Портал:Војна историја Срба

Emblem of the Serbian Armed Forces.svg Портал Војна историја Срба
Милош Обилић Стеван Синђелић Петар Мркоњић Војин Поповић „Војвода Вук” Живојин Мишић Драгутин Матић „Око Соколово” Драгутин Матић „Око Соколово” Вешање Стеве Филиповића 1942. Војна парада у Београду 2014.

Изабрана биографија

Споменик у Ваљеву

Живорад Жикица Јовановић Шпанац (Ваљево, 17. март 1914Радановци, код Косјерића, 12. март 1942) био је апсолвент књижевности, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у западној Србији и народни херој Југославије.

Као ученик Ваљевске гимназије, због левичарских размишљања био је искључен из школе, након чега је школовање наставио у Београду, где је потом студирао књижевност на Филозофском факултету. Током студија прикључио се револуционарном студентском покрету, а политички је деловао и у родном Ваљеву, због чега је 1935. године примљен у чланство тада илегалне Комунистичке партије Југославије.

Учествовао је у Шпанском грађанском рату, где се у редовима Интернационалних бригада борио против фашизма. Током рата је био рањаван, а након пораза Шпанске републике заједно са осталим интербригадистима налазио се у логорима у Француској. У јесен 1940. године успео је да се врати у Југославију, где је наставио са партијским радом.

Учествовао је у припремама оружаног устанка у западној Србији и формирао партизанску чету у Рађевини. Са овом четом је 7. јула 1941. године у Белој Цркви, код Крупња, извео прву устаничку оружану акцију, која се касније обележавала као Дан устанка народа Србије. У току устанка 1941. године налазио се на дужностима команданта и политичког комесара батаљона и политичког комесара одреда.

Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских снага у Санџак, остао је на територији западне Србије, где је почетком 1942. године био члан команде Групе одреда западне Србије.

Да ли сте знали


Изабрана фотографија


[[Датотека:|200п|]]


Изабрани чланак

Споменик Ћирилу и Методију у Београду

Историја Срба пре Немањића обухвата период српске историје у средњем веку од доласка Срба са осталим словенским племенима на Балкан у првој половини VII века, до доласка на власт Стефана Немање током седме деценије XII века.

После доласка на Балкан, Срби су формирали неколико међусобно повезаних кнежевина и населили простор од Јадрана до Саве и од Цетине, Имотске жупе (насељене Хрватима) и реке Врбас на западу до долина Ибра, Груже, Љига, Јадра и Дрине на истоку.

Средином IX века, формира се јако државно средиште у тадашњој Србији под кнезом Властимиром, који је током трогодишњег рата успео да одбије бугарске нападе. Почетком осме деценије IX века, током владавине његових потомака, Срби су примили хришћанство.

Изабрана фотографија


[[Датотека:|200п|]]


Изабрана фотографија


[[Датотека:|200п|]]


Изабрани чланци

Cscr-featured.svg Сјајни чланци:

ВластимирДушан ЈерковићЂоко ПавићевићЖарко ЗрењанинЖивко ПавловићЖивојин МишићЖикица Јовановић ШпанацЈелена ЋетковићМиладин ПоповићМладен СтојановићНада ДимићПетар БојовићПетар ЛековићРадомир ПутникСлободан Принцип СељоСтари РасСтепа СтепановићСтефан ЛазаревићСтефан МилутинСтефан Немања

Историја Срба у раном средњем векуОслобођење Врања 1878.Споменик палим КрајишницимаСпоменик борцима РеволуцијеСрпски војни санитет у албанској голготиШеста личка пролетерска дивизија

Simple GA.svg Добри чланци:

Бошко Палковљевић ПинкиВељко ДугошевићВера ЈоцићВукашин МрњавчевићДринка ПавловићИван МилутиновићКоста ПећанацЛепа РадићМилан ТепићМилосав ЗдравковићНикола I Петровић ЊегошПетар ГојниковићРатко МладићСлободан Бајић ПајаСпасенија Цана БабовићСтефан ВојиславУрош I ВукановићЦинцар Јанко Поповић

Београдска тврђаваВојводина у Народноослободилачкој борбиВојска Републике СрпскеМасакр у КрагујевцуОперација СтрелаОпсада Београда (1456)Опсада Скадра (1912—1913)Орден народног херојаСпомен-гробље на КрушикуСпомен-парк Крагујевачки октобарСрпска војска КрајинеЦерска битка

Галерија

Остали портали на Википедији на српском језику