Портал:Европска унија/Изабрани чланак
Изабрани чланци
уреди
Јануар уреди
.svg)
Шлезвиг-Холштајн (нем. Schleswig-Holstein, зфриз. Slaswik-Holstiinj, дан. Slesvig-Holsten, ниснем. Sleswig-Holsteen) је најсевернија савезна држава Немачке. Главни град од краја Другог светског рата је Кил (пре тога је био Шлезвиг). Други већи градови су Либек и Флензбург. Са површином од 15.761,4 km², Шлезвиг-Холштајн је једна од најмањих савезних држава. На северу се граничи са Данском, на југу са немачким државама Хамбург, Мекленбург-Западна Померанија и Доња Саксонија.
Фебруар уреди
Пољска (пољ. Polska), званично Република Пољска (пољ. Rzeczpospolita Polska), држава је у средњој Европи. Геополитички припада источној Европи и граничи се са руском енклавом Калињиградском облашћу) и Литванијом на североистоку, Белорусијом и Украјином на истоку, Словачком и Чешком на југу и Немачком на западу, док на северу излази на Балтичко море. Пољска је чланица Европске уније и НАТО пакта. Укупна површина Пољске је 312.679 km2, што је чини 69. на списку највећих држава света и 9. највећом у Европи. У Пољској живи више од 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи.
За годину оснивања Пољске се узима 966. година када је њен владар кнез Мјешко I прихватио хришћанство. Краљевина Пољска је 1569. склапањем Лублинске уније ушла је у дуготрајни савез са Великом кнежевином Литванијом, чиме је основана моћна и пространа Државна заједница Пољске и Литваније. Заједница је нестала 1795, а територију Пољске су поделиле Пруска, Руска Империја и Аустрија. Пољска је своју самосталност обновила 1918. након Првог светског рата, да би је поново изгубила у Другом светском рату. Пољска је у рату изгубила око 6 милиона грађана, а из рата је изашла у значајно промењеним границама. Послератна Народна Република Пољска била је у оквиру Источног блока, под јаким совјетским утицајем. За време револуција 1989. комунистичка власт је укинута.
Пољска је унитарна држава, коју чини 16 војводстава.
Март уреди
Картахена (шп. Cartagena) је шпански град у аутономној заједници Мурсија и као правни центар покрајине, седиште је Регионалне скупштине. Картахена лежи у дубоком заливу Коста Калида (у преводу: топла обала) на Средоземљу и има једну од најважнијих трговачких лука Шпаније.
Још од 16. века Картахена је једна од најважнијих лука Шпаније. Картахена је била окружена градским зидинама и имала је луку коју је штитила тврђава. У Картахени се налази главна шпанска војна лука.
Према процени из 2007. године у Картахени је живело 211.286 становника.
Април уреди
Венеција (итал. Venezia; старији назив: Млеци) је град, пристаниште и чувено туристичко место у североисточној Италији, на Јадранском мору, са око 270.000 становника (заједно са Местреом). Венеција је управно средиште покрајине Венето и истоименог округа Венеција.
Венеција је у средишњем добу средњег века била најважнији град на свету и највеће трговиште Европе између њеонг Запада и Истока. Град је и познат као дугогодишња престоница надасве чувене Млетачке републике.
Венеција је јединствен град на свету, изграђена је на 118 малих острва у лагуни, на ушћу реке Бренте у Венецијанску лагуну, са каналима уместо улица. Дуж канала налази се низ цркава и палата прворазредне вредности, који творе јединствен урбани склоп. Због рад Венеција и њени канали проглашени су спомеником Светске баштине УНЕСКОа.
Град има бројне надимке попут: "Серенисима", "Краљица Јадрана", "Невеста мора", "Град мостова", "Град воде". Са друге стране, многи градови грађени на каналима носе епитете "Северне Венеције" (Санкт Петербург), "Западне Венеције" (Амстердам), "Америчке Венеције" (Њу Орлеанс).
Мај уреди
Версајски дворац (франц. Château de Versailles, Palais et parc de Versailles) је била резиденција француских краљева Луја XIV, Луја XV и Луја XVI. Смештена је на 11 хектара код града Версаја југозападно од Париза, и окружена са 815 хектара паркова. Овај дворац-споменик је чувен у свету по својој лепоти, као и по значајним догађајима који су се ту одиграли. Краљеви су са својим дворјанима били становници дворца од 1682. до 1789, са изузетком неколико година у периоду регентства Филипа, војводе Орленског (1715-1723). Версај је постао симбол врхунца француске монархије.
Дворац Версај је настао као ловачки дворац Луја XIII, који су од 1661. значајно доградиле архитекте Луја XIV: Луј ле Во, Франсоа Дорбеј, Жил Арден-Мансар и Робер де Кот. Унутрашњу декорацију је дизајнирао Шарл Лебрен, а паркове Андре ле Нотр. Тако је настао по многима најлепши од свих двораца Европе. Унутар зидина Версаја живело је око 6.000 људи, а дворац украшавају многобројне фонтане и предивно зеленило. У дворцу се налази и знаменити стони астрономски сат. Важна дворана је Галерија огледала у којој је 1919. године потписан Версајски уговор и тако окончан Први светски рат. Версај престаје бити краљевска резиденција 1789. године након Француске револуције.
Јуни уреди
Версајски дворац (франц. Château de Versailles, Palais et parc de Versailles) је била резиденција француских краљева Луја XIV, Луја XV и Луја XVI. Смештена је на 11 хектара код града Версаја југозападно од Париза, и окружена са 815 хектара паркова. Овај дворац-споменик је чувен у свету по својој лепоти, као и по значајним догађајима који су се ту одиграли. Краљеви су са својим дворјанима били становници дворца од 1682. до 1789, са изузетком неколико година у периоду регентства Филипа, војводе Орленског (1715-1723). Версај је постао симбол врхунца француске монархије.
Дворац Версај је настао као ловачки дворац Луја XIII, који су од 1661. значајно доградиле архитекте Луја XIV: Луј ле Во, Франсоа Дорбеј, Жил Арден-Мансар и Робер де Кот. Унутрашњу декорацију је дизајнирао Шарл Лебрен, а паркове Андре ле Нотр. Тако је настао по многима најлепши од свих двораца Европе. Унутар зидина Версаја живело је око 6.000 људи, а дворац украшавају многобројне фонтане и предивно зеленило. У дворцу се налази и знаменити стони астрономски сат. Важна дворана је Галерија огледала у којој је 1919. године потписан Версајски уговор и тако окончан Први светски рат. Версај престаје бити краљевска резиденција 1789. године након Француске револуције.
Јули уреди
Румунија је држава у југоисточној, делимично у средњој Европи. На истоку излази на Црно море, а граничи се на југу са Бугарском, на југозападу са Србијом, на северозападу са Мађарском, на северу са Украјином и на североистоку са Молдавијом. Површина Румуније износи 238.391 km². По површини она је 78. држава у свету. По процени из 2009. Румунија је имала 22.215.421 становника. Главни и највећи град Румуније је Букурешт, а остали већи градови су Брашов, Темишвар, Клуж, Констанца, Крајова и Јаши.
Модерна Румунија је настала као персонална унија уједињењем кнежевина Молдавије и Влашке за време кнеза Александра Јон Кузе 1859. После Берлинског конгреса 1878. добила је независност од Османског царства. После Првог светског рата Трансилванија, Буковина и Бесарабија су се ујединиле са Румунијом. После Другог светског рата, делове Румуније (што грубо одговарају данашњој Републици Молдавији) је окупирао Совјетски Савез, а Румунија је постала социјалистичка република и чланица Варшавског пакта. После револуције 1989. Румунија је постала парламентарна република.
Румунија је члан НАТО савеза и Европске уније.
Август уреди
Штутгарт (њем. Stuttgart) је главни град њемачке покрајине Баден-Виртемберг. Са око 593.000 становника, Штутгарт је највећи град те покрајине и шести по величини у Њемачкој, после Дортмунда и Есена. Овај град је с покрајинским парламентом, сједиштем владе Баден-Виртемберга као и другим покрајинским институцијма, политички центар те покрајине. Најближи већи градови су Франкфурт (око 204 km сјеверозападно) и Минхен (око 220 km југоисточно од Штутгарта).
Штутгарт је сједиште владе штутгартског региона (са 2.666.849 становника) као и покрајинске виртенбершке евангелистичке и католичке бискупије (Бискупија Ротенбург-Штутгарт).
У другим језицима и дијалектима, име града се изговара другачије; „Штокарда“ на италијанском, „Ештугарда“ на португалском, „Штутгарто“ на есперанту. На баварском дијалекту се изговара „Штугарт“, на домаћем швапском дијалекту име града се изговара „Шдургерт“, док мјештани за свој град кажу „Штургерт“.
Град је био један од домаћина свјетског првенства у фудбалу 2006. године.