Отворите главни мени

Портал Кулинарство

Кулинарство је вештина и традиција припремања јела, повезана са обичајима и навикама, али представља и посебан вид уметности, који се односи на украшавање и сервирање. Исхрана је један од најважнијих чинилаца који условљавају здравље и утичу на радну способност. Њеним познавањем и разумевањем омогућено је да утичемо на животне процесе у организму.

Религија својим законима и правилима у исхрани утиче на кулинаство, као и многи други фактори, попут приступачности састојака који су потребни за припремање јела, тј. да ли су локални или се увозе. Значајни су и услови под којима се храна узима, као што су добро расположење, лепо постављен, декорисан сто, као и лепо посуђе и прибор, на укусан начин понуђена храна.

Изабрано јелоуреди

Припрема цицваре

Цицвара је врста хране и саставни је дио српске, црногорске, крајишке и источнохерцеговачке кухиње. Спрема се од жутог или бијелог кукурузног брашна са додатком кајмака (скорупа). При припремању мора се пазити да истопљени кајмак плута по површини. Јело је настало на Дурмитору као Божићна част.

Сервира се у тањирима. Конзумира се кашиком. По жељи се прелива медом. Као прилог се служи кромпир и хљеб.

Радо се ставља пред госте (у Црној Гори уз пред њим насечен свињски пршут, представља највећу могућу част за онога пред кога се ставља).

...даље Остала изабрана јела

Изабрана посластицауреди

Линцер торта

Линцер торта је врста торте која је добила назив по граду Линцу и према наводима неких кувара рецепт за ову торту је најстарији на свету.

Према неким изворима, рецепт за сличну торту је био познат и у Римском царству. Ипак, рецепт из 1696, сачуван у државној библиотеци у Бечу је дуго важио за најстарији, све док директор Државне библиотеке Горње Аустрије није 2005.

у архиви нашао рецепт који потиче из 1653. Није познато ко је смислио рецепт и ко је торти дао назив. У куварима из 17. века рецепти за ову торту се разликују, што указује да се често и радо правила.

...даље Остале изабране посластице

Изабрана сликауреди

Март

Палачинке са месом

Палачинке са месом

Виноуреди

Tempranillowine.jpg

Вино је популаран и битан напитак који чини саставни део како европске, тако и медитеранске кухиње — од једноставних, традиционалних јела, до најсложенијих, егзотичнох специјалитета. Вино је важно у кухињи не само као пиће, већ и као и додатак јелима који обогаћује укус (углавном у динстању и печењу, где његова киселост даје баланс слатким укусима). Црвена и бела пенушава вина су најпопуларнија и позната су још и као блага вина, јер садрже само 10—14 % алкохола. Аперитив и дезертна вина садрже 14—20 % алкохола и она имају јачи укус од благих, јер садрже већи проценат алкохола.

Одмах по отварању флаше младог вина потребно је оставити сат времена по страни како би се „проветрило“, док је старија вина са јачим укусом препоручљиво пити када се отворе. Претакањем, из флаше ветре се талози. Талог се налази у старим боцама, али је млађа вина боље ветрити.

...даље

Изабрани напитакуреди

Шоља топле чоколаде

Топла чоколада (или какао) је загрејано безалкохолно пиће чији су уобичајени састојци чоколада, која се додаје у истопљеном облику или као какао прах, топло млеко или вода, и шећер. Течна чоколада је слична топлој чоколади, али се прави само од истопљене чоколаде или чоколадне пасте, а не од праха растворљивог у води.

даље Остали изабрани напици

Изабрани куваруреди

Гордон Ремзи

Гордон Џејмс Ремзи (енгл. Gordon James Ramsay; Џонстон, 8. новембар 1966) британски је кувар, телевизијска личност и ресторатер из Шкотске. Награђен је са 12 Мишленових звездица. Гордон је власник ресторана широм света, а јавности је нарочито постао познат по учешћу у бројним ријалити ТВ емисијама везаним за кување, као што су Паклена кухиња и Кухињске ноћне море.

Рођен је у Џонстону, Шкотској, 1966. године. Кувањем је почео да се бави 1981, након напуштања фудбала (као млад је играо за Ренџерсе) због повреде колена.

1998, са само 32 године, отвара свој први ресторан La Tante Claire, у Челзију, предграђу Лондона, за који је добио три Мишленове звездице.


даље Остали изабрани кувари

Изабрани рецепт уреди

Из Вики књига је за вас изабран рецепт „Шницле у сосу од печурака“.
Filet de Porc à la Bordelaise.JPG
За припрему овог јела потребно вам је
:
800 гр. филета белог пилећег меса. 2 кесице супе од печурака било ког произвођача. 500 мл. слатке павлаке.

Припрема

Сваку шницлу благо излупатиа а потом сваку добро са обе стране уваљати у садржај кесице. (Не разблаживати водом, већ у онако суво.) Слагати у ватросталну посуду.

Преко сложених шницли прелити слатку павлаку. Ако вам остане супе поспите је преко слатке павлаке али претходно пробајте да не буде преслано.

Ставити у загрејану рерну и пећи на 180-200 степени једно 45 минута.

Вики књиге поседују колекцију разноврсних рецепата. За више информације погледајте Вики књиге

Зачинуреди

Зачин је додатак јелима који им се додаје како би појачао оригинални укус јела, или да би се исти модификовао по жељи. Википедија је овог месеца изабрала шафран
Цвет шафрана

Шафран (лат. Crocus sativus; ~ vernus) вишегодишња је биљка, луковица из породице Iridaceae. Зачин се добија из цвета Crocus sativus. Живописни гримизни жигови (стигме) и стубићи (стилови), звани кончићи или нити, сакупљају се и суше ради употребе као зачина и средства за бојење хране. Шафран, већ дуго међу најскупљим зачинима по маси на свету, вероватно је први пут узгојен у Грчкој или недалеко од ове земље. C. sativus је, по свему судећи, форма C. cartwrightianus која се јавила тако што су у касном бронзаном добу узгајивачи са Крита селективно гајили биљке ради необично дугих стигми. Лагано се раширио у већем делу Евроазије, а касније је донет у делове Северне Африке, Северне Америке и Океаније.


...даље Остали изабрани зачини

Воће и поврће

La Boqueria.JPG

Воће и поврће су важне намернице у исхрани. Садрже неопходне витамине и минерале неопходне људском организму.

Воће је богат извор витамина, мада их, у поређењу са поврћем, воће садржи мање. Од витамина воће садржи највише витамина C и каротина. Њихова количина зависи од врсте воћа, сорте као и низа других чинилаца. Витамин C није подједнако распоређен у цијелом плоду. Највише га има у љусци и испод ње. Други витамин по важности и количини је каротин. Највише га садрже: кајсија, ананас, сува шљива, бресква, лубеница итд. У мањим количинама воће садржи и друге витамине: К, Е, витамине B групе.

Поврће је термин који се употребљава у кулинарству, а односи се на биљке или делове биљке који се користе за исхрану.У биологији подела на воће и поврће не постоји, јер се у исхрани користе раличити биљни органи (плодови, семена, корење, подземна и надземна стабла, листови и цветови) па их није могуће класификовати у исте категорије.

Изабрано воћеуреди

Šljive.JPG

Шљива је дрво из фамилије ружа (Rosaceae). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (Prunus domestica L.), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима често зван само шљива или шљивка), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови. Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Статистика ФАО каже да је просечна продукција шљива у Србији за период 2000—2009. год. 486.791 тона годишње, на почетку периода забележен је пад у производњи, али је 2003. године производња нагло повећана. У 2009. години износила 662.631 тону.

...даље Остала изабрана воћа

Изабрано поврћеуреди

Кромпир је врста биљака скривеносеменица из породице помоћница (Solanaceae). Узгаја се широм планете и користи за исхрану људи и домаћих животиња, јер поседује подземно стабло веома богато скробом. Пореклом је из Јужне Америке, са Анда. Врста је доместификована у јужном Перуу, а у Европу су га донели Шпанци средином 16. века.
Patates.jpg

Кромпир је једна од важнијих намирница у људској исхрани, а био је врло значајан за нестанак глади у Европи. У људској исхрани се употребљава куван и печен док је сиров благо отрован. Индустријским поступком од кромпира се добија скроб, а сечењем кромпира на танке листиће, затим одстрањивањем скроба и печењем у врелом уљу добија се чипс. Кромпир напада инсект кромпирова златица која може бити погубна за род.

...даље Остала изабрана поврћа

Национална кухињауреди

Бечка шницла

Аустријска кухиња је стил кухиње Аустрије и састоји се од утицаја из целе бивше Аустроугарске. Регионални утицаји на аустријску кухињу су из италијанске, мађарске, чешке, немачке и балканске кухиње, а заузврат је ова фузија стилова била утицајна кроз цело Аустроугарско царство.

Аустријска кухиња најчешће је повезана са бечком кухињом, али постоје значајне регионалне варијације.

Доручак је "континенталног" типа, који се обично састоји од земичке хлеба са џемом или хладног меса и сира, уз кафу, чај или сок. Ручак је традиционално главни оброк дана, али у модерним временима када Аустријанци имају дуже радне сате и када су удаљени од куће, ово више није случај. Главни оброк сада често постаје вечера.

Преподневна или поподневна ужина коју чине кришке хлеба са сиром или шунком зове се "Јаусе", а знатнија верзија слична британском, зове се "Бретјаусе" по дрвеној плочи на којој се традиционално служи.

...даље Остале изабране националне кухиње

Вегетаријанство

Vegmark.PNG

Вегетаријанство је начин исхране која се сатоји од намирница биљног порекла (широк спектар житарица, махунарки, воћа и поврћа), евентуално млечних производа и јаја али без животињског меса. Својим познатим слоганом “месо је убиство” (енгл. меат ис мурдер) вегетаријанци желе да нагласе да њихова исхрана не почива на убијању животиња.

Разлози за вегетаријанство могу бири етички, религиозни, дуговни, еколошки, економски и здравствени разлози.

Многе познате историјске личности биле су присталице вегетаријанства. Један од њих био је и Леонардо да Винчи (1452-1519, италијански универзални геније, уметник и научник), који је рекао

„ "Доћи ће време када ће се убијање животиња проматрати истим очима као и убиство човјека."”

...даље

Здрава исхрана

Здрава дијета се практикује у доношењу одлука о томе шта јести са намером одржавања доброг здравља.Ово обично подухвата конзумирање хранљиве материје и једење адекватне количине свих група хране укључујуци и адекватну количину воде.Пошто су људске хранљиве материје комплексне, здрава дијета може бити веома широка и тема је индивидуалне генетике, окружења и здравља. Отрпилике 20% људске популације, недостаје им храна и лоша храна је главна сметња здраве исхране.Обрнуто, људи у развијеним земљама имају супротан проблем: оне су више забринте због гојазности гојазности.

Занимљивости

Да ли сте знали...уреди

2005-12-31 - Hummer2.jpg
Да ли знате...
  • ...да индустрија кафе зарађује око 55 милијарди евра годишње и по профиту налази се на другом месту, одмах после нафтне индустрије!
  • ...кувани ракови поцрвене јер беланчевина бетакристалцинин у њиховом оклопу промени своју грађу чиме, се мења и боја!
  • ...да се Дижон сматра светском престоницом гастрономије, јер се сваке јесени у овом француском граду одржава међународни сајам кулинарства.
  • ...да је у 2007. најскупљи сладолед на свету продаван у њујоршком ресторану Серандипти 3 по цени од 20.000$!. Сладолед се правио од 28 врста какаа (од којих су 14 изузетно ретки) и 28 каратног јестивог злата. Сладолед се преливао глазуром од слатке павлаке, злата и Книпшит чоколадом која стаје око 1.000$ по килограму. Сладолед се сервирао у златним посудама украшеним брилијантима!
  • ...да најскупљи сендвич на свету, клуб сендвич продавнице Селфриџиз, стаје око 120 фунти. Прави се од тартуфа у мајонезу, гушчије паштете, салате у уљу од авокада, сенфа, парадајза, паприке и саламе од јапанских говеда наводно појених пивом и масираних уз класичну музику!

    Гастрономске новостиуреди

    • 3. март 2008. У Привредној комори Србије покренута је иницијатива да се створи „гастрономски имиџ“ Србије, да се уједини понуда, заштите прехрамбени производи (пршут, ајвар, кајмак, сир) као национални брендови.
    • 25. фебруар 2008. Француски председник Никола Саркози најавио је да ће се ова земља кадидовати 2009. године за прву земљу на свету чија ће гастрономија бити уписана на листу УНЕСКО-ове светске баштине.
    • 26. јануар 2008. Јеловник који нуди Gulf Air путницима прве класе проглашен је најбољим јеловником на свету, ова авио компанија је на својим летовима ангажовала шефа кухиње, што јој је и обезбедило ово престижно признање.

    Остало

    Категоријеуреди

  • Овде се налази списак категорија које су усковезани за гастрономију или садрже појединачне чланке са гастрономском тематиком. Више о категоријама погледајте на Википројекту о кулинарству.
    • Категорија:Гастрономија
    • Категорија:Кулинарство
    • Категорија:Храна
    • Категорија:Јела
    • Категорија:Салате
    • Категорија:Вино
    • Категорија:Сиреви
    • Категорија:Зачини
    • Категорија:Слаткиши
    • Категорија:Колачи
    • Категорија:Чоколада
    • Категорија:Сухомеснати производи
    • Рецепти на Викикњигама
    • Кратки текстовиуреди

      Makarone.jpg
      Правећи клице из области гастрономије било би пожељно да користите шаблон {{Клица-храна}}, уколико се текст односи на храну. Већ постојеће клице из области хране можете наћи у категорији : Клице храна.
      Glass of wine.png

      Уколико правите кратки чланак из области вина користите шаблон {{клица-вино}}. Постојеће клице о вину погледајте у категорији Клице вино.

      Fruits Luc Viatour.jpg

      Уколико правите кратки чланак о воћу користите шаблон {{клица-воће}}. Постојеће клице о воћу погледајте у категорији Клице воће.

      VegCorn.jpg

      Уколико правите кратки чланак о поврћу користите шаблон {{клица-поврће}}. Постојеће клице о поврћу погледајте у категорији Клице поврће.


      Остали портали