg Портал Војна историја Срба
Милош Обилић Стеван Синђелић Петар Мркоњић Војин Поповић „Војвода Вук” Живојин Мишић Драгутин Матић „Око Соколово” Драгутин Матић „Око Соколово” Вешање Стеве Филиповића 1942. Војна парада у Београду 2014.

Изабрана биографија

Петар Бојовић као млад коњички официр у гарди

Петар Бојовић (Мишевићи код Нове Вароши, 4/16. јул 1858Београд, 19. јануар 1945) био је српски и југословенски војвода (фелдмаршал).

Учесник је српско-турских ратова током којих је био у штабу Врховне команде, а по завршетку ратова постао је водник батерије у Београду. После српско-бугарског рата постао је водник коњице, а затим је 1891. положио испит и добио чин капетана. Истовремено је постављен за вршиоца дужности начелника Штаба Моравске дивизије у Нишу, где је остао пет година. Мењао је неколико дужности све до избијања Балканских ратова 1912. године, када је био командант Коњичке дивизије.

У Првом балканском рату Бојовић је био начелник Штаба Прве армије од октобра 1912. године. Истакао се током Кумановске и Битољске битке, после којих је добио чин генерала. По окончању Првог балканског рата, на његов предлог, а уз подршку војводе Путника, склопљен је савез са Грчком, као противтежа опасности која је тада долазила од Бугарске. У Другом балканском рату био је начелник Штаба Прве армије која је однела победу у бици на Брегалници, а после рата био је командант трупа Нових области на Косову и Македонији.

У Првом светском рату је био командант Прве армије. Учествовао је у завршним операцијама Церске битке, а по ослобађању Шапца, са овом јединицом форсирао је, почетком септембра, Саву и продро у Срем. Бива рањен у глежањ, па је смењен са места команданта. Од новембра 1914. до новембра 1915. године генерал Бојовић је био на располагању, када је због Тројне офанзиве, опет реактивиран. Опет је постао командант трупа Нових области и успео је да пружи отпор непријатељу, док се српска војска повлачила ка Косову. Када је донета одлука да се трупе повлаче ка Албанији, Бојовић је тада (децембар 1915.) постављен за начелника Врховне команде. Поднео је оставку начелника Врховне команде 19. јуна 1918. године, због неслагања око проширења Солунског фронта. Затим је опет постављен за команданта Прве армије, којом је командовао и у бици код Доброг поља. Због ратних заслуга 13. септембра 1918. добио је чин војводе (фелдмаршала).

После рата постао је командант Прве армијске области и на тој функцији је остао до децембра 1920. године. Именован је начелником Главног генералштаба војске Краљевине СХС у јануару 1921. године. Децембра исте године стављен на располагање, а убрзо и пензионисан. Враћен је у службу 1941. и постављен за Врховног инспектора целокупне војне силе Југославије. Током Априлског рата именован је по уставу, услед малолетности краља Петра II, за помоћника врховног команданта краљевске југословенске војске да би после капитулације војске сам себи одредио кућни притвор у коме је био све до краја рата. Преминуо је у дубокој старости.

Одликован је Орденом Југословенске круне првог реда (1930. године), Орденом Карађорђеве звезде првог реда (1933. године) и француским Орденом Легије части (1936. године). Носилац је многобројних највиших српских и савезничких одликовања. Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.

Да ли сте знали


Изабрана фотографија


[[Датотека:|200п|]]


Изабрани чланак

Спомен-гробље на Крушику

Спомен-гробље на Крушику у Ваљеву, у Србији је спомен-гробље у северозападном делу града, на брду Крушик, на ком је сахрањено 313 бораца и учесника Народноослободилачког покрета који су рођени или војно деловали и пали на подручју ваљевског краја за време Другог светског рата.

Највећи део упокојених, њих 261, били су учесници НОБ које су овде, након заробљавања и предаје од стране равногорских четника, стрељали Немци 27. новембра 1941. године. Њима су касније придодани и други пали на подручју ваљевске општине у каснијем току рата, до ослобођења града 1944. године.

Иако је још за време и одмах после рата ово велико стратиште почело да прераста у уређено гробље, прво организовано претварање у спомен-парк је остварено на петнаесту годишњицу стрељања 1956. године. Данашњи облик гробље је добило великом реконструкцијом 1964. године. Претходно посети председника СФРЈ Јосипа Броза Тита Ваљеву 1967. године у средишњи део гробља је уграђено ватриште са вечним пламеном које је Тито свечано упалио током своје посете гробљу.

За време социјалистичке Југославије ово гробље је заузимало веома важно симболичко место на политичкој мапи града. Овде су се за све велике државне и локалне празнике скупљали политички функционери држећи говоре, пионири полагали заклетве, припадници ЈНА полагали свечану обавезу.

На гробљу на Крушику се сваког 27. новембра свечано комеморира стрељаним родољубима. Спомен-гробље на Крушику је споменик културе.

Изабрана фотографија


[[Датотека:|200п|]]


Изабрана фотографија


Слика Алексе Ненадовић, рад Уроша Кнежевића

Слика Алексе Ненадовић, рад Уроша Кнежевића


Изабрани чланци

Cscr-featured.svg Сјајни чланци:

ВластимирДушан ЈерковићЂоко ПавићевићЖарко ЗрењанинЖивко ПавловићЖивојин МишићЖикица Јовановић ШпанацЈелена ЋетковићМиладин ПоповићМладен СтојановићНада ДимићПетар БојовићПетар ЛековићРадомир ПутникСлободан Принцип СељоСтари РасСтепа СтепановићСтефан ЛазаревићСтефан МилутинСтефан Немања

Историја Срба у раном средњем векуОслобођење Врања 1878.Споменик палим КрајишницимаСпоменик борцима РеволуцијеСрпски војни санитет у албанској голготиШеста личка пролетерска дивизија

Simple GA.svg Добри чланци:

Бошко Палковљевић ПинкиВељко ДугошевићВера ЈоцићВукашин МрњавчевићДринка ПавловићИван МилутиновићКоста ПећанацЛепа РадићМилан ТепићМилосав ЗдравковићНикола I Петровић ЊегошПетар ГојниковићРатко МладићСлободан Бајић ПајаСпасенија Цана БабовићСтефан ВојиславУрош I ВукановићЦинцар Јанко Поповић

Београдска тврђаваВојводина у Народноослободилачкој борбиВојска Републике СрпскеМасакр у КрагујевцуОперација СтрелаОпсада Београда (1456)Опсада Скадра (1912—1913)Орден народног херојаСпомен-гробље на КрушикуСпомен-парк Крагујевачки октобарСрпска војска КрајинеЦерска битка

Галерија

Остали портали на Википедији на српском језику