Портал:Кулинарство

Портал Кулинарство

Кулинарство је вештина и традиција припремања јела, повезана са обичајима и навикама, али представља и посебан вид уметности, који се односи на украшавање и сервирање. Исхрана је један од најважнијих чинилаца који условљавају здравље и утичу на радну способност. Њеним познавањем и разумевањем омогућено је да утичемо на животне процесе у организму.

Религија својим законима и правилима у исхрани утиче на кулинарство, као и многи други фактори, попут приступачности састојака који су потребни за припремање јела, тј. да ли су локални или се увозе. Значајни су и услови под којима се храна узима, као што су добро расположење, лепо постављен, декорисан сто, као и лепо посуђе и прибор, на укусан начин понуђена храна.

Изабрано јелоуреди

Кулен је сухомеснати производ, врста кобасице, који се традиционално прави у Војводини (Србија) и Славонији и Барањи (Хрватска), где је још познат и под називом кулин. Кобасица тежи око 700 до 1000 g.

У Војводини постоје различите врсте кулена, најчешће зависно од предела или места где их праве, а неки од најпознатијих су: бачки кулен, сремски домаћи кулен, петровачки кулен и друге врсте кулена.

Све ове врсте кулена се производе на релативно сличне начине. Један од најпознатијих је свакако сремски кулен, који је први ушао у индустријску производњу, па је тако постао познат широм Југославије, и ако му је у суштини промењен и укус и изглед (с обзиром да се традиционално пуне не у цреву већ у бурагу), па је тиме сведен на обичну кобасицу широке производње.

Данас неки већи прерађивачи меса почињу да производе кулен сличнији традиционалном изгледу, али чешће по облику, а не по укусу. Прави кулен се још увек може купити само у локалним месарама широм Војводине. Кулен у Срему представља велику традицију и сремци га сматрају изворно својим, те га стога и зову само кулен.

Постоје многобројни рецепти за сремски кулен, јер некада је свака породица у Срему имала неки свој тајни рецепт за припрему истог. Кулен би требао да буде што кртији па су неки прибегавали и додавањем говеђег меса, што се сматра не дозвољеним с обзиром да је прави кулен искључиво од чистог свињског меса.

...даље Остала изабрана јела

Изабрана посластицауреди

Мед
Мед

Мед је густа слатка сирупаста материја, производ медоносних пчела добијен од сабраних воћних и других сокова прерађених у пчелињем желуцу. Излучени сок одложен поклопљеном саћу хемијским реакцијама претвара се у мед. Према врстама биљака од које се добија, мед се разврстава у монофлорни (мед добијен од само једне врсте биљке, на пример, багрема) и полифлорни мед (мед добијен сакупљањем нектара са више врста биљака, као на пример, ливадски мед, шумски и др.). Мед је најважнији пчелињи производ, познат у људској исхрани још од праисторијског доба.

Први знаци о коришћењу меда јављају се у сумерским и вавилонским текстовима писаним клинастим писмом. У почетку се користио као обредно средство у поливању прагова кућа и жртвеника. У мешавини са вином, мед се користио за поливање клинова светих грађевина. Мед се спомиње и у Библији, Курану и у списама многих грчких писаца.

...даље Остале изабране посластице

Изабрана сликауреди

Март

Палачинке са месом

Палачинке са месом

Виноуреди

Вино је популаран и битан напитак који чини саставни део како европске, тако и медитеранске кухиње — од једноставних, традиционалних јела, до најсложенијих, егзотичнох специјалитета. Вино је важно у кухињи не само као пиће, већ и као и додатак јелима који обогаћује укус (углавном у динстању и печењу, где његова киселост даје баланс слатким укусима). Црвена и бела пенушава вина су најпопуларнија и позната су још и као блага вина, јер садрже само 10—14 % алкохола. Аперитив и дезертна вина садрже 14—20 % алкохола и она имају јачи укус од благих, јер садрже већи проценат алкохола.

Одмах по отварању флаше младог вина потребно је оставити сат времена по страни како би се „проветрило“, док је старија вина са јачим укусом препоручљиво пити када се отворе. Претакањем, из флаше ветре се талози. Талог се налази у старим боцама, али је млађа вина боље ветрити.

...даље

Изабрани напитакуреди

Чаша сојиног млека са зрнцима соје
Чаша сојиног млека са зрнцима соје

Сојино млеко је биљно пиће произведено намакањем и млевењем соје, кувањем смесе и филтрирањем преосталих честица. То је стабилна емулзија уља, воде и протеина. Његов оригинални облик је природни нуспроизвод производње тофуа. Постао је уобичајен напитак у Европи и Северној Америци у каснијој половини 20. века, посебно зато што су се производне технике развијале како би јој дали укус и конзистентност, што више подсећа на млечно млеко. Заједно са сличним "млеком" на бази поврћа, као што је бадемово и пиринчано млеко, сојино млеко се може користити као замена за млеко од стране особа које су нетолерантне на лактозу или за вегане.


даље Остали изабрани напици

Изабрани куваруреди

Најџела Лосон
Најџела Лосон

Најџела Лосон (енгл. Nigella Lawson) је британска кулинарска водитељка и новинарка. Ради на телевизијама БиБиСи и 24Kitchen.

Радила је као новинарка и лекторка до 1985. када је почела да ради као ресторански критичар и дегутастор. Десет година касније је почела да пише колумну о храни у магазину Вог.

Лосонова је још од детињства имала осећај за кување, јер је имала мајку која је исто тако уживала у кувању. Издала је књигу под називом How to Eat (Како јести) 1998. године и продала је преко 300 000 копија у Уједињеном Краљевству. Британски магазин The Sunday Telegraph је књигу прогласио за "највреднији кулинарски водич објављен ове деценије." Две године касније је издала књигу How to be a Domestic Goddess (Како бити домаћа богиња).


даље Остали изабрани кувари

Изабрани рецепт уреди

Из Вики књига је за вас изабран рецепт „Шницле у сосу од печурака“.
За припрему овог јела потребно вам је
:
800 гр. филета белог пилећег меса. 2 кесице супе од печурака било ког произвођача. 500 мл. слатке павлаке.

Припрема

Сваку шницлу благо излупатиа а потом сваку добро са обе стране уваљати у садржај кесице. (Не разблаживати водом, већ у онако суво.) Слагати у ватросталну посуду.

Преко сложених шницли прелити слатку павлаку. Ако вам остане супе поспите је преко слатке павлаке али претходно пробајте да не буде преслано.

Ставити у загрејану рерну и пећи на 180-200 степени једно 45 минута.

Вики књиге поседују колекцију разноврсних рецепата. За више информације погледајте Вики књиге

Зачинуреди

Зачин је додатак јелима који им се додаје како би појачао оригинални укус јела, или да би се исти модификовао по жељи. Википедија је овог месеца изабрала звездасти анис
Плодови и семена звездастог аниса
Плодови и семена звездастог аниса

Звездасти анис (llicium verum) је зимзелени жбун или омање дрво из североисточног Вијетнама и југозападне Кине. Као зачин користи се омотач плодова, мешкова који су спојени у звездасту форму. Назива се звездасти анис или кинески анис јер арома подсећа на наш анис (Pimpinella anisum). Етарско уље звездастог аниса се користи у кувању, за израду парфема, сапуна, зубне пасте, течности за уста и крема за кожу. Око 90% светских усева звездастог аниса се користи за изоловање шикиминске киселине која је сировина за оселтамивир.

...даље Остали изабрани зачини

Воће и поврће

Воће и поврће су важне намернице у исхрани. Садрже неопходне витамине и минерале неопходне људском организму.

Воће је богат извор витамина, мада их, у поређењу са поврћем, воће садржи мање. Од витамина воће садржи највише витамина C и каротина. Њихова количина зависи од врсте воћа, сорте као и низа других чинилаца. Витамин C није подједнако распоређен у цијелом плоду. Највише га има у љусци и испод ње. Други витамин по важности и количини је каротин. Највише га садрже: кајсија, ананас, сува шљива, бресква, лубеница итд. У мањим количинама воће садржи и друге витамине: К, Е, витамине B групе.

Поврће је термин који се употребљава у кулинарству, а односи се на биљке или делове биљке који се користе за исхрану.У биологији подела на воће и поврће не постоји, јер се у исхрани користе раличити биљни органи (плодови, семена, корење, подземна и надземна стабла, листови и цветови) па их није могуће класификовати у исте категорије.

Изабрано воћеуреди

Бресква, праска или шефтелија, (Prunus persica) је дрво из фамилије ружа (Rosaceae). Познато је по истоименим плодовима, које човек користи као веома укусно и слатко воће. Потиче из средње Азије (на шта указује и њен назив на латинском, од кога је и изведен српски назив).

Иако је латински назив повезује са Персијом, бресква је пронађена у Кини где је била саставни део првих дана кинеске културе. У текстовима, бресква се при пут јавља у једном спису из 10. века пре нове ере, где се спомиње као омиљено јело кинеског цара.

У средњем веку, бресква се преноси у Западну Азију, а у Европу је доноси Александар Велики са освајањем Персије. На амерички континент је доносе шпански освајачи у 16. веку.

даље

Изабрано поврћеуреди

Кромпир је врста биљака скривеносеменица из породице помоћница (Solanaceae). Узгаја се широм планете и користи за исхрану људи и домаћих животиња, јер поседује подземно стабло веома богато скробом. Пореклом је из Јужне Америке, са Анда. Врста је доместификована у јужном Перуу, а у Европу су га донели Шпанци средином 16. века.

Кромпир је једна од важнијих намирница у људској исхрани, а био је врло значајан за нестанак глади у Европи. У људској исхрани се употребљава куван и печен док је сиров благо отрован. Индустријским поступком од кромпира се добија скроб, а сечењем кромпира на танке листиће, затим одстрањивањем скроба и печењем у врелом уљу добија се чипс. Кромпир напада инсект кромпирова златица која може бити погубна за род.

...даље Остала изабрана поврћа

Национална кухињауреди

Кака јело од пилетине
Кака јело од пилетине

Малагашка кухиња обухвата мноштво различитих кулинарских традиција острва Мадагаскар у Индијском океану. Храна која се једе на Мадагаскару имала је велики утицај од азијских, афричких, индијских, кинеских и европских миграната који су насељавали острво. Један од основних састојака малагашке кухиње су пиринач и кртола, које се узгајају дуж читавог острва, као и другим земљама у југоисточној Азији, још од времена првих насељеника на ове просторе. У састав њихове исхране улазе дивљачи и птице, што је допринело нестајању великог броја врста птица и сисара на Мадагаскару. У састав малагашке кухиње ушла је и говедина, коју су увели источноафрички мигранти на острву, у 11. веку. Трговина са арапским, индијским и европским трговцима додатно је обогатила кулинарске традиције острва увођењем нових воћа, поврћа и зачина. На скоро читавом острву, савремена јела Мадагаскара се углавном састоје од пиринча који се на локалном дијалекту малгашког језика назива varʲ. Многа јела могу бити и вегетаријанска или укључивати животињске протеине, а у оба састојци су обични ђумбир, црни и бели лук, парадајз, ванила, со, а ређе други зачини или траве.


...даље Остале изабране националне кухиње

Вегетаријанство

Вегетаријанство је начин исхране која се сатоји од намирница биљног порекла (широк спектар житарица, махунарки, воћа и поврћа), евентуално млечних производа и јаја али без животињског меса. Својим познатим слоганом “месо је убиство” (енгл. меат ис мурдер) вегетаријанци желе да нагласе да њихова исхрана не почива на убијању животиња.

Разлози за вегетаријанство могу бири етички, религиозни, дуговни, еколошки, економски и здравствени разлози.

Многе познате историјске личности биле су присталице вегетаријанства. Један од њих био је и Леонардо да Винчи (1452-1519, италијански универзални геније, уметник и научник), који је рекао

"Доћи ће време када ће се убијање животиња проматрати истим очима као и убиство човјека."

...даље

Здрава исхрана

Здрава дијета се практикује у доношењу одлука о томе шта јести са намером одржавања доброг здравља.Ово обично подухвата конзумирање хранљиве материје и једење адекватне количине свих група хране укључујуци и адекватну количину воде.Пошто су људске хранљиве материје комплексне, здрава дијета може бити веома широка и тема је индивидуалне генетике, окружења и здравља. Отрпилике 20% људске популације, недостаје им храна и лоша храна је главна сметња здраве исхране.Обрнуто, људи у развијеним земљама имају супротан проблем: оне су више забринте због гојазности гојазности.

Занимљивости

Да ли сте знали...уреди

Да ли знате...
  • ...да индустрија кафе зарађује око 55 милијарди евра годишње и по профиту налази се на другом месту, одмах после нафтне индустрије!
  • ...кувани ракови поцрвене јер беланчевина бетакристалцинин у њиховом оклопу промени своју грађу чиме, се мења и боја!
  • ...да се Дижон сматра светском престоницом гастрономије, јер се сваке јесени у овом француском граду одржава међународни сајам кулинарства.
  • ...да је у 2007. најскупљи сладолед на свету продаван у њујоршком ресторану Серандипти 3 по цени од 20.000$!. Сладолед се правио од 28 врста какаа (од којих су 14 изузетно ретки) и 28 каратног јестивог злата. Сладолед се преливао глазуром од слатке павлаке, злата и Книпшит чоколадом која стаје око 1.000$ по килограму. Сладолед се сервирао у златним посудама украшеним брилијантима!
  • ...да најскупљи сендвич на свету, клуб сендвич продавнице Селфриџиз, стаје око 120 фунти. Прави се од тартуфа у мајонезу, гушчије паштете, салате у уљу од авокада, сенфа, парадајза, паприке и саламе од јапанских говеда наводно појених пивом и масираних уз класичну музику!

    Гастрономске новостиуреди

    • 3. март 2008. У Привредној комори Србије покренута је иницијатива да се створи „гастрономски имиџ“ Србије, да се уједини понуда, заштите прехрамбени производи (пршут, ајвар, кајмак, сир) као национални брендови.
    • 25. фебруар 2008. Француски председник Никола Саркози најавио је да ће се ова земља кадидовати 2009. године за прву земљу на свету чија ће гастрономија бити уписана на листу УНЕСКО-ове светске баштине.
    • 26. јануар 2008. Јеловник који нуди Gulf Air путницима прве класе проглашен је најбољим јеловником на свету, ова авио компанија је на својим летовима ангажовала шефа кухиње, што јој је и обезбедило ово престижно признање.

    Остало

    Категоријеуреди

  • Овде се налази списак категорија које су усковезани за гастрономију или садрже појединачне чланке са гастрономском тематиком. Више о категоријама погледајте на Википројекту о кулинарству.
    • Категорија:Гастрономија
    • Категорија:Кулинарство
    • Категорија:Храна
    • Категорија:Јела
    • Категорија:Салате
    • Категорија:Вино
    • Категорија:Сиреви
    • Категорија:Зачини
    • Категорија:Слаткиши
    • Категорија:Колачи
    • Категорија:Чоколада
    • Категорија:Сувомеснати производи
    • Рецепти на Викикњигама
    • Кратки текстовиуреди

      Правећи клице из области гастрономије било би пожељно да користите шаблон {{Клица-храна}}, уколико се текст односи на храну. Већ постојеће клице из области хране можете наћи у категорији : Клице храна.

      Уколико правите кратки чланак из области вина користите шаблон {{клица-вино}}. Постојеће клице о вину погледајте у категорији Клице вино.

      Уколико правите кратки чланак о воћу користите шаблон {{клица-воће}}. Постојеће клице о воћу погледајте у категорији Клице воће.

      Уколико правите кратки чланак о поврћу користите шаблон {{клица-поврће}}. Постојеће клице о поврћу погледајте у категорији Клице поврће.


      Остали портали