Портал:Геофизика

Геофизика

Магнетосфера Земље и Сунчев ветар

Геофизика (грч. γή = Земља, грч. φυσικά = својство, природа) је наука која се бави проучавањем различитих физичких својстава литосфере, хидросфере и стратосфере. У оквиру геофизике изучавају се физичка поља Земље (гравитационо, магнетско, електрично) и њихова међусобна интеракција. Примењена геофизика је научна дисциплина, која проучава састав и структурну грађу Земљине коре, ради проналажења разних минералних сировина. Њена изучавања заснивају се на геофизичким методама истраживања.

Шире схваћена, геофизика подразумева и студију космичких феномена који утичу на појаве на Земљи - космичку радијацију и сунчеву радијацију (тзв. сунчев ветар).

Области

Изабрани чланак

Извор напајања приликом примене електрометријске методе
Извор напајања приликом примене електрометријске методе

Геофизичке методе су методе које се користе у примењеној геофизици. Заснивају се на испитивању природних или вештачки створених физичких поља у циљу решавања одређених геолошких, геотехничких или хидрогеолошких проблема, или проналажења објеката човекове делатности испод Земљине површи (нпр. у археологији).

Геофизичких метода има 8 и оне се могу сврстати у две групе: форсиметријске и интерактиметријске методе. Групу од четири форсиметријске методе чине методе које се примењују у домену „чисте“ силе, као што су гравитациона сила и електромагнетна сила. Оне могу бити примењене и у вакууму. Групи форсиметријских метода припадају: гравиметријска, електромагнетометријска, магнетометријска и електрометријска метода. Интерактиметријске методе чине четири методе које се примењују у домену интеракција које захтевају присуство материје. Интерактиметријске методе су сеизмометријска, термометријска, радиометријска и морфометријска метода.

Значај геофизичких метода лежи у томе што се њиховом применом омогућава лакше, брже и економичније решавање геолошких проблема уопште, а посебно оних везаних за истраживање лежишта минералних сировина, водоснабдевање или коришћење тла за изградњу грађевинских и хидротехничких објеката.

Више о геофизичким методама...

Потребни чланци

Помозите и Ви у уређивању Википедије. На овој страници налази се списак потребних чланака.

Све сугестије и примедбе су добродошле.

Биографија геофизичара

Милутин Миланковић
Милутин Миланковић

Милутин Миланковић (1879. — 1958.), српски инжењер, геофизичар, климатолог и астроном. Оснивач је катедре за небеску механику на Београдском универзитету и светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба, која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Ова теорија је позната под именом Миланковићеви циклуси.

Миланковић је рођен 28. маја 1879. године у Даљу, близу Осијека (тада Аустроугарска, данас Хрватска). Похађао је Бечки технолошки институт, где је дипломирао грађевину 1902. и стекао докторат из техничких наука 1904, чиме је постао први српски доктор техничких наука. Касније је радио у тада чувеној фирми Адолфа Барона Питела Betonbau-Unternehmung у Бечу. Градио је бране, мостове, вијадукте, аквадукте и друге грађевине од ојачаног бетона, у тадашњој Аустроугарској. Миланковић је наставио да се бави грађевином у Бечу, до јесени 1909, када му је понуђена катедра примењене математике на Београдском универзитету, (рационална механика, небеска механика, теоријска физика).

Миланковићева истраживања имају велики утицај на геологију. Године 1988. у Перуђи (Италија) организован је научни скуп под називом „Цикло-стратиграфија”. На њему је званично промовисана нова истраживачка метода која у основи има Миланковићеве циклусе осунчавања, а која у ритмичким сменама слојева стена детектује хладније и топлије циклусе кроз које је прошла наша планета.

Године 1920. изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности, а за редовног члана 1924. За дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности изабран је 1925, био члан Немачке академије Натуралиста „Leopoldine” у Халеу, као и члан многих научних друштава како у земљи, тако и у иностранству.

Милутин Миланковић је најцитиранији српски научник (свих времена) у свету.

даље…

Остали портали на српској википедији